Избори за Европски парламент 2014.

Избори за Европски парламент 2014. су одржани између 22. и 25. маја 2014. у свих 28 земаља чланица ЕУ[1]. Ово су осми избори за овај континентални парламент од 1979. и први су избори на којима Хрватска учествује заједно са осталим државама.

Избори за Европски парламент 2014.

← 2009. 22. - 25. мај 2014. 2019. →
Странка Вођа % Мандати +/–
ЕПП Жан Клод Јункер
221 / 751
ПЕС Мартин Шулц
191 / 751
ЕКР нема кандидата
70 / 751
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.

Позадина уреди

Текућа криза у еврозони (у оквиру светске економске рецесије) која је почела неколико месеци након задњих парламентарних избора у јуну 2009.[2] Иако је криза ударила привреде већина земаља чланица ЕУ, ипак највише су страдале економије јужне Европе, а нарочито Грчка, Кипар, Шпанија, Португал али и Ирска. Реакција руководства ЕУ на ову ситуацију је било увођење жестоких мера строгости, што је проузроковало нагли пад популарности према институцијама ЕУ.

Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, је из тог разлога упозорио на пораст левичарских и десничарских популистичких покрета који по њему неоправдано критикују ЕУ[3]. Немачки министар иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајер је такође истакао опасност од екстремизма и карактерисао евроскептике као "људе без мозга". Њему је одговорио лидер Странке за независност Уједињеног Краљевства Најџел Фериџ који је оптужио Штајнмајера да употребљује увреде у очајничком покушају да скрене пажњу са економске и социјалне катастрофе изазване приступањем Грчке еврозони[4]. Фериџ је такође рекао, у свом обраћању Европском парламенту у јануару 2014., да ће на следећим изборима "бити битка између националних демократија и државне бирократије ЕУ"[5].

Према процени листа "The Economist" у јануару 2014., "популистичке десничарске и левичарске анти-ЕУ снаге би могле да добију између 16% и 25% мандата, уместо 12% колико су добили на прошлим изборима"[6].

Главни учесници уреди

Кандидати за председника Европске комисије уреди

Председника Европске комисије (ЕК) бира Европски парламент (ЕП) по предлогу Европског савета (ЕС). По Лисабонском споразуму, који први пут важи на овим изборима, ЕС мора да узме у обзир резултат избора и да сходно с тиме предложи мандатара за место председника. Из тог разлога скоро све главне европске странке су одлучиле да изаберу и именују свог кандидата.

Странке уреди

Европска народна партија уреди

Европска народна партија (ЕПП) је изабрала свог кандидата на конгресу у Даблину 6. и 7. марта 2014. Међу кандидатима су били Жан Клод Јункер (ЦСВ) и Мишел Барнје (УМП). И Валдис Домбровскис се кандидовао али је 7. марта повукао кандидатуру. Конгрес је са 61% гласова изабарао Јункера за кандидата[7].

Партија европског социјализма уреди

Партија европског социјализма (ПЕС) је именовала за кандидата садашњег председника Европског парламента Мартина Шулца на конгресу у Риму 1. марта 2014[тражи се извор].

Савез либерала и демократа за Европу уреди

Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) је изабрао Гиа Верхофстата за кандидата након што је Оли Рен повукао своју кандидатуру[8]. Верхофстат је такође добио подршку Европске демократске странке (ЕДП).

Европска партија зелених уреди

Европска партија зелених (ЕГП) је путем примарних избора изабарала за кандидате Ска Келер и Хосе Бове.

Партија европске левице уреди

Партија европске левице (ПЕЛ) је на конгресу у Мадриду 15. децембра 2013. именовала лидера грчке Коалиције радикалне левице (СИРИЗА) Алексиса Ципраса за кандидата[9].

Алијанса европских конзервативаца и реформиста уреди

Европски конзервативци и реформисти (ЕКР) су одбили да предложе кандидата, зато што би то значило да се ЕУ претвара у националну супер-државу (државну заједницу или федерацију) што би било нелегетимно[10].

