Избори за народне посланике Србије 2020.

Избори за народне посланике Републике Србије 2020. године били су расписани за 26. април, исти дан када и локални и покрајински избори.[1][2][3] Ипак, услед избијања пандемије вируса корона и проглашења ванредног стања, термин њиховог одржавања померен је за 21. јун.[4][5]

Избори за народне посланике Републике Србије 2020.

← 2016 недеља 21. јун 2020. 2022 →

250 посланичких мандата Народне скупштине
минимално 126 су мандати потребни за већину
Регистровано6.584.376
Излазност3.218.763 (48,88%) Пад 7,2%
  Прва странка Друга странка Трећа странка
  Aleksandar Vučić 2019 (cropped).jpg Ivica Dačić 2019.jpg Aca Sapic.jpg
Вођа Александар Вучић[а] Ивица Дачић Александар Шапић
Странка Српска напредна странка Социјалистичка партија Србије Српски патриотски савез
Коалиција Александар Вучић - за нашу децу: СДПС - ПУПС - ПС - СПО - СНП - ПСС СПС - ЈС - ЗС - КП -
Вођа од 29. септембра 2012. 11. марта 2006. март 2010.
Последњи избори 1.823.147 (48,25%) 413.770 (10,95%) - (странка није основана)
Места пре 131 29 - (странка није основана)
Места после
188 / 250
32 / 250
11 / 250
Места промењено Раст 59 Раст 3 Раст 11
Бр. гласова 1.953.705 334.270 123.374
Проценат 60,65 10,38 3,83%

  Четврта странка Пета странка Шеста странка
  Ištvan Pastor, jun 2012.JPG Muamer Zukorlic i Dusan Janjic cropped.jpg Shaip Kamberi.png
Вођа Иштван Пастор[б] Муамер Зукорлић Шаип Камбери
Странка листа националне мањине Савез војвођанских Мађара листа националне мањине Странка правде и помирења листа националне мањине Партија за демократско деловање
Коалиција СПП-ДПМ -
Вођа од 2008. 2017. 6. октобра 2018.
Последњи избори 56.620 (1,50%) 32.526 (0,86%) 16.262 (0,43%)
Места пре 4 2 2
Места после
9 / 250
4 / 250
3 / 250
Места промењено Раст 5 Раст 2 Раст 1
Бр. гласова 71.893 32.170 26.437
Проценат 2,23% 1,00% 0,82%

  Седма странка
  Sulejman Ugljanin MC.jpg
Вођа Сулејман Угљанин [в]
Странка листа националне мањине СДА Санџак
Коалиција -
Вођа од 29. јула 1990.
Последњи избори 30.092 (0,80%)
Места пре 2
Места после
3 / 250
Места промењено Раст 1
Бр. гласова 24.676
Проценат 0,77%

Serbian parliamentary election (2016) by majority of popular vote in each district.svg
Резултати избора по освојеним окрузима:
  Коалиција Александар Вучић - за нашу децу

Skupstina 2020.svg
Састав Народне скупштине након избора:

188 Коалиција Александар Вучић - за нашу децу 32 Коалиција око СПС 11 СПАС 9 Савез војвођанских Мађара 4 Странка правде и помирења 3 СДА Санџак

3 Партија за демократско деловање

Председник Владе Србије пре избора

Ана Брнабић
СНС

Изабрани председник Владе Србије

Ана Брнабић
СНС

Период пре расписивања избора обележили су грађански протести. Протести су довели до промена на опозиционом делу спектра и најава бојкота институција и избора по дотадашњим условима. Преговорима власти и опозиције у посредству посланика Европског парламента значајно је измењено изборно законодавство. Бројни парламентарни и ванпаламентарни политички субјекти су бојкотовали изборе, укључујући и најјачу опозициони коалицију Савез за Србију. Ово је резултирало најмањом излазношћу на парламентарним изборима у Србији од увођења вишепартијског система 1990. године.[6] Коалиција предвођена Српском напредном странком је освојила једну од највећих парламентарних већина у Европи.

