Википедија

Парламентарни избори у Србији 2016.

(преусмерено са Избори за народне посланике Србије 2016.)


Избори за народне посланике Републике Србије 2016. одржани су 24. априла.[1] заједно са покрајинским и локалним изборима.[2][3]

Парламентарни избори у Србији 2016.
← 2014. 24. април 2016. 2020. →
250 посланичких мандата Народне скупштине
126 мандати потребни за већину
Регистровано6.739.441
Излазност56,07% ( Раст 2,98% )
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Вођа Александар Вучић Ивица Дачић Војислав Шешељ
Странка СНС СПС СРС
Коалиција Србија побеђује ЈС–ЗС–КП -
Вођа од 24. маја 2012. 18. јануара 2003. 23. фебруара 1991.
Последњи избори 158 места, 49,96% 44 местa, 13,94% 0 местa, 2,08%
Освојена места 131 29 22
Места промењено Пад 27 Пад 15 Раст 22
Бр. гласова 1.823.147 413.770 306.052
Проценат 49,71% 11,28% 8,34%
  Четврта странка Пета странка Шеста странка
 
Вођа Саша Радуловић Бојан Пајтић Санда Рашковић Ивић
Странка ДЈБ ДС ДСС
Коалиција - НОВА–ДСХВ–ЗСС–ЗЗС–ЖЗК–РС Двери–СЛС
Вођа од 27. јануара 2014. 31. маја 2014. 12. октобра 2014.
Последњи избори 0 местa, 2,16% 21 место, 6,23% [а] 0 местa, 8,07%
Освојена места 16 16 13
Места промењено Раст 16 Пад 3 Раст 13
Бр. гласова 227.626 227.589 190.530
Проценат 6,21% 6,20% 5,19%
  Седма странка
 
Вођа Борис Тадић
Странка СДС
Коалиција ЛСВ–ЛДП–НПС
Вођа од 14. јуна 2014.
Последњи избори 15 места, 9,37% [б]
Освојена места 13
Места промењено Пад 2
Бр. гласова 189.564
Проценат 5,17%
Резултати парламентарних избора 2016. по општинама.

Ово је списак странака које су прешле цензус од 5%. Погледајте потпуне резултате испод.
Председник Владе пре избора

Александар Вучић
СНС

Изабрани председник Владе

Александар Вучић
СНС

За изборе је одређено 8.378 бирачких места, од којих 38 у иностранству и 29 у затворима.[4]

Ово су били трећи парламентарни избори за четири године и други у низу који су расписани пре окончања мандата парламента, што, према извештају ОЕБС-а није у складу са Кодексом Венецијанске комисије Савета Европе о доброј пракси у области избора.[5]

Укупно бирача са правом да изађу на изборе било је 6.734.802.[6]

Поновљени избори су били одржани 4. маја на 15 бирачких места на којима су поништени избори. На тим местима уписан је 19.631 бирач.[7]

Изборне листе

уреди
# Назив Први на листи Главна идеологија Политичка позиција
1
Александар Вучић Популизам Велики шатор
2
Бојан Пајтић Социјалдемократија Леви центар
3
  • Ивица Дачић — „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) — Драган Марковић Палма”
  • SPS, ЈС, КП, ЗС
 Ивица Дачић Популизам Велики шатор
4
  • Др Војислав Шешељ — Српска радикална странка
  • СРС
 Војислав Шешељ Ултранационализам Крајња десница
5
Санда Рашковић Ивић Конзервативизам Од деснице до крајње деснице
6
 
Балинт Пастор Мађарска мањинска права Десни центар
7
Ненад Чанак Социјалдемократија Леви центар
8
 
  • Муамер Зукорлић — Бошњачка демократска заједница Санџака
  • БДЗС
 Муамер Зукорлић Бошњачка мањинска права
9
 
