Парламентарни избори у Србији 1992.
Превремени парламентарни избори одржани су пошто је 27. априла 1992, након распада СФРЈ, проглашена СР Југославија.
| |||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
|
Након захтева опозиционих странака, већински изборни систем са 250 изборних јединица је замењен пропорционалним са 9 изборних јединица.[1]
Изборе су бојкотовале странке које репрезентују Албанце са Косова и Метохије, који су чинили око 17% становништва Србије.[1]
Излазност
уредиУ бирачке спискове било је уписано 6.774.995 грађана, на изборе је изашло 4.723.711[2] или 69,72%.
Резултати
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
У парламент су ушле следеће изборне листе:
Назив изборне листе | Број гласова | % | Број мандата |
---|---|---|---|
Социјалистичка партија Србије | 1.359.086 | 28,77 | 101 |
Српска радикална странка | 1.066.765 | 22,58 | 73 |
ДЕПОС − Демократски покрет Србије | 797.831 | 16,89 | 50 |
Демократска заједница војвођанских Мађара | 140.825 | 2,98 | 9 |
Демократска странка | 196.347 | 4,16 | 6 |
Група грађана − Жељко Ражнатовић Аркан | 17.352 | 0,37 | 5 |
Сељачка странка Србије | 128.240 | 2,71 | 3 |
Коалиција Демократске странке и Реформске демократске странке Војводине | 71.865 | 1,52 | 2 |
Демократска реформска странка Муслимана | 6.336 | 0,13 | 1 |
Српска опозиција: Народна странка, Српска демократска странка, Српски ројалистички блок | 130.139 | 0 | |
Српска народна обнова | 84.568 | 0 |
На изборима су учествовале 104 изборне листе.
На изборима је било 9 изборних јединица за избор укупно 250 народних посланика: 1. Београд са 46 посланика, 2. Зрењанин са 28 посланика, 3. Крагујевац са 29 посланика, 4. Лесковац са 25 посланика, 5. Ниш са 24 посланика, 6. Нови Сад са 28 посланика, 7. Приштина са 24 посланика, 8. Смедерево са 22 посланика и 9. Ужице са 24 посланика.[2]
Сазив парламента и нова влада
уредиСоцијалистичка партија Србије је изгубила апсолутну већину у парламенту, али је уз помоћ гласова посланика Српске радикалне странке формирала мањинску владу на чијем челу се налазио Никола Шаиновић.[1]