Википедија

Избори за народне посланике Србије 2016.

(преусмерено са Избори за народне посланике Републике Србије 2016.)

Избори за народне посланике Републике Србије 2016. одржани су 24. априла.[1] заједно са покрајинским и локалним изборима.[2][3]

Избори за народне посланике Републике Србије 2016.
← 2014. 24. април 2016. 2020. →
Странка Лидер Проценат Мандати ±
Српска напредна странка Александар Вучић 48,25
131 / 250
Социјалистичка партија Србије Ивица Дачић 10,95
29 / 250
Српска радикална странка Војислав Шешељ 8,10
22 / 250
Доста је било Саша Радуловић 6,02
16 / 250
Демократска странка Бојан Пајтић 6,02
16 / 250
Демократска странка Србије Санда Рашковић Ивић 5,04
13 / 250
СДС Борис Тадић 5,02
13 / 250
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.

За изборе је одређено 8.378 бирачких места, од којих 38 у иностранству и 29 у затворима.[4]

Ово су били трећи парламентарни избори за четири године и други у низу који су расписани пре окончања мандата парламента, што, према извештају ОЕБС-а није у складу са Кодексом Венецијанске комисије Савета Европе о доброј пракси у области избора.[5]

Укупно бирача са правом да изађу на изборе било је 6.734.802.[6]

Поновљени избори су били одржани 4. маја на 15 бирачких места на којима су поништени избори. На тим местима уписан је 19.631 бирач.[7]

Проглашене листеУреди

  1. Александар Вучић — Србија побеђује (Српска напредна странка, Социјалдемократска партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије, Нова Србија, Покрет социјалиста, Српски покрет обнове, Српска народна партија, Покрет снага Србије, Самостални ДСС, Уједињена сељачка странка, Народна сељачка странка, Коалиција удружења избеглица у Републици Србији)
  2. За праведну Србију — Демократска странка (НОВА, ДСХВ, ЗЗС) (Заједно за Шумадију, Покрет за Крајину)
  3. Ивица Дачић — „Социјалистичка партија Србије (СПС) — Јединствена Србија (ЈС)“ — Драган Марковић Палма (Зелени Србије, Комунистичка партија)
  4. Др Војислав Шешељ — Српска радикална странка
  5. Двери — Демократска странка Србије — Санда Рашковић Ивић — Бошко Обрадовић (Патриотски блок)
  6. Vajdasági Magyar Szövetség — Pásztor István — Савез војвођанских Мађара — Иштван ПасторM
  7. Борис Тадић, Чедомир Јовановић - Савез за бољу Србију — Либерално-демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка (Народни покрет Србије)
  8. Муамер Зукорлић/Muamer Zukorlić — Бошњачка демократска заједница Санџака/Bošnjačka demokratska zajednica SandžakaM
  9. SDA Sanđžaka — dr Sulejman Ugljanin / СДА Санџака — др Сулејман УгљанинM
  10. За слободну Србију — Заветници — Милица Ђурђевић
  11. Група грађана за препород Србије — проф. др Слободан Комазец (Српски препород)
  12. Руска странка — Слободан НиколићM
  13. Републиканска странка — Republikánus párt — Никола СандуловићM
  14. Српско руски покрет — Слободан Димитријевић (Источна алтернатива, СОФ, Покрет ветерана, Српска лига, Мађарска лига (Коалиција Родољуби))[8]M
  15. Борко Стефановић — Србија за све нас (Покрет Левица Србије, Покрет за преокрет, Ново удружење пензионера Србије, Социјалдемократска унија)
  16. Дијалог — млади са ставом — Станко Дебељаковић
  17. Доста је било — Саша Радуловић
  18. Партија за демократско деловање — Ардита Синани / Partia për vertim demokratik — Ardita SinaniM
  19. Зелена странкаM
  20. У инат — Сложно за Србију — Народни савез (Трећа Србија, Народна мрежа)

M — имају статус политичке странке националних мањина.

Коалиције и странкеУреди

Александар Вучић — Србија побеђујеУреди

Под редним бројем 1. ово је листа коју води Српска напредна странка премијера Вучића. Са напредњацима и на овим изборима наступају поново Социјалдемократска партија Србије, Нова Србија, Српски покрет обнове, Покрет социјалиста и Покрет снага Србије док су се као нови партнери придружили Партија уједињених пензионера Србије (која је 2014. била у коалицији са СПС-ом и ЈС-ом) и новоосновани Самостални ДСС и Српска народна партија[9]. На листама СНС-а се налазе такође кандидати Народне сељачке странке и Коалиције избеглица у Србији[10]. Слоган листе је Уједињени можемо све!