  • СДА Санџака — др Сулејман Угљанин
  • СДАС
 Сулејман Угљанин Бошњачка мањинска права Десница
10
Божидар Зечевић Ултранационализам Крајња десница
11
  • Група грађана За препород Србије — проф. др Слободан Комазец
  • ЗСП
 Јован Деретић Теорије завере Десница
12
 
  • Руска странка — Слободан Николић
  • РС
 Слободан Николић Национални конзервативизам Десница
13
 
  • Републиканска странка — Никола Сандуловић
  • РС
 Никола Сандуловић Мађарска мањинска права
14
 
  • Српско руски покрет — Слободан Димитријевић
  • ИА, СЛ, СОФ, ПВ, МЛ
 Драган Тодоровић Национални конзервативизам Десница
15
  • Борко Стефановић — Србија за све нас
  • ЛС, ПЗП, СДУ, НУПС
 Борко Стефановић Социјалдемократија Леви центар
16
  • Дијалог — Млади са ставом — Станко Дебељаковић
  • Дијалог
 Станко Дебељаковић Либерализам Центар
17
  • Доста је било — Саша Радуловић
  • ДЈБ
 Саша Радуловић Социјални либерализам Центар
18
 
  • Партија за демократско деловање — Ардита Синани
  • ПДД
 Ардита Синани Албанска мањинска права Десни центар
19
 
  • Зелена странка
  • ЗС
 Горан Чабради Словачка мањинска права Леви центар
20
  • У инат — Сложно за Србију — Народни савез
  • ТС, НМ
 Владан Глишић Национални конзервативизам Крајња десница

  — имају статус политичке странке националних мањина.

Коалиције и странке

уреди

Александар Вучић — Србија побеђује

уреди

Под редним бројем 1. ово је листа коју води Српска напредна странка премијера Вучића. Са напредњацима и на овим изборима наступају поново Социјалдемократска партија Србије, Нова Србија, Српски покрет обнове, Покрет социјалиста и Покрет снага Србије док су се као нови партнери придружили Партија уједињених пензионера Србије (која је 2014. била у коалицији са СПС-ом и ЈС-ом) и новоосновани Самостални ДСС и Српска народна партија[8]. На листама СНС-а се налазе такође кандидати Народне сељачке странке и Коалиције избеглица у Србији[9]. Слоган листе је Уједињени можемо све!

За праведну Србију — Демократска странка

уреди

Након пропадања преговора о јединственој листи про-европске опозиције[10] демократе су склопиле предизборну коалицију са Новом странком, Заједно за Србију (који је 2014. био на листи НДС-а) и Демократским савезом Хрвата у Војводини. Уз ове три странке придружили су се локални покрети Заједно за Шумадију и Покрет за Крајину[9]. Слоган листе је Живети нормално. Живети сад.

Ивица Дачић — СПС, ЈС — Драган Марковић Палма

уреди

Након што је ПУПС напустио овај савез СПС и ЈС су се опет одлучиле за заједнички наступ на изборима. Зелени Србије и Комунистичка партија такође имају кандидате на овој листи[9]. Слоган листе је Служимо народу!

Др Војислав Шешељ — Српска радикална странка

уреди

Српска радикална странка под вођством проф. др Војислава Шешеља већ традиционално излази на изборе без коалиционих партнера. Слоган листе је Србију у сигурне руке!

Доста је било -- Саша Радуловић

уреди

Као и на претходним изборима (2014. год), покрет Доста је било (ДЈБ) учествовао је самостално на овим парламентарним изборима. Покрет није имао посебан изборни слоган.

Двери — Демократска странка Србије — Санда Рашковић Ивић — Бошко Обрадовић

уреди

Дана 18. новембра 2014. Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су најавиле заједничку листу на предстојећим изборима у оквиру коалиције Патриотски блок[11]. У јануару 2015. Српски либерални савет и Покрет уједињених локалних самоуправа су се придружили ПБ-у[12]. Асоцијација малих и средњих предузећа и Равногорски покрет су такође подржали ову листу[9]. Слоган листе је Срећа за Србију.