Расподела мандата и изборни закон уреди

Члан 14. Лисабонског споразума предвиђа да ће "Европски парламент бити састављен од представника грађана Уније. Они не треба да прелазе седам стотина и педесет у броју, плус председник. Представљање грађана биће регресивни пропорционални систем, са минималним прагом од шест чланова по држави чланици. Ниједна држава чланица неће имати више од деведесет шест мандата."

Истраживања јавног мњења уреди

Резултати уреди

Држава Расподјела по групама седмог сазива (2009—2014)[61] Мандати Напомене
ЕПП
(ЕПП)
С&Д
(ПЕС)
ЕКР
(ЕКР, ЕЦМП)
АЛДЕ
(АЛДЕ, ЕДП)
ГУЕ-НГЛ
(ЕЛ, НГЛ, ЕАКЛ)
Зелени-ЕФА
(ЕГП, ЕФА)
ЕФД
(ЕФД)
Несврстани Нове странке
 
Немачка
29 (ЦДУ)
5 (ЦСУ)
−5
−3
27 (СПД) +4 3 (ФДП) −9 7 (Левица) −1 11 (Б90/Г) −3
1 (ФВ)[63]
1 (Пирати)
1 (Тиршуц)[64]
1 (НПД)
1 (Фамилие)[65]
1 (ОеДП)[66]
1 (Партеи)
+14 96 −3 [67]
 
Француска
20 (УМП) −9 13 (ПС+ПРГ) −1 7 (УДИ+МоДем) −3 3 (ФГ)
1 (УОМ)
−1
=
6 (ЕЕ) −6 0 (МПФ) −1 23 (ФН)[68] +
1
+21 74 = [69]
[70]
[71]
 
Велика Британија
20 (Лаб) +7 19 (Кон)
1 (УУП)
−7
=
1 (Либдем) −11 1 (СФ) = 3 (Зел)
2 (СНП)
1 (ПД)
+1
=
=
24 (УКИП) +12 1 (ДУП)
0 (БНП)
=
−2
73 = [72]
[73]
 
Италија
13 (ФИ)
3 (НЦД+УдЦ)
1 (СВП
−16
-2
=
31 (ПД) +10 0 (ИдВ) −7 3 (АЕТ) +3
5 (ЛН)
−4 +17 73 =
 
Шпанија
16 (ПП)
1 (ЦпЕ)
−8
=
14 (ПСОЕ/ПСК) −9 2 (ЦпЕ) = 5 (ИП) +4 2 (ЕПДД)
1 (ИП)
+1
=
4 (УПИД)[75]
+3
2 (Ц'с)[75]
+9 54 =
 
Пољска
19 (ОП)
4 (ПСЛ)
-6
0
5 (СДЛ+УП) −2 19 (ПиС) +4 4 (КНП) +4 51 =
 
Румунија
5 (ПД-Л)
2 (УДМР)
2 (ПМП)
−5
−1
+2
−1
16 (ПСД+ПЦ+УНПР) +5 +1 0 (ПРМ) −3 +1 32 −1 [80]
 
Холандија
5 (ЦДА) = 3 (ПвдА) = 1 (ЦУ) = 4 (Д66)
3 (ВВД)
+1
=
2 (СП) = 2 (ГЛ) −1
1 (СГП)[81]
= 4 (ПВВ) =
1 (ПвдД)[82]
+1 26 +1
 
Белгија
2 (ЦД&В)
1 (ЦДХ)
1 (ЦСП)
−1
=
=
3 (ПС)
1 (СП. А)
=
−1
0 (ЛДД) −1 3 (Open ВЛД)
3 (МР)
=
+1
1 (Г)
1 (Еколо)
+3
=
−1
1 (ВБ) −1 21 −1
 
Чешка
4 (ТОП 09+Стан)
3 (КДУ-ЧСЛ)
+4
+1
4 (ЧССД) −3 2 (OДС) −7 3 (КСЧМ) −1 +5 21 −1 [85]
 
Грчка
5 (НД) −3 2 (Маслина) −6 6 (СИРИЗА)
2 (ККЕ)
+5
=
0 () −1 0 (ЛАОС) −2 3 (ХА)
1 (AНЕЛ)[65]
2 (ПОТАМИ)
+6 21 −1
 