За праведну Србију — Демократска странкаУреди

Након пропадања преговора о јединственој листи про-европске опозиције[11] демократе су склопиле предизборну коалицију са Новом странком, Заједно за Србију (који је 2014. био на листи НДС-а) и Демократским савезом Хрвата у Војводини. Уз ове три странке придружили су се локални покрети Заједно за Шумадију и Покрет за Крајину[10]. Слоган листе је Живети нормално. Живети сад.

Ивица Дачић — СПС, ЈС — Драган Марковић ПалмаУреди

Након што је ПУПС напустио овај савез СПС и ЈС су се опет одлучиле за заједнички наступ на изборима. Зелени Србије и Комунистичка партија такође имају кандидате на овој листи[10]. Слоган листе је Служимо народу!

Др Војислав Шешељ — Српска радикална странкаУреди

Српска радикална странка под вођством проф. др Војислава Шешеља већ традиционално излази на изборе без коалиционих партнера. Слоган листе је Србију у сигурне руке!

Доста је било -- Саша РадуловићУреди

Као и на претходним изборима (2014. год), покрет Доста је било (ДЈБ) учествовао је самостално на овим парламентарним изборима. Покрет није имао посебан изборни слоган.

Двери — Демократска странка Србије — Санда Рашковић Ивић — Бошко ОбрадовићУреди

Дана 18. новембра 2014. Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су најавиле заједничку листу на предстојећим изборима у оквиру коалиције Патриотски блок[12]. У јануару 2015. Српски либерални савет и Покрет уједињених локалних самоуправа су се придружили ПБ-у[13]. Асоцијација малих и средњих предузећа и Равногорски покрет су такође подржали ову листу[10]. Слоган листе је Срећа за Србију.

Борис Тадић, Чедомир Јовановић — Савез за бољу Србију — ЛДП, ЛСВ, СДСУреди

После неуспешних преговора око уједињавања демократске опозиције Социјалдемократска странка, Либерално-демократска партија и Лига социјалдемократа Војводине су се направиле ову коалицију. На листама коалиције су такође "Зелени" и Народни покрет[10]. Слоган листе је Имаш избор!

Борко Стефановић — Србија за све насУреди

Након напуштања ДС-а Стефановић је формирао Левицу Србије. На изборе наступа са Покретом за преокрет, Социјалдемократском унијом и Новим удружењем пензионера Србије[10]. Слоган листе је Идемо!

Савез војвођанских МађараУреди

Савез војвођанских Мађара (СВМ), Демократска странка војвођанских Мађара (ДСВМ) и Странка мађарског јединства (СМЈ) потписали су коалициони споразум о заједничком наступу на изборима 24. априла. Према споразуму, на републичком нивоу ДСВМ и СМЈ подржавају листу кандидата СВМ-а, а на покрајинском нивоу на листи кандидата су предложени и кандидати ДСВМ и СМЈ.[14]

Истраживања јавног мњењаУреди

Датум Агенција СНС и партнери СПС
ЈС 		ДС СРС Двери—ДСС СДС—ЛДП—ЛСВ ДЈБ Остали Разлика
2016
23. април NewMediaMp 58,2 8,0 3,0 15,0 5,0 6,0 6,0 – 43,0
20. април Faktor Plus 50,9 12,3 5,5 7,9 5,2 5,1 4,6 – 38,6
20. април Ninamedia 47,2 13,3 5,1 9,3 6,3 5,6 4,9 – 33,9
20. април NSPM 44,8 12,7 7,5 9,8 6,3 6,9 4,2 – 32,1
19. април ProPozitiv 50,6 11,4 4,9 8,2 5,6 6,9 5,3 – 39,2
април FPN [a] 27,2 11,6 5,6 17,5 8,1 12,0 8,8 – 9,7
11. април Faktor Plus 50,9 12,3 5,7 7,8 5,1 5,0 4,5 – 38,3
31. март ProPozitiv 52,4 12,3 4,6 6,5 7,4 7,3 5,7 – 40,1
28–31. март CeSID 53,0 13,0 5,0 7,0 8,0 6,0 5,0 – 40
27. март Faktor Plus 52,6 11,9 6,1 6,1 5,5 5,0 3,3 – 40,7
3. март Faktor Plus 49,4 12,7 6,4 6,0 5,7 5,0 3 – 36,7
28. јануар-7. фебруар NSPM 44,9 11,8 10,8 7,0 6,8 8,5 3,4 – 33,1
3. фебруар Faktor Plus 49,5 12,0 6,8 6,0 5,6 5,2 2,3 – 37,5