Домаћи и међународни посматрачи избора су забележили да да су избори спроведени ефективно и да су испунили минималне демократске стандарде, али уз нерегуларности које су утицале на резултате и излазност. ОЕБС је навео да бројне препоруке везане за изборне услове и админситрацију нису усвојене, истовремено критикујући и неравноправну медијску заступљеност.

ПозадинаУреди

Расписивање и изборни прописиУреди

Председник Србије, Александар Вучић је 4. марта 2020. године расписао изборе, а од тада почињу да теку законом предвиђени рокови у вези са изборним радњама.[1]

Према актуелном законодавству, све листе морају да прикупе најмање 10 000 бирачких потписа, да би њихова кандидатура била прихваћена од стране Републичке изборне комисије (РИК).

Посланички мандати ће бити распоређивани Д’Онтовим системом највећих количника. С обзиром на турбулентне политичке догађаје, те најаве бојкота већег дела опозиције, представници власти су изменили вишедеценијско изборно законодавство, па је тако нешто више од два месеца пре законског рока за одржавање избора, цензус спуштен са 5 на 3% (такође се примењује и на локалним изборима).[7] Додатно, захваљујући амандману опозиционе посланице Гордане Чомић, предвиђена је квота, према којој ће свака листа морати да кандидује најмање 40% жена. [7]

Након покушаја међустраначког дијалога на Факултета политичких наука Универзитета у Београду у посредовању невладиног сектора, организовани су преговoри са циљем побољшања изборних услова којим је посредовала делегације Европског парламента. Након три рунде дијалога, посланици Европског парламента су констатовали да у том тренутку није било услова за фер и поштене изборе, али да је потребно време да се имплементирају договорене мере:[8][8][9][10]

  • Ограничавање употребе јавних ресурса у политичке сврхе
  • Забрана злоупотребе положаја директора јавних предузећа
  • Увођење обавезног рока од пет дана за реаговање Агенције за борбу против корупције у случају пријава злоупотреба током кампање
  • Избор три недостајућа и два нова члана Савета РЕМ
  • Доношење нових прописа за јавне медијске сервисе
  • Обавеза Народне скупштине да оснује надзорни одбор за праћење изборне кампање
  • Верификација јединственог бирачког списка, регулација изборне администрације
  • Увођење интернет странице са информацијама о бирачком списку, уз могућност да бирач може да тражи информацију да ли је гласао или не

Ванредно стањеУреди

15. марта 2020. је уведено ванредно стање услед избијања пандемије вируса корона, тако да је одржавање избора било упитно.[4] Према Уставу Републике Србије, Народна скупштина није могла бити распуштена.[11] По укидању ванредног стања 6. маја, избори су заказани за 21. јун.

Политичке партије које излазе на избореУреди

ПРОГЛАШЕНЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ:

