Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Избори из 1935. или Петомајски избори су били избори за народне посланике у Народну скупштину Краљевине Југославије.
 | ||||||||||||||||
| ||||||||||||||||
Ово је списак странака које су освојиле мандате. Погледајте потпуне резултате испод. | ||||||||||||||||
Избори су одржани 5. маја 1935. године. Главна изборна трка је вођена између Владине листе др Богољуба Јевтића и листе Удружене опозиције др Влатка Мачека. Избори из 1935. су били први демократски избори по укидању шестојануарске диктатуре у Краљевини Југославији.
Резултати избора уреди
На изборима из 1935. године гласало је 73,2% од 3.908.313 уписаних бирача. Изборни резултати су били следећи:
| Земаљске кандидатске листе | Гласови | Посланици | |||
|---|---|---|---|---|---|
| Југословенска национална странка - др Богољуб Јевтић | 1.748.024 | 60,65% | 303 | 81,89% | |
| Удружена опозиција - др Влатко Мачек | 1.075.389 | 37,32% | 67 | 18,11% | |
| Божидар Максимовић | 32.797 | 1,14% | 0 | 0% | |
| Југословенски народни покрет Збор - Димитрије Љотић | 25.705 | 0,89% | 0 | 0% | |
| Укупно | 2,881.915 | 370 | |||
Цензус уреди
На изборима је био цензус од 40.000 гласова да би носилац био народни посланик.[1]
Литература уреди
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Драгослав Јанковић и Мирко Мирковић, „Државноправна историја Југославије“, Београд, 1989.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.
- Radojević, Mira (1992). „Demokratska levica i međupartijski odnosi u Udruženoj opoziciji (1935-1941)” (PDF). Tokovi: Časopis Instituta za noviju istoriju Srbije. 1—2: 109—128.
- Радојевић, Мира (1994). Удружена опозиција 1935-1939. Београд: Институт за савремену историју.
- Radojević, Mira (1997). „Politička opozicija u Kraljevini (SHS) Jugoslaviji” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 15 (2): 19—35.
Напомене уреди
- ^ Неједнака снага појединих листа намах је видљива. Листе Димитрија Љотића и Божидара Максимовића добиле су у целој Држави укупно два процента гласова. Друга листа је по крајњим резултатима пешто јача од прве, али ни једна ни друга није могла учествовати у расподели мандата. (Листе које нису на целој државној територији добиле бар 50.000 гласова, Изборни закон елиминише, искључује их радикално од учешћа у расподели мандата.)