Мађарска
12 (Фидес+КДНП) −2 2 (МСзП) −2 0 (MДФ) −1 1 (ЛМП) +1 3 (Јобик) =
2 (ДК)
1 (Егјут 2014+ПМ)
+3 21 −1 [86]
 
Португал
7 (ПСД+ЦДС-ПП) −3 8 (ПС) +1 3 (ЦДУ])
1 (БЕ)
+1
−2
2 (МПТ)[75]
+2 21 −1 [87]
 
Шведска
3 (M)
1 (КД)
−1
=
5 (С) -1 2 (ФП)
1 (Ц)
−1
=
1 (В) = 4 ()
0 (ПП)
+2
−2
+3 20 = [90]
 
Аустрија
5 (ОВП) −1 5 (СПО) = 1 (НЕОС) +1 3 (Зелени) +1 4 (ФПО)
0 (Мартин)
0 (БЗО)
+2
−3
−1
18 −1
 
Бугарска
6 (ГЕРБ)
0 (СК)
+1
−2
4 (КБ) = 4 (ДПС)
0 (НДСВ)
+1
−2
0 (АТАКА) −2
1 (РБ)[92]
+3 17 −1 [93]
 
Финска
3 (Кок)
0 (КД)
=
−1
2 (СДП) = 3 (Кеск)
1 (СФП)
=
=
1 (ВАС) +1 1 (В) −1 +1 13 =
 
Данска
1 (K) = 3 (С) −1 2 (В)
1 (РВ)
−1
+1
1 (Н) = 1 (СФ) −1 +2 13 = [94]
 
Словачка
2 (КДХ)
2 (СДКУ-ДС)
1 (СМК)
1 (Мост-Хид)
=
=
−1
+1
4 (Смер) −1 1 (СаС)
0 (Л'С-ХЗДС)
+1
−1
0 (СНС) −1
1 (OЛ'аНO)[65]
1 (Нова)
+1
+1
13 =
 
Хрватска
4 (ХДЗ)
1 (ХСС)
-1
+1
2 (СДП) −3 1 (ХСП АС) = 1 (ХНС)
1 (ИДС)
+1
+1
0 (Лаб) −1 +1 11 −1
 
Ирска
4 (ФГ) = 0 (Лаб) −3 +1 1 (Харкин) −2
=
3 (СФ)
0 (Соц)
+3
−1
+1 +1 11 −1 [97]

[98]
[99]

 
Литванија
2 (ТС-ЛКД) –2 2 (ЛСДП) −1 1 (ЛЛРА) = 2 (ЛРЛС)
1 (ДП)
+1
=
2 (TT) =
1 (ЛВЖС)[66]
+1 11 −1
 
Летонија
4 (Вјенотиба) +1 1 (Saskaņa СДП) −1 1 (НA) = 0 (ЛПП/ЛК) −1 0 (LSP) −1 1 (ЛКС) = +1 8 −1
 
Словенија
3 (СДС)
2 (НСи+СЛС)
=
+1
1 (СД) −1 0 (ЛДС)
0 (Зарес)
−1
−1
+2 8 = [101]
[102]
 
Кипар
2 (ДИЗИ) = 1 (EДEK)
1 (ДИКО)
=
=
2 (AKEЛ) = 6 =
 
Естонија
1 (ИРЛ) = 1 (СДE) = 2 ()
1 (KE)
+1
−1
1 (Тар) = 6 =
 
Луксембург
3 (ЦСВ) = 1 (ЛСАП) = 1 (ДП) = 1 (Зелени) = 6 =
 
Малта
3 (ПН)[103] +1 3 (ПЛ) −1 6 =
Укупно[а] Мандати
ЕПП С&Д ЕКР АЛДЕ ГУЕ-НГЛ Зелени-ЕФА ЕФД Несврстани Нове странке
214 (28,5%) −60 185 (24,8%) −11 45 (6,1%) −12 59 (7,9%) −24 45 (6,0%) +10 47 (6,5%) −10 38 (5,1%) +7 42 (5,5%) +9 76 (10,1%) 751 −15
  1. ^ Ово су укупни званични резултати по расподјели из седмог сазива. За дефинитивне резултате по групама из осмог савиза погледајте следећи одељак.

