Парламентарни избори у Србији 2016.


Избори за народне посланике Републике Србије 2016. одржани су 24. априла.[1] заједно са покрајинским и локалним изборима.[2][3]

Парламентарни избори у Србији 2016.

← 2014. 24. април 2016. 2020. →

250 посланичких мандата Народне скупштине
126 мандати потребни за већину
Регистровано6.739.441
Излазност56,07% ( Раст 2,98% )
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Вођа Александар Вучић Ивица Дачић Војислав Шешељ
Странка СНС СПС СРС
Коалиција Србија побеђује ЈСЗСКП -
Вођа од 24. маја 2012. 18. јануара 2003. 23. фебруара 1991.
Последњи избори 158 места, 49,96% 44 местa, 13,94% 0 местa, 2,08%
Освојена места 131 29 22
Места промењено Пад 27 Пад 15 Раст 22
Бр. гласова 1.823.147 413.770 306.052
Проценат 49,71% 11,28% 8,34%

  Четврта странка Пета странка Шеста странка
 
Вођа Саша Радуловић Бојан Пајтић Санда Рашковић Ивић
Странка ДЈБ ДС ДСС
Коалиција - НОВАДСХВЗССЗЗСЖЗКРС ДвериСЛС
Вођа од 27. јануара 2014. 31. маја 2014. 12. октобра 2014.
Последњи избори 0 местa, 2,16% 21 место, 6,23% [а] 0 местa, 8,07%
Освојена места 16 16 13
Места промењено Раст 16 Пад 3 Раст 13
Бр. гласова 227.626 227.589 190.530
Проценат 6,21% 6,20% 5,19%

  Седма странка
 
Вођа Борис Тадић
Странка СДС
Коалиција ЛСВЛДПНПС
Вођа од 14. јуна 2014.
Последњи избори 15 места, 9,37% [б]
Освојена места 13
Места промењено Пад 2
Бр. гласова 189.564
Проценат 5,17%

Резултати парламентарних избора 2016. по општинама.

Ово је списак странака које су прешле цензус од 5%. Погледајте потпуне резултате испод.

Председник Владе пре избора

Александар Вучић
СНС

Изабрани председник Владе

Александар Вучић
СНС

За изборе је одређено 8.378 бирачких места, од којих 38 у иностранству и 29 у затворима.[4]

Ово су били трећи парламентарни избори за четири године и други у низу који су расписани пре окончања мандата парламента, што, према извештају ОЕБС-а није у складу са Кодексом Венецијанске комисије Савета Европе о доброј пракси у области избора.[5]

Укупно бирача са правом да изађу на изборе било је 6.734.802.[6]

Поновљени избори су били одржани 4. маја на 15 бирачких места на којима су поништени избори. На тим местима уписан је 19.631 бирач.[7]

Изборне листе

уреди
# Назив Први на листи Главна идеологија Политичка позиција
1
Александар Вучић Популизам Велики шатор
2
Бојан Пајтић Социјалдемократија Леви центар
3
  • Ивица Дачић — „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) — Драган Марковић Палма”
  • SPS, ЈС, КП, ЗС
Ивица Дачић Популизам Велики шатор
4
  • Др Војислав Шешељ — Српска радикална странка
  • СРС
Војислав Шешељ Ултранационализам Крајња десница
5
Санда Рашковић Ивић Конзервативизам Од деснице до крајње деснице
6
 
Балинт Пастор Мађарска мањинска права Десни центар
7
Ненад Чанак Социјалдемократија Леви центар
8
 
  • Муамер Зукорлић — Бошњачка демократска заједница Санџака
  • БДЗС
Муамер Зукорлић Бошњачка мањинска права
9
 
  • СДА Санџака — др Сулејман Угљанин
  • СДАС
Сулејман Угљанин Бошњачка мањинска права Десница
10
Божидар Зечевић Ултранационализам Крајња десница
11
  • Група грађана За препород Србије — проф. др Слободан Комазец
  • ЗСП
Јован Деретић Теорије завере Десница
12
 
  • Руска странка — Слободан Николић
  • РС
Слободан Николић Национални конзервативизам Десница
13
 
  • Републиканска странка — Никола Сандуловић
  • РС
Никола Сандуловић Мађарска мањинска права
14
 
  • Српско руски покрет — Слободан Димитријевић
  • ИА, СЛ, СОФ, ПВ, МЛ
Драган Тодоровић Национални конзервативизам Десница
15
  • Борко Стефановић — Србија за све нас
  • ЛС, ПЗП, СДУ, НУПС
Борко Стефановић Социјалдемократија Леви центар
16
  • Дијалог — Млади са ставом — Станко Дебељаковић
  • Дијалог
Станко Дебељаковић Либерализам Центар
17
  • Доста је било — Саша Радуловић
  • ДЈБ
Саша Радуловић Социјални либерализам Центар
18
 
  • Партија за демократско деловање — Ардита Синани
  • ПДД
Ардита Синани Албанска мањинска права Десни центар
19
 
  • Зелена странка
  • ЗС
Горан Чабради Словачка мањинска права Леви центар
20
  • У инат — Сложно за Србију — Народни савез
  • ТС, НМ
Владан Глишић Национални конзервативизам Крајња десница

 имају статус политичке странке националних мањина.