Борис Тадић, Чедомир Јовановић — Савез за бољу Србију — ЛДП, ЛСВ, СДС

уреди

После неуспешних преговора око уједињавања демократске опозиције Социјалдемократска странка, Либерално-демократска партија и Лига социјалдемократа Војводине су се направиле ову коалицију. На листама коалиције су такође "Зелени" и Народни покрет[9]. Слоган листе је Имаш избор!

Борко Стефановић — Србија за све нас

уреди

Након напуштања ДС-а Стефановић је формирао Левицу Србије. На изборе наступа са Покретом за преокрет, Социјалдемократском унијом и Новим удружењем пензионера Србије[9]. Слоган листе је Идемо!

Савез војвођанских Мађара

уреди

Савез војвођанских Мађара (СВМ), Демократска странка војвођанских Мађара (ДСВМ) и Странка мађарског јединства (СМЈ) потписали су коалициони споразум о заједничком наступу на изборима 24. априла. Према споразуму, на републичком нивоу ДСВМ и СМЈ подржавају листу кандидата СВМ-а, а на покрајинском нивоу на листи кандидата су предложени и кандидати ДСВМ и СМЈ.[13]

Истраживања јавног мњења

уреди
Датум Агенција СНС и партнери СПС
ЈС 		ДС СРС Двери—ДСС СДС—ЛДП—ЛСВ ДЈБ Остали Разлика
2016
23. април NewMediaMp 58,2 8,0 3,0 15,0 5,0 6,0 6,0 – 43,0
20. април Faktor Plus 50,9 12,3 5,5 7,9 5,2 5,1 4,6 – 38,6
20. април „Ninamedia”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2016. г. Приступљено 24. 04. 2016.  47,2 13,3 5,1 9,3 6,3 5,6 4,9 – 33,9
20. април NSPM 44,8 12,7 7,5 9,8 6,3 6,9 4,2 – 32,1
19. април ProPozitiv 50,6 11,4 4,9 8,2 5,6 6,9 5,3 – 39,2
април FPN [a] 27,2 11,6 5,6 17,5 8,1 12,0 8,8 – 9,7
11. април Faktor Plus 50,9 12,3 5,7 7,8 5,1 5,0 4,5 – 38,3
31. март ProPozitiv 52,4 12,3 4,6 6,5 7,4 7,3 5,7 – 40,1
28–31. март CeSID 53,0 13,0 5,0 7,0 8,0 6,0 5,0 – 40
27. март Faktor Plus 52,6 11,9 6,1 6,1 5,5 5,0 3,3 – 40,7
3. март Faktor Plus 49,4 12,7 6,4 6,0 5,7 5,0 3 – 36,7
28. јануар-7. фебруар NSPM Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. мај 2016) 44,9 11,8 10,8 7,0 6,8 8,5 3,4 – 33,1
3. фебруар Faktor Plus 49,5 12,0 6,8 6,0 5,6 5,2 2,3 – 37,5

Резултати

уреди
 
Партија Гласови % Мандати +/–
Србија побеђује 1.823.147 49,71 131 –39
СПС–ЈС–ЗС–КП 413.770 11,28 29 –4
Српска радикална странка 306.052 8,34 22 +22
Доста је било 227.626 6,21 16 +16
За праведну Србију 227.589 6,20 16 –5
Двери–ДСС–СЛС 190.530 5,19 13 +13
Савез за бољу Србију 189.564 5,17 13 –2
  Савез војвођанских Мађара 56.620 1,54 4 –2
Србија за све нас 35.710 0,97 0 нова
  Бошњачка демократска заједница Санџака 32.526 0,89 2 +2
  СДА Санџака 30.092 0,82 2 –1
Српски сабор Заветници 27.690 0,75 0 нова
  Зелена странка 23.890 0,65 1 нова
У инат — Сложно за Србију — Народни савез 17.528 0,48 0 нова
  Партија за демократско деловање 16.262 0,44 1 –1
  Руска странка 13.777 0,38 0 0
Група грађана За препород Србије 13.260 0,36 0 нова
  СРП коалиција 10.016 0,27 0 нова
Дијалог 7.744 0,21 0 нова
  Републиканска странка 4.522 0,12 0 нова
Укупно 3.667.915 100,00 250 0
Важећи гласови 3.667.915 97,06
Неважећи/празни гласови 111.008 2,94
Укупно гласова 3.778.923 100,00
Регистровани бирачи излазност 6.739.441 56,07
Извор: РИК