Резултати[15]Уреди

Поредак Ред. бр. Изборна листа Гласова % Мандата +/-
1. 1. Александар Вучић — Србија побеђује 1.823.147 48,25% 131 -39
2. 3. Ивица Дачић — „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) — Драган Марковић Палма” 413.770 10,95% 29 -4
3. 4. Др Војислав Шешељ — Српска радикална странка 306.052 8,10% 22 +22
4. 17. Доста је било — Саша Радуловић 227.626 6,02% 16 +16
5. 2. За праведну Србију — Демократска странка (НОВА, ДСХВ, ЗЗС) 227.589 6,02% 16 -5
6. 5. Двери — Демократска странка Србије — Санда Рашковић Ивић — Бошко Обрадовић 190.530 5,04% 13 +13
7. 7. Борис Тадић, Чедомир Јовановић — Савез за бољу Србију — Либерално-демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка 189.564 5,02% 13 -2
8. 6.   Савез војвођанских Мађара — Иштван Пастор 56.620 1,50% 4 -2
10. 8.   Муамер Зукорлић — Бошњачка демократска заједница Санџака 32.526 0,86% 2 +2
11. 9.   СДА Санџака — др Сулејман Угљанин 30.092 0,80% 2 -1
13. 19.   Зелена странка 23.890 0,63% 1 +1
15 18.   Партија за демократско деловање — Ардита Синани 16.262 0,43% 1 -1
9. 15. Борко Стефановић — Србија за све нас 35.710 0,94% 0 —
12. 10. За слободну Србију – Заветници — Милица Ђурђевић 27.690 0,73% 0 —
14. 20. У инат — Сложно за Србију — Народни савез 17.528 0,46% 0 —
16. 12.   Руска странка — Слободан Николић 13.777 0,36% 0 —
17. 11. Група грађана За препород Србије — проф. др Слободан Комазец 13.260 0,35% 0 —
18. 14.   Српско руски покрет — Слободан Димитријевић 10.016 0,27% 0 —
19. 16. Дијалог — Млади са ставом — Станко Дебељаковић 7.744 0,20% 0 —
20. 13.   Републиканска странка — Никола Сандуловић 4.522 0,12% 0 —
— — Број и проценат неважећих гласачких листића 107.906 2.86%
— — Број и проценат важећих гласачких листића 3.667.915 97.06%
' — Излазност 3.778.923 56,07%

РеакцијеУреди

Извештај ОЕБС-а и Савета ЕвропеУреди

Комисија ОЕБС-а за посматрање изборна је утврдила да је изборна администрација своје дужности обављала на ефикасан начин, да су основна грађанска права била поштована и да је изборним листама било омогућено да спроводе кампању на слободан начин, али и да је једнакост могућности у такмичењу кандидата била пољуљана пристрасним извештавањем медија и нејасним разграничавањем државних и страначких активности.[5] Даље објашњавају да су телевизије са националном покривеношћу давале једнаку минутажу учесницима избора у програмима у којима су представљали своју платформу, али да је критичко и аналитичко извештавање било ограничено због свеприсутне аутоцензуре која је резултат политичког утицаја на медије.[5] Такође, ОЕБС наводи, као и током претходних избора, да постоје обавештења о вршењу притиска владајућих странака на бираче, нарочито запослене у јавном сектору.[5]

Делегација Савета Европе је констатовала да на дан избора није било ограничења за спровођење изборног процеса и да су испоштоване основне слободе, али указује на проблеме злоупотребе функционерских позиција током кампање, притске и застраживања бирача запослених у јавном сектору, неравномерно медијско извештавање и недостатак транспарентности по питању финансирања кампање.[16]

Оптужбе опозиције за изборну крађуУреди

Лидери свих опозиционих изборних листа које су прешле цензус, осим Српске радикалне странке, након избора оптужили су власт за изборну крађу.[17] Већ у току изборне ноћи, лидери изборних листа Демократске странке, СДС-ЛДП-ЛСВ, Доста је било и ДСС-Двери, дошли су у Републичку изборну комисију да протестују због неправилности и затражили увид у бирачке спискове и изборни материјал.[18] Наредног дана одржан је хитан састанак лидера ових опозиционих изборних листа у седишту ДС-а, како је наведено „у циљу спречавања манипулације гласовима”.[17] Иако је наредних дана деловало да су се страсти смириле, ситуацију је отежавало то што Републичка изборна комисија није завршила бројање гласова и прогласила коначне резултате, због неправилности на више бирачких места. РИК је донела одлуку да је 99 бирачких места са „тешким грешкама” и одлучила да анулира резултате са 10 бирачких места, док је у преосталим случајевима верификовала резултате гласања. На крају је одлучено да се 4. маја избори понове на 15 бирачких места, на којима су због неправилности претходно поништени резултати гласања.[19]