Редни број на гласачком листићу Назив странке, коалиције покрета или појединца Датум проглашења листе Чланови коалиције
1. Александар ВучићЗа нашу децу 5. март 2020.[12] Српска напредна странка, Партија уједињених пензионера Србије, Социјалдемократска партија Србије, Покрет социјалиста, Српски покрет обнове, Српска народна партија, Покрет снага Србије, Народна сељачка странка, Уједињена сељачка странка
2. Ивица Дачић - Социјалистичка партија СрбијеЈединствена Србија - Драган Марковић Палма 6. март 2020.[13] Социјалистичка партија Србије, Јединствена Србија, Зелени Србије, Комунистичка партија (Србија)
3. Др Војислав Шешељ - Српска радикална странка 9. март 2020. Српска радикална странка
4.   Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор 9. март 2020. Савез војвођанских Мађара
5. Александар ШапићПобеда за Србију 12. март 2020.[14] Српски патриотски савез
6. ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ - Жика Гојковић 14. март 2020.[15] Покрет обнове Краљевине Србије, Монархистички фронт, Српски покрет монархиста, Савез бачких Буњеваца, Покрет за развој Батајнице
7. УЈЕДИЊЕНА ДЕМОКРАТСКА СРБИЈА 14. март 2020. Србија 21, Странка модерне Србије, Грађански демократски форум, Лига социјалдемократа Војводине, Демократски савез Хрвата у Војводини, Војвођанска партија, Заједно за Војводину, Црногорска партија, Демократски блок
8.   Академик Муамер Зукорлић - Само право - Странка правде и помирења (ССП) - Демократска Партија Македонаца 15. март 2020. Странка правде и помирења, Демократска партија Македонаца
ВАНРЕДНО СТАЊЕ (због пандемије корона вируса)
9. МЕТЛА 2020 13. мај 2020.[16] Демократска странка Србије, Војни синдикат Србије, Група за економски просперитет Србије, Живи зид, Трећи пут, Тим за живот, Староседеоци Краљева и околине
10. Милан Стаматовић – Здраво да победи – Драган Јовановић – Боља Србија – Здрава Србија 21. мај 2020. Здрава Србија, Боља Србија, Заједно за Шумадију
11.   СДА Санџака – др Сулејман Угљанин 25. мај 2020. Странка демократске акције Санџака
12. Милица Ђурђевић Стаменковски - Српска странка Заветници 26. мај 2020. Српска странка Заветници
13. НАРОДНИ БЛОК – Велимир Илић – генерал Момир Стојановић 2. јун 2020. Нова Србија, Народни слободарски покрет
14. Сергеј Трифуновић - Покрет слободних грађана 5. јун 2020. Покрет слободних грађана
15. СУВЕРЕНИСТИ 5. јун 2020. Доста је било
16.   Албанска Демократска алтернатива - Уједињена долина 5. јун 2020. Партија за демократско деловање, Демократска партија, Алтернатива за промене, Покрет за демократски прогрес, Покрет за реформе
17. Група грађана: 1 од 5 милиона 6. јун 2020. 1 од 5 милиона
18. НЕК МАСКЕ ПАДНУ - Зелена странка - Нова странка 7. јун 2020. Зелена странка, Нова странка
19. Руска странка - Слободан Николић 9. јун 2020. Руска странка
20. Чедомир Јовановић - Коалиција за мир 9. јун 2020. Либерално демократска партија (Србија), Толеранција Србије, Бошњачка грађанска странка, Странка Црногораца, Либерално демократски покрет Војводине, Влашка народна странка, Удружење Југословена у Србији, Акциона мрежа асоцијација и ромских организација, Удружење грађана Румуни Хомоља
21. Покрет Левијатан – Живим за Србију 9. јун 2020. Покрет Левијатан, Живим за Србију

Бојкот избораУреди

Позадина и најавеУреди

На председничким изборима 2017. године је Александар Вучић, кандидат владајуће коалиције и тадашњи председник владе је остварио победу у првом кругу са освојених 55,08% гласова. Прелиминарни резултати избора су већ сутрадан, 3. априла, иницирали вишенедељне протесте. Према извештају бројних домаћих и међународних организација, идентификоване су бројни недостаци током изборног процеса, а извештаји наводе неизбалансирано извештавање медија, притиске на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотребу јавних ресурса за спровођење кампање.[17][18] Организације које су пратиле изборни процес, као и Европска комисија су нагласли да је постојала изразизта диспропорција у погледу заступљености председничких кандидата у медијима.[19][20][21] Они су указали на генералне проблеме у погледу политичких и медијских слобода у Србији током власти Александра Вучића.[17][22][23][24][25][26][27][28][29][30][31] Домаће посматрачке мисије су констатовале сличне неправилности и на низу локалних избора, организованих током 2017. и 2018. године.[32]