  — имају статус политичке странке националних мањина.

Реакције

уреди

Извештај ОЕБС-а и Савета Европе

уреди

Комисија ОЕБС-а за посматрање изборна је утврдила да је изборна администрација своје дужности обављала на ефикасан начин, да су основна грађанска права била поштована и да је изборним листама било омогућено да спроводе кампању на слободан начин, али и да је једнакост могућности у такмичењу кандидата била пољуљана пристрасним извештавањем медија и нејасним разграничавањем државних и страначких активности.[5] Даље објашњавају да су телевизије са националном покривеношћу давале једнаку минутажу учесницима избора у програмима у којима су представљали своју платформу, али да је критичко и аналитичко извештавање било ограничено због свеприсутне аутоцензуре која је резултат политичког утицаја на медије.[5] Такође, ОЕБС наводи, као и током претходних избора, да постоје обавештења о вршењу притиска владајућих странака на бираче, нарочито запослене у јавном сектору.[5]

Делегација Савета Европе је констатовала да на дан избора није било ограничења за спровођење изборног процеса и да су испоштоване основне слободе, али указује на проблеме злоупотребе функционерских позиција током кампање, притиске и застрашивања бирача запослених у јавном сектору, неравномерно медијско извештавање и недостатак транспарентности по питању финансирања кампање.[14]

Оптужбе опозиције за изборну крађу

уреди

Лидери свих опозиционих изборних листа које су прешле цензус, осим Српске радикалне странке, након избора оптужили су власт за изборну крађу.[15] Већ у току изборне ноћи, лидери изборних листа Демократске странке, СДС-ЛДП-ЛСВ, Доста је било и ДСС-Двери, дошли су у Републичку изборну комисију да протестују због неправилности и затражили увид у бирачке спискове и изборни материјал.[16] Наредног дана одржан је хитан састанак лидера ових опозиционих изборних листа у седишту ДС-а, како је наведено „у циљу спречавања манипулације гласовима”.[15] Иако је наредних дана деловало да су се страсти смириле, ситуацију је отежавало то што Републичка изборна комисија није завршила бројање гласова и прогласила коначне резултате, због неправилности на више бирачких места. РИК је донела одлуку да је 99 бирачких места са „тешким грешкама” и одлучила да анулира резултате са 10 бирачких места, док је у преосталим случајевима верификовала резултате гласања. На крају је одлучено да се 4. маја избори понове на 15 бирачких места, на којима су због неправилности претходно поништени резултати гласања.[17]

Напету ситуацију је додатно узбуркало, када је 29. априла, Републичка изборна комисија саопштила последње прелиминарне резултате пре одржавања поновљених избора, по којима је изборна листа ДСС-Двери испод цензуса за свега 0,01% или само један глас. Ово је чак довело и до инцидента у холу РИК-а, у којем је дошло до вербалног сукоба и кошкања између представника Двери и чланова РИК-а и Републичког завода за статистику.[18] Након овога, лидери опозиционих изборних листа одржали су конференцију за медије на којој су власт оптужили за изборну крађу и позвали грађане на протест.[19] Лидери ДС и ДЈБ позвали су своје гласаче да на поновљеним изборима гласају за листу ДСС-Двери, како би могла да пређе цензус. Протест опозиције одржан је 30. априла, испред седишта РИК-а у Београду.[20]