Коалиције и странке

уреди

Александар Вучић — Србија побеђује

уреди

Под редним бројем 1. ово је листа коју води Српска напредна странка премијера Вучића. Са напредњацима и на овим изборима наступају поново Социјалдемократска партија Србије, Нова Србија, Српски покрет обнове, Покрет социјалиста и Покрет снага Србије док су се као нови партнери придружили Партија уједињених пензионера Србије (која је 2014. била у коалицији са СПС-ом и ЈС-ом) и новоосновани Самостални ДСС и Српска народна партија[8]. На листама СНС-а се налазе такође кандидати Народне сељачке странке и Коалиције избеглица у Србији[9]. Слоган листе је Уједињени можемо све!

За праведну Србију — Демократска странка

уреди

Након пропадања преговора о јединственој листи про-европске опозиције[10] демократе су склопиле предизборну коалицију са Новом странком, Заједно за Србију (који је 2014. био на листи НДС-а) и Демократским савезом Хрвата у Војводини. Уз ове три странке придружили су се локални покрети Заједно за Шумадију и Покрет за Крајину[9]. Слоган листе је Живети нормално. Живети сад.

Ивица Дачић — СПС, ЈС — Драган Марковић Палма

уреди

Након што је ПУПС напустио овај савез СПС и ЈС су се опет одлучиле за заједнички наступ на изборима. Зелени Србије и Комунистичка партија такође имају кандидате на овој листи[9]. Слоган листе је Служимо народу!

Др Војислав Шешељ — Српска радикална странка

уреди

Српска радикална странка под вођством проф. др Војислава Шешеља већ традиционално излази на изборе без коалиционих партнера. Слоган листе је Србију у сигурне руке!

Доста је било -- Саша Радуловић

уреди

Као и на претходним изборима (2014. год), покрет Доста је било (ДЈБ) учествовао је самостално на овим парламентарним изборима. Покрет није имао посебан изборни слоган.

Двери — Демократска странка Србије — Санда Рашковић Ивић — Бошко Обрадовић

уреди

Дана 18. новембра 2014. Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су најавиле заједничку листу на предстојећим изборима у оквиру коалиције Патриотски блок[11]. У јануару 2015. Српски либерални савет и Покрет уједињених локалних самоуправа су се придружили ПБ-у[12]. Асоцијација малих и средњих предузећа и Равногорски покрет су такође подржали ову листу[9]. Слоган листе је Срећа за Србију.

Борис Тадић, Чедомир Јовановић — Савез за бољу Србију — ЛДП, ЛСВ, СДС

уреди

После неуспешних преговора око уједињавања демократске опозиције Социјалдемократска странка, Либерално-демократска партија и Лига социјалдемократа Војводине су се направиле ову коалицију. На листама коалиције су такође "Зелени" и Народни покрет[9]. Слоган листе је Имаш избор!

Борко Стефановић — Србија за све нас

уреди

Након напуштања ДС-а Стефановић је формирао Левицу Србије. На изборе наступа са Покретом за преокрет, Социјалдемократском унијом и Новим удружењем пензионера Србије[9]. Слоган листе је Идемо!

Савез војвођанских Мађара

уреди

Савез војвођанских Мађара (СВМ), Демократска странка војвођанских Мађара (ДСВМ) и Странка мађарског јединства (СМЈ) потписали су коалициони споразум о заједничком наступу на изборима 24. априла. Према споразуму, на републичком нивоу ДСВМ и СМЈ подржавају листу кандидата СВМ-а, а на покрајинском нивоу на листи кандидата су предложени и кандидати ДСВМ и СМЈ.[13]