Дефинитивни резултати по групама (VIII сазив) уреди

Промене у групама у осмом савизу Парламента (званични дефинитивни резултати)[104] Мандати
ЕПП С&Д ЕКР АЛДЕ ГУЕ-НГЛ Зелени-ЕФА ЕФДД
(уместо ЕФД-а)
Несврстани
Мандати на крају седмог сазива
(посланици)
274 196 57 83 35 57 31 33 766
Мандати на крају седмог сазива
(%)
36% 26% 7% 11% 5% 7% 4% 4% 100%
Број држава чланица 27 28 9 21 16 15 9 10 n/a
Промене након избора
(cf претходни шаблон)
214 −60 185 −11 45 −12 59 −24 45 +10 47 −10 38 +7 42 +9 751 −15
Приступања

  РБ[92]
  ПНЛ[78]

  Потами
  ДК
  Чилдерс
  ФИ

+2
+2
+1
+1

  Н-ВА[105]
  ББТ[91]
  ВМРО
  ДФ[65]
  ПС[65]
  АфД[62]
  Фамилие[65]
  АНЕЛ[65]
  ФФ[106]
  СГП[81]
  Нова[65]
  OЛ'аНО[65]

+4
+1
+1
+4
+2
+7
+1
+1
+1
+1
+1
+1

  AНO[83]
  ФВ[63]
  МПТ[75]
  Диакону[79]
  ДеСУС
  УПИД[75]
  Ц'С[75]

+4
+1
+2
+1
+1
+4
+2

  Тиршуц[64]
  Фланаган[77]
  ПвдД[82]
  ЛПД[77]
  Подемос[76]

+1
+1
+1
+1
+5

  ОраХ[66]
  ОеДП[66]
  Пирати[66]
  ПМ[66]
  ЛВЖС[66]
  Верјамем
  ПЕ[66]

+1
+1
+1
+1
+1
+1
+1

  Своб[84]
  Бержерон[100]
  M5С[74]
  ЗЗС[100]
  СД[88]

+1
+1
+17
+1
+2

  НПД
  Партеи
  ККЕ
  XA
  ЛН
  КНП

+1
+1
+2
+3
+5
+4

751
Напуштања

  ФФ[95]
  ПНЛ[78]

−1
−6

  ККЕ[107]

−2

  Н-ВА[75]

−4

  ДФ[65]
  ПС[65]
  ЛН
  СГП[81]

−4
−2
−5
−1

  Бержерон
  Чилдерс
  УПИД

−1
−1
−4

Почетак новог Парламента
(мандати)
221 −53 191 −5 70 +13 67 −16 52 +17 50 −7 48 +17 52 +19
Почетак новог Парламента
(%)
29% −7pp 26% = 9% +2pp 9% −2pp 7% +2pp 7% = 6% +2pp 7% +3pp 100%
Број држава чланица 27 = 28 = 15 +6 21 = 14 -2 17 +2 7 -2 10 =