У новембру 2018. године су пре трибине у Крушевцу физички нападнути припадници странака из Савеза за Србију, а у инциденту је повређен Борко Стефановић. Овај догађај је био директан повод за вишемесечне протесте широм Србије, као и у градовима насељеним српском дијаспором, због оптужби за пораст политичког насиља од стране власти.[33] Већину учесника нису чиниле присталице ниједне политичке странке, а најчешћи мотиви за излазак на протесте чине изостанак медијских слобода и корумпираност власти.[34] Путем прогласа и позива на организовано учешће, подршку протестима су пружали академски радници, радници у култури, синдикати и студенти. Паралелно са одржавањем протеста, Александар Вучић и представници владајуће коалиције су организовали серију митинга у склопу кампње „Будућност Србије”.[35]

Почетком фебруара 2019. године, већина парламентарних и ванпарламентарних странака опозиције је као одговор на протесте потписала тзв. Споразум са народом, којим се обавезала да напусти све институције (примарно Народну скупштину Републике Србије), те да бојкотује све изборе под дотадашњим условима.[36] Након најмасовнијег протеста одржаног 13. априла у Београду је представљен експертски тим састављен од нестраначких личности, који је два месеца касније објавио уобличене захтеве грађанских протеста у виду 42 препоруке и шест закључака везаних за изборне и медијске услове.[37] Организатори протеста су 3. септембра саопштили да због неиспуњавања ниједне препоруке позивају грађане и странке у Србији да бојкотују парламентарне изборе.[38]

Организације и појединци, који су званично прогласили бојкотУреди

Странке, покрети или појединци Датум проглашења бојкота
Социјалдемократска странка 14. септембар 2019. и 27. мај 2020.[39][40]
Савез за Србију 16. септембар 2019.[41]
Заједно за Србију 16. септембар 2019. и 23. фебруар 2020.[41][42]
Социјалдемократска унија 9. фебруар 2020[43]
Лука Максимовић 17. јануар 2020 [44]
Грађански фронт Србије 25. септембар 2019 [45]
Државотворни покрет Србије Септембар 2019.
УГ Без страха 12. септембар 2019.
Грађанска платформа 8. октобар 2019.[46]
Покрет Слободна Србија 1. фебруар 2020 [47]
Комунисти Србије 10. фебруар 2020[48]
Ђорђе Вукадиновић 7. јун 2020[49]
Мост солидарности 15. јун 2020[50]
  1. ^ Није лично учестовао на изборима, јер га није било на изборној листи. Први на изборној листи је био Бранислав Недимовић
  2. ^ Учестовао је на покрајинским изборима те године. Први на листи је био Балинт Пастор
  3. ^ Није учестовао на изборима, јер га нема на изборној листи. Први на листи странке је Енис Имамовић

Истраживања јавног мњењаУреди

Анкете спроведене након службеног почетка кампање

Агенције Датум Узорак коалиција око СНС СПС - ЈС СРС ДСС СПАС УДС #1од5милиона Заветници ПОКС Остали Излазност
Ipsos 18 Јун 3.600 58.6 9.8 2.4 1.8 4.4 1.6 2.2 1.6 2.4 9 48-52.6
Избори су одгођени због пандемије коронавируса
Faktor plus 09 Март - 59.8 15.1 3.5 3 4.8 3 2.8 2.3 2.1 3.6 44.7