Истраживања јавног мњења

уреди
Датум Агенција СНС и партнери СПС
ЈС
ДС СРС Двери—ДСС СДС—ЛДП—ЛСВ ДЈБ Остали Разлика
2016
23. април NewMediaMp 58,2 8,0 3,0 15,0 5,0 6,0 6,0 43,0
20. април Faktor Plus 50,9 12,3 5,5 7,9 5,2 5,1 4,6 38,6
20. април „Ninamedia”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2016. г. Приступљено 24. 04. 2016.  47,2 13,3 5,1 9,3 6,3 5,6 4,9 33,9
20. април NSPM 44,8 12,7 7,5 9,8 6,3 6,9 4,2 32,1
19. април ProPozitiv 50,6 11,4 4,9 8,2 5,6 6,9 5,3 39,2
април FPN [a] 27,2 11,6 5,6 17,5 8,1 12,0 8,8 9,7
11. април Faktor Plus 50,9 12,3 5,7 7,8 5,1 5,0 4,5 38,3
31. март ProPozitiv 52,4 12,3 4,6 6,5 7,4 7,3 5,7 40,1
28–31. март CeSID 53,0 13,0 5,0 7,0 8,0 6,0 5,0 40
27. март Faktor Plus 52,6 11,9 6,1 6,1 5,5 5,0 3,3 40,7
3. март Faktor Plus 49,4 12,7 6,4 6,0 5,7 5,0 3 36,7
28. јануар-7. фебруар NSPM Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. мај 2016) 44,9 11,8 10,8 7,0 6,8 8,5 3,4 33,1
3. фебруар Faktor Plus 49,5 12,0 6,8 6,0 5,6 5,2 2,3 37,5

Резултати

уреди
 
Партија Гласови % Мандати +/–
Србија побеђује 1.823.147 49,71 131 –39
СПСЈСЗСКП 413.770 11,28 29 –4
Српска радикална странка 306.052 8,34 22 +22
Доста је било 227.626 6,21 16 +16
За праведну Србију 227.589 6,20 16 –5
ДвериДСССЛС 190.530 5,19 13 +13
Савез за бољу Србију 189.564 5,17 13 –2
  Савез војвођанских Мађара 56.620 1,54 4 –2
Србија за све нас 35.710 0,97 0 нова
  Бошњачка демократска заједница Санџака 32.526 0,89 2 +2
  СДА Санџака 30.092 0,82 2 –1
Српски сабор Заветници 27.690 0,75 0 нова
  Зелена странка 23.890 0,65 1 нова
У инат — Сложно за Србију — Народни савез 17.528 0,48 0 нова
  Партија за демократско деловање 16.262 0,44 1 –1
  Руска странка 13.777 0,38 0 0
Група грађана За препород Србије 13.260 0,36 0 нова
  СРП коалиција 10.016 0,27 0 нова
Дијалог 7.744 0,21 0 нова
  Републиканска странка 4.522 0,12 0 нова
Укупно 3.667.915 100,00 250 0
Важећи гласови 3.667.915 97,06
Неважећи/празни гласови 111.008 2,94
Укупно гласова 3.778.923 100,00
Регистровани бирачи излазност 6.739.441 56,07
Извор: РИК

 имају статус политичке странке националних мањина.

Реакције

уреди

Извештај ОЕБС-а и Савета Европе

уреди

Комисија ОЕБС-а за посматрање изборна је утврдила да је изборна администрација своје дужности обављала на ефикасан начин, да су основна грађанска права била поштована и да је изборним листама било омогућено да спроводе кампању на слободан начин, али и да је једнакост могућности у такмичењу кандидата била пољуљана пристрасним извештавањем медија и нејасним разграничавањем државних и страначких активности.[5] Даље објашњавају да су телевизије са националном покривеношћу давале једнаку минутажу учесницима избора у програмима у којима су представљали своју платформу, али да је критичко и аналитичко извештавање било ограничено због свеприсутне аутоцензуре која је резултат политичког утицаја на медије.[5] Такође, ОЕБС наводи, као и током претходних избора, да постоје обавештења о вршењу притиска владајућих странака на бираче, нарочито запослене у јавном сектору.[5]

Делегација Савета Европе је констатовала да на дан избора није било ограничења за спровођење изборног процеса и да су испоштоване основне слободе, али указује на проблеме злоупотребе функционерских позиција током кампање, притиске и застрашивања бирача запослених у јавном сектору, неравномерно медијско извештавање и недостатак транспарентности по питању финансирања кампање.[14]

Оптужбе опозиције за изборну крађу

уреди

Лидери свих опозиционих изборних листа које су прешле цензус, осим Српске радикалне странке, након избора оптужили су власт за изборну крађу.[15] Већ у току изборне ноћи, лидери изборних листа Демократске странке, СДС-ЛДП-ЛСВ, Доста је било и ДСС-Двери, дошли су у Републичку изборну комисију да протестују због неправилности и затражили увид у бирачке спискове и изборни материјал.[16] Наредног дана одржан је хитан састанак лидера ових опозиционих изборних листа у седишту ДС-а, како је наведено „у циљу спречавања манипулације гласовима”.[15] Иако је наредних дана деловало да су се страсти смириле, ситуацију је отежавало то што Републичка изборна комисија није завршила бројање гласова и прогласила коначне резултате, због неправилности на више бирачких места. РИК је донела одлуку да је 99 бирачких места са „тешким грешкама” и одлучила да анулира резултате са 10 бирачких места, док је у преосталим случајевима верификовала резултате гласања. На крају је одлучено да се 4. маја избори понове на 15 бирачких места, на којима су због неправилности претходно поништени резултати гласања.[17]