Референце уреди

  1. ^ http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:169:0069:0069:EN:PDF
  2. ^ Eurozone crisis timeline: crisis, recession and growth | Business | theguardian.com
  3. ^ EU Elections May Be ‘Tense’ as Extremism Grows, Barroso Warns - Bloomberg Business
  4. ^ German foreign minister attacks 'brainless Eurosceptics' - Telegraph
  5. ^ Farage on Friday: After my latest Strasbourg speech, even the Greeks want to join Ukip! | UK | News | Daily Express
  6. ^ Turning right | The Economist
  7. ^ [„Barnier battu, Juncker désigné comme chef de file de la droite | Dans la bulle de Bruxelles[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2014. г. Приступљено 09. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Barnier battu, Juncker désigné comme chef de file de la droite | Dans la bulle de Bruxelles]
  8. ^ [„Olli Rehn renonce à la présidence de la Commission | Dans la bulle de Bruxelles[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2014. г. Приступљено 09. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Olli Rehn renonce à la présidence de la Commission | Dans la bulle de Bruxelles]
  9. ^ [„European Left Party announces Alexis Tsipras as candidate for EC presidency | euronews, world news[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2014. г. Приступљено 09. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) European Left Party announces Alexis Tsipras as candidate for EC presidency | euronews, world news]
  10. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 23. 2. 2014. г. Приступљено 9. 3. 2014. 
  11. ^ pubblicato da Andrea Lenci. „European Elections 2014 SEATS PROJECTION (16)”. Scenaripolitici.com. Приступљено 22. 5. 2014. 
  12. ^ „EU 2014”. Eutwentyfourteen.com. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 21. 5. 2014. 
  13. ^ „election.de: Wahl zum Europäischen Parlament - Prognose 21. Mai 2014”. www.election.de. Приступљено 21. 5. 2014. 
  14. ^ „What the Polls Say”. www.electio2014.eu/pollsandscenarios/polls.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  15. ^ „2014 European elections: latest projections of seats in the Parliament”. Elections2014.eu. 24. 3. 2014. Архивирано из оригинала 02. 04. 2014. г. Приступљено 21. 5. 2014. 
  16. ^ „Der (europäische) Föderalist: Wenn an diesem Sonntag Europawahl wäre: Prognose für das Europäische Parlament”. Foederalist.blogspot.de. Приступљено 20. 5. 2014. 
  17. ^ pubblicato da Andrea Lenci. „European Elections 2014 SEATS PROJECTION (15)”. Scenaripolitici.com. Приступљено 19. 5. 2014. 
  18. ^ „EU 2014”. Eutwentyfourteen.com. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 16. 5. 2014. 
  19. ^ „election.de: Wahl zum Europäischen Parlament – Prognose 15. Mai 2014”. www.election.de. Приступљено 15. 5. 2014. 
  20. ^ pubblicato da Andrea Lenci. „European Elections 2014 SEATS PROJECTION (13)”. Scenaripolitici.com. Приступљено 12. 5. 2014. 
  21. ^ „EU 2014”. Eutwentyfourteen.com. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 8. 5. 2014. 
  22. ^ „Der (europäische) Föderalist: Wenn an diesem Sonntag Europawahl wäre: Prognose für das Europäische Parlament”. Foederalist.blogspot.de. Приступљено 8. 5. 2014. 
  23. ^ „What the Polls Say”. pollwatch2014.eu.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  24. ^ pubblicato da Andrea Lenci. „European Elections 2014 SEATS PROJECTION (13)”. Scenaripolitici.com. Приступљено 5. 5. 2014. 
  25. ^ „election.de: Wahl zum Europäischen Parlament - Prognose 02. Mai 2014”. www.election.de. Приступљено 2. 5. 2014. 
  26. ^ „EU 2014”. Eutwentyfourteen.com. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 30. 4. 2014. 
  27. ^ а б „What the Polls Say”. pollwatch2014.eu.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  28. ^ „2014 European elections: latest projections of seats in the Parliament”. Elections2014.eu. 24. 3. 2014. Архивирано из оригинала 02. 04. 2014. г. Приступљено 5. 5. 2014. 