Анкете спроведене пре службеног почетка кампање

Резултати[51]Уреди

Поредак Ред. бр. Изборна листа Гласова % Мандата +/-
1. 1. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ - ЗА НАШУ ДЕЦУ 1.953.998 60,65% 188 +57
2. 2. ИВИЦА ДАЧИЋ - „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) - Драган Марковић Палма” 334.333 10,38% 32 +3
3. 5. АЛЕКСАНДАР ШАПИЋ - ПОБЕДА ЗА СРБИЈУ 123.393 3,83% 11 +11
4. 6. ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ (Покрет обнове Краљевине Србије, Монархистички фронт) - Жика Гојковић 85.888 2,67% 0 –1
5. 15. СУВЕРЕНИСТИ 73.953 2,30% 0 –16
6. 9. МЕТЛА 2020 72.085 2,24% 0 –6
7. 4.   Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор 71.893 2,23% 9 +3
8. 3. Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ - СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА 65.954 2,05% 0 –22
9. 14. СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ - ПОКРЕТ СЛОБОДНИХ ГРАЂАНА 50.765 1,58% 0
10. 12. Милица Ђурђевић Стаменковски - Српска странка Заветници 45.950 1,43% 0
11. 10. Милан Стаматовић - Здраво да победи - Драган Јовановић - Боља Србија - Здрава Србија 33.435 1,04% 0
12. 8.   Академик Муамер Зукорлић - Само Право - Странка правде и помирења (СПП) - Демократска партија Македонаца (ДПМ) 32.170 1,00% 4 +2
13. 7. УЈЕДИЊЕНА ДЕМОКРАТСКА СРБИЈА 30.591 0,95% 0 –11
14. 16.   „АЛБАНСКА ДЕМОКРАТСКА АЛТЕРНАТИВА - УЈЕДИЊЕНА ДОЛИНА” 26.437 0,82% 3 +2
15. 11.   СДА Санџака - др Сулејман Угљанин 24.676 0,77% 3 +1
16. 21. ПОКРЕТ ЛЕВИЈАТАН - ЖИВИМ ЗА СРБИЈУ 22.691 0,70% 0
17. 17. Група грађана: 1 од 5 милиона 20.265 0,63% 0
18. 20. Чедомир Јовановић - КОАЛИЦИЈА ЗА МИР 10.158 0,32% 0 –4
19. 13. НАРОДНИ БЛОК - Велимир Илић - генерал Момир Стојановић 7.873 0,24% 0 –5
20. 18. НЕК МАСКЕ ПАДНУ - Зелена странка - Нова странка 7.805 0,24% 0 –2
21. 19. РУСКА СТРАНКА - СЛОБОДАН НИКОЛИЋ 6.295 0,20% 0
x x Број и проценат неважећих гласачких листића 118.155 3,76%
x x Број и проценат важећих гласачких листића 3.218.763 96,24%
x x Излазност 3.221.908 48,93%
x x Укупан број гласача 6.584.376

РеакцијеУреди

ЦРТА, организација која је посматрала изборни процес је закључила да су избори “испунили минималне демократске стандарде, али њихово одржавање угрожава демократију јер ће сваки нови изборни циклус биит лошији”.[52] Они су забележили двоструко више неправилности и инцидената у поређењу са претходним изборима, тврдећи да су нерагуларности могле да утичу на резултате и да би укупна излазност без њиха била око 45%.[52][6] ЦеСИД је у извештају навео да су избори уважили основна људска права, али да је политичка компетиција била ограничена због бојкота опозиције и губљења дистинкције између активности јавних функционера и функционера владајуће политичке странке.[53] Период ванредног стања због пандемије вируса корона је био строго критикован и назван “кампањом пре кампање”.[53] Забележене су нерегуларности, укључујући и оне озбиљне као што су вођење паралелних бирачких спискова, вршење утицаја на бираче да гласају на свим нивоима избора, присуство неовлашћених лица на бирачким местима, сукоби на и у близини бирачких местa.[53]