Напету ситуацију је додатно узбуркало, када је 29. априла, Републичка изборна комисија саопштила последње прелиминарне резултате пре одржавања поновљених избора, по којима је изборна листа ДСС-Двери испод цензуса за свега 0,01% или само један глас. Ово је чак довело и до инцидента у холу РИК-а, у којем је дошло до вербалног сукоба и кошкања између преставника Двери и чланова РИК-а и Републичког завода за статистику.[20] Након овога, лидери опозиционих изборних листа одржали су конференцију за медије на којој су власт оптужили за изборну крађу и позвали грађане на протест.[21] Лидери ДС и ДЈБ позвали су своје гласаче да на поновљеним изборима гласају за листу ДСС-Двери, како би могла да пређе цензус. Протест опозиције одржан је 30. априла, испред седишта РИК-а у Београду.[22]

Дана 5. маја, након објављивања коначних резултата парламентарних избора саопштено је да је изборна листа ДСС-Двери ипак прешла цензус неопходан за улазак у Народну скупштину[23], након чега су опозиционе изборне листе прихватиле изборне резултате. Након конституисања новог сазива Народне скупштине, посланици ДСС-а и Двери предложили су формирање „анкетног одбора за утврђивање чињеница и околности у вези са дешавањима током изборног процеса 2016. године, од расписивања избора до објављивања коначних резултата”[24], али то није прихваћено од стране владајуће већине.

Конституисање скупштинеУреди

Нови сазив Народне Скупштине Републике Србије конституисан је у петак, 3. јуна 2016.[25]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Nikolić raspisao izbore: Želim da pobedi SNS”. B92.net. Приступљено 5. 3. 2016. 
  2. ^ „Пастор: И покрајински избори 24. априла - Радио-телевизија Војводине”. Rtv.rs. Приступљено 5. 3. 2016. 
  3. ^ „"Izbori istovremeno na svim nivoima"”. B92.net. Приступљено 5. 3. 2016. 
  4. ^ Службени гласник РС 34/16
  5. ^ а б в г Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; парламентарни избори 24. април 2016. године (PDF). ОЕБС. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 1. 2019. Приступљено 19. 1. 2019. 
  6. ^ „Право гласа за 6.700.000 грађана”. http://www.rts.rs. Приступљено 17. 4. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  7. ^ Понављање избора на 15 бирачких места 4. маја, РТС, 29.04.2016.
  8. ^ „ПРЕДСТАВЉЕНА ЛИСТА “ СРПСКО- РУСКИ ПОКРЕТ – СЛОБОДАН ДИМИТРИЈЕВИЋ“”. srpskaliga.rs. Приступљено 19. 3. 2016. 
  9. ^ „Proglašena prva lista-Uz SNS sportisti, pevači...”. Mondo Portal. 
  10. ^ а б в г д ђ „U izbornoj trci 50 stranaka | Srbija izbori 2018”. www.srbijaizbori.com. 
  11. ^ „Opposition parties won't form single list for elections - English - on B92.net”. B92.net. 
  12. ^ „DSS i Dveri formirali patriotski blok”. www.rts.rs. 
  13. ^ Beta. „Uz DSS i Dveri sada i PULS i SLS”. Blic.rs. 
  14. ^ „Савез војвођанских Мађара предао изборну листу” (на језику: српски). Rts.rs. Приступљено 12. 3. 2016. 
  15. ^ РИК: Коначни резултати парламентарних избора, РТС, 5.5.2016.
  16. ^ Observation of the early parliamentary elections in Serbia (24 April 2016) (PDF). Савет Европе. 2016. 
  17. ^ а б „После састанка у седишту ДС-а, опозиција у РИК-у затражила увид у изборни материјал”, Инсајдер, 25. април 2016.
  18. ^ „Опозиција у једном тиму: Анализираћемо све!”, Мондо, 25. април 2016.
  19. ^ „РИК: Двери-ДСС испод цензуса за 0,01”, Вечерње новости, 29. април 2016.
  20. ^ „Инциденти у РИК-у, објављени и снимци”, Б92, 29. април 2016.
  21. ^ „Протест опозиције у суботу испред РИК-а”, Политика, 29. април 2016.
  22. ^ „Протест опозиције у Београду”, Н1, 30. април 2016.
  23. ^ „Укупни резултати парламентарних избора”, РТС, 5. мај 2016.
  24. ^ „ДСС и Двери предложили формирање анкетног одбора за изборе”, Политика, 29. јул 2016.
  25. ^ „Četnici, Tito, pa odlaganje”. www.novosti.rs. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избори_за_народне_посланике_Србије_2016.&oldid=23516130”