  29. ^ pubblicato da Andrea Lenci. „European Elections 2014 SEATS PROJECTION (11)”. Scenaripolitici.com. Приступљено 28. 4. 2014. 
  30. ^ „Der (europäische) Föderalist: Wenn an diesem Sonntag Europawahl wäre: Prognose für das Europäische Parlament”. Foederalist.blogspot.de. Приступљено 28. 4. 2014. 
  31. ^ „election.de: Wahl zum Europäischen Parlament - Prognose April 2014”. www.election.de. Приступљено 24. 4. 2014. 
  32. ^ „2014 European elections: latest projections of seats in the Parliament”. Elections2014.eu. 24. 3. 2014. Архивирано из оригинала 02. 04. 2014. г. Приступљено 29. 4. 2014. 
  33. ^ „What the Polls Say”. pollwatch2014.eu. Архивирано из оригинала 27. 4. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2014. 
  34. ^ „EU 2014”. Eutwentyfourteen.com. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 22. 4. 2014. 
  35. ^ pubblicato da Andrea Lenci. „European Elections 2014 SEATS PROJECTION (11)”. Scenaripolitici.com. Приступљено 22. 4. 2014. 
  36. ^ „Der (europäische) Föderalist: Wenn an diesem Sonntag Europawahl wäre: Prognose für das Europäische Parlament”. Foederalist.blogspot.de. Приступљено 22. 4. 2014. 
  37. ^ „Twitter / electionista: The #EP2014 prediction in”. Twitter.com. Приступљено 22. 4. 2014. 
  38. ^ „What the Polls Say”. pollwatch2014.eu. Архивирано из оригинала 27. 4. 2014. г. Приступљено 22. 4. 2014. 
  39. ^ „Der (europäische) Föderalist: Wenn an diesem Sonntag Europawahl wäre: Prognose für das Europäische Parlament”. Foederalist.blogspot.de. Приступљено 15. 4. 2014. 
  40. ^ pubblicato da Andrea Lenci. „European Elections 2014 SEATS PROJECTION (10)”. Scenaripolitici.com. Приступљено 14. 4. 2014. 
  41. ^ „EU 2014”. Eutwentyfourteen.com. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 11. 4. 2014. 
  42. ^ pubblicato da Andrea Lenci. „European Elections 2014 SEATS PROJECTION (9)”. Scenaripolitici.com. Приступљено 13. 4. 2014. 
  43. ^ „Der (europäische) Föderalist: Wenn an diesem Sonntag Europawahl wäre: Prognose für das Europäische Parlament”. Foederalist.blogspot.de. Приступљено 11. 4. 2014. 
  44. ^ а б в Der (europäische) Föderalist: Wenn am nächsten Sonntag Europawahl wäre: Projektion für das Europäische Parlament
  45. ^ „Cicero Group polling published 02 April, Cicero polling takes changing party alliances and alignments into account.”. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 21. 3. 2014. 
  46. ^ European Elections 2014 SEATS PROJECTION (8) -Scenaripolitici.com
  47. ^ „2014 European elections: latest projections of seats in the Parliament[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  48. ^ „Cicero Group polling published 26 March, Cicero polling takes changing party alliances and alignments into account.”. Архивирано из оригинала 18. 3. 2014. г. Приступљено 21. 3. 2014. 
  49. ^ European Elections 2014 SEATS PROJECTION (7)Scenaripolitici.com
  50. ^ „What the Polls Say”. pollwatch2014.eu.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  51. ^ Cicero Group polling published 18 March [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2014)
  52. ^ European Elections 2014: SEATS PROJECTION (6) -Scenaripolitici.com
  53. ^ Der (europäische) Föderalist: Krisenstaaten wählen links, kleine Länder liberal, und die Christdemokraten sind vor allem in der Eurozone stark: Zur Wahlgeografie der Europäisc...
  54. ^ European Elections 2014: GENERAL SUMMARY – S&D 226 – EPP 217 – ALDE 63 – GUE/NGL 62 – ECR 41 – Green/EFA 34 – EFD 30 – Non Inscrits 78 -Scenaripolitici.com
  55. ^ „What the Polls Say”. pollwatch2014.eu.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  56. ^ European Elections 2014: GENERAL SUMMARY – S&D 224 – EPP 216 – ALDE 63 – GUE/NGL 62 – ECR 42 – Green/EFA 34 – EFD 30 – Non Inscrits 80 -Scenaripolitici.com