Према извештају ОЕБС-а, они су закључили да су избори спроведени ефективно, упркос изазовима услед пандемије, али да је забрињавајућа доминација владајуће странке, укључујући и у медијима.[54] Они су навели да бројне препоруке од стране њихове Канцеларије за демократске институције и људска права нису усвојене, рачунајући оне везазе за изборни администрацију, медија финансирање кампање и санкционисање кршења изборних услова.[54] Ипак, неке препоруке су испуњене, али су кључни амандмани сусвојени на брз начин и без претходних консултација, тиме ограничавајући инклузивност процеса.[54] Такође, ОЕБС је забележио недостатак разноликости политичких погледа у традиционалним медијима, нападе и притисак на критичне новинаре и редакције, као и могуће мешање страначке кампање и мејског покривања одговора на кризу изазвану пандемијом корона вируса.[54]

Политички научник Флоријан Бибер је изјавио да је Српска напредна странка превазишла Јединствену Русију и постала “највећа владајућа већина у Европи након Белорусије”, као и да Европска Унија не би смела да се претвара да се “фарска од избора” није догодила у Србији.[55] Председник Европске народне странке, Доналд Туск, као и Себастијан Курц, Канцелар Аустрије, и Виктор Орбан, Председник Владе Мађарске, јавно су честитали Александру Вучићу на победи.[56] Потпредседница Напредног савеза социјалиста и демократа Кати Пири је изјавила да избори нису били репрезентативни и да је забринута што “што неће променити ерозију владавине права у земљи”, додавши да сматра да то не би смело да буде дозвољено земљи кандидату за чланство у Европској Унији.[57] Тања Фајон, шефица делегације Европског парламента за односе за Србијом, је навела да је “ниво демократије значајно опао, а посебно стање медијских слобода”, изјавивши и да одсуство парламентарне опозиције доводи у питање легитимитет Народне скупштине.[57] У заједничком извештају, представници Напредног савеза социјалиста и демократа, Обнове Европе и Зелених — Европског слободног савеза, подржали су захтев српске опозиције институцијама Европске уније да формира експертску групу која ће направити извештај о “заробљеној држави и медијима”, као први корак ка решавању политичке кризе.[58]

НапоменеУреди

  1. ^ Including 15.8% for the opposition, but still undecided as to whom.
  2. ^ Including 22.8% for the opposition, but still undecided as to whom.
  3. ^ Including 19.2% for the opposition, but still undecided as to whom.
  4. ^ Including 3.5% for the PUPS, and 2.3% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  5. ^ Including 17.9% for the opposition, but still undecided as to whom.
  6. ^ Including 3.4% for the PUPS, and 2.3% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  7. ^ Including 3.4% for the PUPS which went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  8. ^ Including 3.4% for the PUPS which went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  9. ^ Including 3.4% for the PUPS, and 2.1% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  10. ^ Including 1.4% for the PUPS, and 2% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  11. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2% for the SDPS and 2% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  12. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2.3% for the SDPS and 2% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  13. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2.4% for the SDPS and 2% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  14. ^ а б Hypothetical rating of a party expected to be formed by Dragan Djilas, former Mayor of Belgrade
  15. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2.5% for the SDPS and 1.8% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  16. ^ Including 3.3% for the PUPS, 2.5% for the SDPS and 1.7% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  17. ^ Including 3.3% for the PUPS, 2.5% for the SDPS and 1.5% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  18. ^ Including 3.3% for the PUPS, 2.8% for the SDPS, and 1.3% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  19. ^ Including 3.2% for the PUPS, 3% for the SDPS. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  20. ^ Including 3.2% for the PUPS and 2.9% for the SDPS. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  21. ^ а б Poll was conducted in Belgrade, on the matter of voting preferences regarding state level government
  22. ^ Including 3.1% for the PUPS and 2.9% for the SDPS. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  23. ^ а б Hypothetical rating
  24. ^ Including 1.7% for the SDPS which went in coalition with the SNS in the 2016 election.