Дана 5. маја, након објављивања коначних резултата парламентарних избора саопштено је да је изборна листа ДСС-Двери ипак прешла цензус неопходан за улазак у Народну скупштину[21], након чега су опозиционе изборне листе прихватиле изборне резултате. Након конституисања новог сазива Народне скупштине, посланици ДСС-а и Двери предложили су формирање „анкетног одбора за утврђивање чињеница и околности у вези са дешавањима током изборног процеса 2016. године, од расписивања избора до објављивања коначних резултата”[22], али то није прихваћено од стране владајуће већине.

Конституисање скупштине

уреди

Нови сазив Народне Скупштине Републике Србије конституисан је у петак, 3. јуна 2016.[23]

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ са БС-ом и УСС Слога
  2. ^ са БДЗС-ом, СДУ-ом, ЗЗС-ом, ЗЗВ-ом, ДЛР-ом, ДЗВМ-ом

Референце

уреди
  1. ^ „Nikolić raspisao izbore: Želim da pobedi SNS”. B92.net. Приступљено 5. 3. 2016. 
  2. ^ „Пастор: И покрајински избори 24. априла - Радио-телевизија Војводине”. Rtv.rs. Приступљено 5. 3. 2016. 
  3. ^ „"Izbori istovremeno na svim nivoima"”. B92.net. Приступљено 5. 3. 2016. 
  4. ^ Службени гласник РС 34/16
  5. ^ а б в г Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; парламентарни избори 24. април 2016. године (PDF). ОЕБС. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 1. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2019. 
  6. ^ „Право гласа за 6.700.000 грађана”. http://www.rts.rs. Приступљено 17. 4. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  7. ^ Понављање избора на 15 бирачких места 4. маја, РТС, 29.04.2016.
  8. ^ „Proglašena prva lista-Uz SNS sportisti, pevači...”. Mondo Portal. 
  9. ^ а б в г д ђ „U izbornoj trci 50 stranaka | Srbija izbori 2018”. www.srbijaizbori.com. Архивирано из оригинала 15. 01. 2019. г. Приступљено 15. 01. 2019. 
  10. ^ „Opposition parties won't form single list for elections - English - on B92.net”. B92.net. 
  11. ^ „DSS i Dveri formirali patriotski blok”. www.rts.rs. 
  12. ^ Beta. „Uz DSS i Dveri sada i PULS i SLS”. Blic.rs. 
  13. ^ „Савез војвођанских Мађара предао изборну листу” (на језику: српски). Rts.rs. Приступљено 12. 3. 2016. 
  14. ^ Observation of the early parliamentary elections in Serbia (24 April 2016) (PDF). Савет Европе. 2016. 
  15. ^ а б „После састанка у седишту ДС-а, опозиција у РИК-у затражила увид у изборни материјал”, Инсајдер, 25. април 2016.
  16. ^ „Опозиција у једном тиму: Анализираћемо све!”, Мондо, 25. април 2016.
  17. ^ „РИК: Двери-ДСС испод цензуса за 0,01”, Вечерње новости, 29. април 2016.
  18. ^ „Инциденти у РИК-у, објављени и снимци”, Б92, 29. април 2016.
  19. ^ „Протест опозиције у суботу испред РИК-а”, Политика, 29. април 2016.
  20. ^ „„Протест опозиције у Београду””. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 05. 11. 2017. , Н1, 30. април 2016.
  21. ^ „Укупни резултати парламентарних избора”, РТС, 5. мај 2016.
  22. ^ „ДСС и Двери предложили формирање анкетног одбора за изборе”, Политика, 29. јул 2016.
  23. ^ „Četnici, Tito, pa odlaganje”. www.novosti.rs. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Србији_2016.&oldid=30036616”