  57. ^ electionista on Twitter: "The #EP2014 prediction in %s: S&D 27.4% EPP 27.2% ALDE 9.6% GUE/NGL 7.8% ECR 6% GRN/EFA 5.6% EFD 4.1% NI/other 12.3% http://t.co/bYiPW55uvy"
  58. ^ Manuel Müller on Twitter: "#EP2014-Prognose http://t.co/6Q6DYJoMeV @GUENGL 57 @GreensEP 45 @PES_PSE 214 @ALDEgroup 70 @EPPGroup 214 @ecrgroup 44 @EFDgroup 24 Sonst. 83"
  59. ^ „3comma14.gr”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2014. г. Приступљено 09. 03. 2014. 
  60. ^ „What the Polls Say”. pollwatch2014.eu.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);
  61. ^ „European Parliament / Results of the 2014 European elections”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2014. г. Приступљено 27. 3. 2014. 
  62. ^ а б „Merkel adversaries accepted in Cameron's group”. euobserver.com. 12. 6. 2014. 
  63. ^ а б „Freie Wähler ziehen ins Europaparlament ein” (на језику: German). www.fw-bayern.de. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 16. 6. 2014. 
  64. ^ а б „Sieben Einzelkämpfer für Europa”. Zeit Online. 27. 5. 2014. стр. 3. 
  65. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „ECR group takes two parties from Farage”. europeanvoice.com. 4. 6. 2014. 
  66. ^ а б в г д ђ е ж з „Up-to-date list of the MEPs for the new legislative period”. 11. 6. 2014. 
  67. ^ „Sitzverteilung” (на језику: German). Bundeswahlleiter.de. Архивирано из оригинала 26. 5. 2014. г. Приступљено 26. 5. 2014. 
  68. ^ 1 независни посланик Жоел Бержерон је ступила у ЕФДД групу након избора
  69. ^ „Élections européennes” (на језику: French). elections.interieur.gouv.fr/. 25. 5. 2014. Приступљено 26. 5. 2014. 
  70. ^ „Results of the 2014 European elections”. results-elections2014.eu/. 25. 5. 2014. Архивирано из оригинала 27. 05. 2014. г. Приступљено 26. 5. 2014. 
  71. ^ „Proclamation des résultats de l'élection des représentants au Parlement européen” (на језику: French). legifrance.gouv.fr. 1. 6. 2014. Приступљено 20. 6. 2014. 
  72. ^ „UK European election results”. BBC. 26. 5. 2014. 
  73. ^ „2014 European Election, Northern Ireland First Preference Votes”. ElectionsIreland.org. 26. 5. 2014. Приступљено 26. 5. 2014. 
  74. ^ а б Waterfield, Bruno (12. 6. 2014). „Italy's Beppe Grillo joins Nigel Farage's 'people's army'. London: The Telegraph. 
  75. ^ а б в г д ђ е „Liberals now third largest group in European Parliament”. EurActiv.com. 17. 6. 2014. 
  76. ^ а б „Podemos acuerda con Tsipras entrar en el grupo de la Izquierda Unitaria de la Eurocámara”. Madrid, Spain: Público. 27. 5. 2014. 
  77. ^ а б в г „Gabi Zimmer expressed her delight at the nearly 50% increase in the size of the group to 52 MEPs”. http://www.guengl.eu. 11. 6. 2014. Архивирано из оригинала 25. 6. 2014. г. Приступљено 3. 7. 2014.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  78. ^ а б в „Romanian liberals seek EPP affiliation”. EurActiv.com. 26. 5. 2014. 
  79. ^ а б „ALDE Group welcomes new member”. Twitter. 24. 6. 2014. Приступљено 24. 6. 2014. 
  80. ^ „BEC 2014 Proces-Verbal privind centralizarea voturilor și atribuirea mandatelor la alegerile pentru Parlamentul European – 25 mai 2014” (PDF) (на језику: Romanian). www.bec2014.ro. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 5. 2014. г. Приступљено 29. 5. 2014. 
  81. ^ а б в „SGP'er Bas Belder Toch met in CU ééneurofractie”. http://www.nd.nl. 16. 6. 2014.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  82. ^ а б „Partij voor de Dieren sluit zich in Europa aan bij uiterst links”. http://www.parool.nl. 11. 6. 2014.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  83. ^ а б „Czech ANO party joins ALDE group in the European Parliament”. ALDE Group. 16. 6. 2014. Архивирано из оригинала 28. 1. 2016. г. Приступљено 16. 6. 2014. 