РеференцеУреди

  1. ^ а б N1: "Predsednik Vučić raspisao parlamentarne izbore za 26. april"
  2. ^ N1: "Maja Gojković raspisala lokalne izbore u Srbiji za 26. april"
  3. ^ N1: "Ištvan Pastor raspisao pokrajinske izbore za 26. april"
  4. ^ а б N1: "U Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog koronavirusa"
  5. ^ „Републичка изборна комисија”. www.rik.parlament.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 24. 5. 2020. 
  6. ^ а б „Serbian parliament left without clear opposition as the ruling party wins partially boycotted elections”. European Western Balkans. 2020-06-22. Приступљено 2020-09-05. 
  7. ^ а б N1: "Cenzus snižen na tri odsto, Gojković čestitala ženama"
  8. ^ а б Н1: „Фајон: Нема услова за фер изборе сада, али усвојене мере да се то промени”
  9. ^ РТВ: „Избори се одлажу, бира се пет нових чланова РЕМ-а”
  10. ^ Истиномер: „Шта смо заиста добили преговорима о изборним условима”
  11. ^ Jovičić, Jelena (2015). „Položaj parlamenta za vreme vanrednog i ratnog stanja u ustavnom sistemu Republike Srbije”. NBP. Nauka, bezbednost, policija. 20 (1): 163—172. doi:10.5937/NBP1501163J. 
  12. ^ N1: "SNS predala izbornu listu 'Aleksandar Vučić — za našu decu'"
  13. ^ N1: "RIK proglasio izbornu listu SPS-JS za parlamentarne izbore"
  14. ^ Danas:RIK proglasio izbornu listu "Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju"
  15. ^ N1: RIK proglasio izbornu listu "Za kraljevinu srbiju"
  16. ^ ДАНАС: Проглашена листа покрета МЕТЛА 2020
  17. ^ а б Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; председнички избори 2. април 2007. године (PDF). ОЕБС. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 01. 2019. Приступљено 25. 01. 2019. 
  18. ^ Observation of the presidential election in Serbia (2 April 2017) (PDF). Савет Европе. 2017. 
  19. ^ Извештај ЦРТА, посматрачке мисије „Грађани на стражи”; председнички избори 2017 (PDF). ЦРТА. 2017. 
  20. ^ Гавриловић, Зоран; Мијатовић, Марина; Павлица, Дражен (2017). Медији, избори и јавност 2017 (PDF). БИРОДИ. 
  21. ^ „Serbia 2018 Report” (PDF). Европска комисија. 17. 4. 2018. 
  22. ^ „A Cry for Help from Serbia’s Independent Media”. Freedom House=7. октобар 2017. 
  23. ^ „Freedom in the World 2019” (PDF). Freedom House. 5. 1. 2019. Приступљено 5. 2. 2019. 
  24. ^ Serbia: Still Failing to Deliver on Human Rights: Amnesty International Submission for the UN Universal Periodic Review (PDF). Amnesty International. јануар 2018. 
  25. ^ Human Rights Watch, World Report 2018 (PDF). Human Rights Watch,. 9. 1. 2018. 
  26. ^ „Media Ownership Monitor Serbia”. Reporters Without Borders. Приступљено 18. 12. 2018. 
  27. ^ „Medijska udruženja poslala dopis međunarodnim organizacijama”. Данас. 20. 10. 2018. Приступљено 7. 2. 2019. 
  28. ^ „Serbia, Media Sustainability Index” (PDF). International Research & Exchanges Board. Приступљено 18. 12. 2018. 
  29. ^ Jovanović, Bojana (2019). „CIVICUS: Srbija na listi zemalja u kojima su građanske slobode ozbiljno ugrožene”. КРИК. Приступљено 31. 3. 2019. 
  30. ^ Castaldo, Antonino; Pinna, Alessandra (2017). „De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia”. European Politics and Society. 19 (3): 264—281. doi:10.1080/23745118.2017.1419599. 