Напету ситуацију је додатно узбуркало, када је 29. априла, Републичка изборна комисија саопштила последње прелиминарне резултате пре одржавања поновљених избора, по којима је изборна листа ДСС-Двери испод цензуса за свега 0,01% или само један глас. Ово је чак довело и до инцидента у холу РИК-а, у којем је дошло до вербалног сукоба и кошкања између представника Двери и чланова РИК-а и Републичког завода за статистику.[18] Након овога, лидери опозиционих изборних листа одржали су конференцију за медије на којој су власт оптужили за изборну крађу и позвали грађане на протест.[19] Лидери ДС и ДЈБ позвали су своје гласаче да на поновљеним изборима гласају за листу ДСС-Двери, како би могла да пређе цензус. Протест опозиције одржан је 30. априла, испред седишта РИК-а у Београду.[20]

Дана 5. маја, након објављивања коначних резултата парламентарних избора саопштено је да је изборна листа ДСС-Двери ипак прешла цензус неопходан за улазак у Народну скупштину[21], након чега су опозиционе изборне листе прихватиле изборне резултате. Након конституисања новог сазива Народне скупштине, посланици ДСС-а и Двери предложили су формирање „анкетног одбора за утврђивање чињеница и околности у вези са дешавањима током изборног процеса 2016. године, од расписивања избора до објављивања коначних резултата”[22], али то није прихваћено од стране владајуће већине.

Конституисање скупштине

уреди

Нови сазив Народне Скупштине Републике Србије конституисан је у петак, 3. јуна 2016.[23]

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ са БС-ом и УСС Слога
  2. ^ са БДЗС-ом, СДУ-ом, ЗЗС-ом, ЗЗВ-ом, ДЛР-ом, ДЗВМ-ом

Референце

уреди
  1. ^ „Nikolić raspisao izbore: Želim da pobedi SNS”. B92.net. Приступљено 5. 3. 2016. 
  2. ^ „Пастор: И покрајински избори 24. априла - Радио-телевизија Војводине”. Rtv.rs. Приступљено 5. 3. 2016. 
  3. ^ „"Izbori istovremeno na svim nivoima". B92.net. Приступљено 5. 3. 2016. 
  4. ^ Службени гласник РС 34/16
  5. ^ а б в г Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; парламентарни избори 24. април 2016. године (PDF). ОЕБС. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 1. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2019. 
  6. ^ „Право гласа за 6.700.000 грађана”. http://www.rts.rs. Приступљено 17. 4. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  7. ^ Понављање избора на 15 бирачких места 4. маја, РТС, 29.04.2016.
  8. ^ „Proglašena prva lista-Uz SNS sportisti, pevači...”. Mondo Portal. 
  9. ^ а б в г д ђ „U izbornoj trci 50 stranaka | Srbija izbori 2018”. www.srbijaizbori.com. Архивирано из оригинала 15. 01. 2019. г. Приступљено 15. 01. 2019. 
  10. ^ „Opposition parties won't form single list for elections - English - on B92.net”. B92.net. 
  11. ^ „DSS i Dveri formirali patriotski blok”. www.rts.rs. 
  12. ^ Beta. „Uz DSS i Dveri sada i PULS i SLS”. Blic.rs. 
  13. ^ „Савез војвођанских Мађара предао изборну листу” (на језику: српски). Rts.rs. Приступљено 12. 3. 2016. 
  14. ^ Observation of the early parliamentary elections in Serbia (24 April 2016) (PDF). Савет Европе. 2016. 
  15. ^ а б „После састанка у седишту ДС-а, опозиција у РИК-у затражила увид у изборни материјал”, Инсајдер, 25. април 2016.
  16. ^ „Опозиција у једном тиму: Анализираћемо све!”, Мондо, 25. април 2016.
  17. ^ „РИК: Двери-ДСС испод цензуса за 0,01”, Вечерње новости, 29. април 2016.
  18. ^ „Инциденти у РИК-у, објављени и снимци”, Б92, 29. април 2016.
  19. ^ „Протест опозиције у суботу испред РИК-а”, Политика, 29. април 2016.
  20. ^ Протест опозиције у Београду. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 05. 11. 2017. , Н1, 30. април 2016.
  21. ^ „Укупни резултати парламентарних избора”, РТС, 5. мај 2016.
  22. ^ „ДСС и Двери предложили формирање анкетног одбора за изборе”, Политика, 29. јул 2016.
  23. ^ „Četnici, Tito, pa odlaganje”. www.novosti.rs. 

Спољашње везе

уреди