  84. ^ а б „Petr Mach vyjednal spolupráci s Nigelem Faragem a britskou stranou UKIP | Svobodní” (на језику: Czech). Web.svobodni.cz. 27. 2. 2014. Архивирано из оригинала 3. 3. 2014. г. Приступљено 7. 6. 2014. 
  85. ^ „Elections to the European Parliament held on the territory of the Czech Republic on 23 – 24 May 2014”. Český statistický úřad. Приступљено 26. 5. 2014. 
  86. ^ „Tájékoztató adatok az Európai Parlamenti választás összesített eredményéről” (на језику: Hungarian). National Election Office (NVI). 25. 5. 2014. Приступљено 28. 5. 2014. 
  87. ^ „Europeias 2014 – Resultados Globais” (на језику: Portuguese). MAI. 26. 5. 2014. Архивирано из оригинала 21. 2. 2015. г. Приступљено 27. 5. 2014. 
  88. ^ а б Barker, Alex; Pickard, Jim (18. 6. 2014). „Farage forms European bloc and secures funds of €14m”. London: Financial Times. 
  89. ^ „FI till S-grupp i EU-parlamentet (FI to Socialdemocratic group in the EU parliament)” (на језику: Swedish). Sveriges Television. 7. 6. 2014. Приступљено 7. 6. 2014. 
  90. ^ „Election results from Swedish Election Agency”. Val.se. 30. 5. 2014. Архивирано из оригинала 28. 5. 2014. г. Приступљено 3. 7. 2014. 
  91. ^ а б „ECR Group welcomes Barekov”. Twitter. 12. 6. 2014. Приступљено 15. 6. 2014. 
  92. ^ а б „List of EPP Group MEPs from 2014 to 2019”. EPP Group. Архивирано из оригинала 7. 6. 2014. г. Приступљено 4. 6. 2014. 
  93. ^ „Официални резултати от изборите за Европейски Парламент, 2014”. 
  94. ^ „Resultater – Valgaften – Hele Landet”. Dst.dk. 22. 7. 2002. Приступљено 27. 5. 2014. 
  95. ^ а б Kroet, Cynthia (23. 6. 2014). „Irish MEP leaves ALDE for ECR group”. Brussels: European Voice. Архивирано из оригинала 25. 6. 2014. г. Приступљено 3. 7. 2014. 
  96. ^ „Twitter / NChildersMEP: "@dsmooney: @TheProgressives”. Twitter.com. 11. 6. 2014. Приступљено 15. 6. 2014. 
  97. ^ „2014 European Election, Dublin First Preference Votes”. ElectionsIreland.org. 26. 5. 2014. Приступљено 26. 5. 2014. 
  98. ^ „2014 European Election, Midlands North West First Preference Votes”. ElectionsIreland.org. 26. 5. 2014. Приступљено 26. 5. 2014. 
  99. ^ „2014 European Election, South First Preference Votes”. ElectionsIreland.org. 26. 5. 2014. Приступљено 26. 5. 2014. 
  100. ^ а б в Crisp, James. „Le Pen candidate joins Farage's new EFD group”. EurActiv. Приступљено 18. 6. 2014. 
  101. ^ „European election 2014 results for Slovenia”. European parliament elections 2014. State election commission of Slovenia. Приступљено 26. 5. 2014. 
  102. ^ „European election 2014 seats distribution and elected deputies for Slovenia”. European parliament elections 2014. State election commission of Slovenia. Приступљено 27. 5. 2014. 
  103. ^ „European Parliament Elections – 2014 Count 21–30”. Government of Malta. Приступљено 29. 5. 2014. 
  104. ^ „Results of the 2014 European elections - European Parliament[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2014. г. Приступљено 03. 07. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  105. ^ „N-VA decides to join ECR group”. 18. 6. 2014. 
  106. ^ McDonald, Henry (24. 6. 2014). „Fianna Fáil MEP loses whip for joining rightwing European parliament bloc”. the Guardian. London: Guardian News and Media Limited. Приступљено 25. 6. 2014.  Ireland's main opposition party in the Dáil has withdrawn the whip from its only MEP after he allied himself with a Eurosceptic rightwing group in the European parliament. [...] Michael Martin, Fianna Fáil's leader, said Crowley had effectively removed himself from the party for unilaterally joining the rightwing bloc. Martin said he told Crowley the move was "totally unacceptable".
  107. ^ „Statement of the Central Committee of the KKE on the stance of the KKE in the EU parliament (in English)”. Комунистичка партија Грчке. 3. 6. 2014. Приступљено 4. 6. 2014.