  31. ^ Jovanović, Srđan Mladenov (2019). „'You're Simply the Best': Communicating Power and Victimhood in Support of President Aleksandar Vučić in the Serbian Dailies Alo! and Informer”. Journal of Media Research. 11 (2): 22—42. doi:10.24193/jmr.31.2. 
  32. ^ „Изборе у Лучанима обележиле неправилности и притисци, апсолутну већину освојила листа Александар Вучић”. ЦРТА. Приступљено 19. 1. 2020. 
  33. ^ „N1: “Borko Stefanović napadnut u Kruševcu. Rs.n1info.com. Приступљено 19. 1. 2020. 
  34. ^ Н1: „Грађани на протесте "1 од 5 милиона" излазе због неслободе медија и корупције”
  35. ^ Blic: "Vučić spotom najavio početak kampanje 'Budućnost Srbije'"
  36. ^ N1: "Opozicija objavila predlog Sporazuma sa narodom"
  37. ^ „Predstavljanje preporuka stručnog tima protesta”. poceloje.rs. Приступљено 3. 9. 2019. 
  38. ^ „Organizatori protesta "1 od 5 miliona" pozvali na bojkot izbora”. rs.n1info.com. Приступљено 3. 9. 2019. 
  39. ^ SDS: "Tаdić: Formirаnje velike DS je znаčаjnije od bojkotа"
  40. ^ N1: "Tadić: SDS, Nova stranka i PSG izlaze zajedno na izbore na Vračaru, pobedićemo"
  41. ^ а б N1: "Obradović — 'Savez za Srbiju zajednički proglasio bojkot izbora'"
  42. ^ N1: "Nebojša Zelenović odlučio da izađe na izbore u Šapcu"
  43. ^ N1: "SDU ne izlazi na parlamentarne izbore, ali ne podržava taktiku bojkota"
  44. ^ N1: "I Beli Preletačević bojkotuje izbore"
  45. ^ N1: "Ne davimo Beograd bojkotuje izbore i pokreće kampanju za bojkot"
  46. ^ Građanska platforma: "Jovanović: Bojkot izbora za povratak otetog dostojanstva"
  47. ^ Danas: "Osnovan Pokret Slobodna Srbija"
  48. ^ N1: "Komunisti Srbije osnovali Gradski komitet u Nišu, ali kažu da bojkotuju izbore"
  49. ^ N1: "Vukadinović: Od procene i milosti Vučića zavisi ko će ući u parlament"
  50. ^ 021: "Pokrenuli akciju "Nema(m) izbora, biram da ne glasam""
  51. ^ Укупни резултати избора за народне посланике Народне скупштине 2020. године, РИК, 6.7.2020.
  52. ^ а б „ЦРТА: Избори испуњавају минималне демократске стандарде”. Бета. 2020-06-22. Приступљено 2020-09-05. 
  53. ^ а б в „Прелиминарни извештај посматрачке мисије Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД)” (PDF). ЦеСИД. Приступљено 2020-09-05. 
  54. ^ а б в г „Србија, парламентарни избори, 21. јун 2020: Изјава о прелиминарним налазима и закључцима” (PDF). ОЕБС. 2020-06-22. Приступљено 2020-09-05. 
  55. ^ „Ruling Populist Party Claims Landslide Win in Serbia Vote”. The New York Times. 2020-06-21. Приступљено 2020-09-05. 
  56. ^ „Izbori u Srbiji: Ubedljiva pobeda naprednjaka, u parlamentu još SPS, Spas i manjinske stranke” (на језику: српски). Би-Би-Си. 2020-06-21. Приступљено 2020-09-05. 
  57. ^ а б „S&Ds: The new Serbian parliament is a mockery of democracy, this has impact on the enlargement process”. Progressive Alliance of Socialists and Democrats. 2020-06-21. Приступљено 2020-09-05. 
  58. ^ „S&D, Renew and Greens MEPs support the request of Serbian opposition for EU expert reports on rule of law and media”. European Western Balkans. 2020-07-17. Приступљено 2020-09-05. 

Спољашње везеУреди