Избори за председника Србије 2017.

11. председнички избори у Србији

Избори за председника Републике Србије 2017. одржани су 2. априлa 2017. године.

Избори за председника Републике Србије 2017.

← 2012. 2. април 2017. 2022. →
Регистровано6 724 949
Излазност3 655 365 (54,36%)
  Aleksandar Vučić 2019 (cropped).jpg SašaJanković.jpg
Кандидат Александар Вучић Саша Јанковић
Странка Српска напредна странка Нестраначка личност
Коалиција СНССПССДПСЈСПС
ПУПССПОПСССВМЗСБДЗСДСС
ДСНОВАСДУМП
Бр. гласова 2.012.788 597.728
Проценат 55,08 16,36

2017 Serbian presidential election by municipalities.svg
Резултати председничких избора по општинама, и у дијаспори.
  •   Избори нису одржани

Председник пре избора

Томислав Николић
Независан

Изабрани Председник

Александар Вучић
Српска напредна странка

Са 55,08% гласова, Александар Вучић, кандидат Српске напредне странке, је у првом кругу изабран за петогодишњи мандат.[1] Постао је 5. председник Републике Србије (трећи од самосталности) после истека петогодишњег мандата актуелном председнику Томиславу Николићу 31. маја 2017.

Ово су били 11. избори за председника Републике Србије од 1990. (трећи од самосталности), и трећи избори у којим је победник на изборима победио у првом кругу гласања (претходно на изборима 1990. и 1992).

Расписивање избораУреди

Дана 2. марта 2017. председник Народне скупштине Србије Маја Гојковић, расписала је председничке изборе за 2. април 2017. године.[2] Избори су расписани у законском року, 90 дана пре истека мандата актуелном председнику Томиславу Николићу 31. маја 2017. године.

ГласачиУреди

Право гласа на овим изборима имало је 6.724.949 грађана. Излазност по окрузима у Србији (*искључујући јужну покрајину Косово):

Округ и Град Број гласача Изашло(%)
Београдски округ (Град Београд) 1.620.165 915.231 (56,49%)
Јужнобачки округ (Град Нови Сад) 564.163 321.573 (57%)
Нишавски округ (Град Ниш) 332.260 176.297 (53,06%)
Сремски округ (Град Сремска Митровица) 270.956 159.539 (58,88%)
Мачвански округ (Град Шабац) 269.285 144.929 (53,82%)
Рашки округ (Град Краљево) 268.451 139.326 (51,9%)
Јужнобанатски округ (Град Панчево) 262.261 147.312 (56,17%)
Златиборски округ (Град Ужице) 255.163 142.738 (55,94%)
Шумадијски округ (Град Крагујевац) 254.667 140.398 (55,13%)
Расински округ (Град Крушевац) 210.206 116.454 (55,4%)
Поморавски округ (Град Јагодина) 204.043 99.512 (48,77%)
Пчињски округ(Град Врање) 199.757 82.080 (41,09%)
Браничевски округ (Град Пожаревац) 185.934 95.979 (51,62%)
Јабланички округ (Град Лесковац) 184.378 106.091 (57,54%)
Подунавски округ (Град Смедерево) 180.205 92.265 (51,2%)
Моравички округ (Град Чачак) 179.774 99.595 (55,4%)
Севернобачки округ (Град Суботица) 171.379 80.308 (46,86%)
Западнобачки округ (Град Сомбор) 164.491 94.319 (57,34%)
Средњобанатски округ (Град Зрењанин) 160.382 83.527 (52,08%)
Колубарски округ (Град Ваљево) 146.476 84.883 (57,95%)
Севернобанатски округ (Град Кикинда) 128.911 64.881 (50,33%)
Борски округ (Град Бор) 124.017 63.596 (51,28%)
Зајечарски округ (Град Зајечар) 104.986 53.291 (50,76%)
Пиротски округ (Град Пирот) 77.084 46.451 (60,26%)
Топлички округ (Град Прокупље) 76.999 44.721 (58,08%)

КандидатиУреди

Кандидате за председника Републике могли су да предложе регистроване политичке странке, коалиције и групе грађана, уколико га овереним потписима подржи најмање 10.000 бирача, а предлог кандидата подносио се Републичкој изборној комисији најкасније 12. марта у поноћ (20 дана пре дана избора).

Редослед кандидата на изборном листићу одређен је жребом 17. марта у 19.15 часова, а жреб је био јаван и преносио се на јавном сервису.[3][4][5]

Бр. Кандидат О кандидату Предаја потписа РИК-у
1.   Саша Јанковић Нестраначки председнички кандидат[6]
Кандидован од стране групе грађана „За Србију без страха”
Кандидатура подржана од парламентарних странака Демократске странке, Нове странке, Социјалдемократске уније и Мађарског покрета, 3 народна посланика удружења Грађанска платформа (бивши чланови покрета ДЈБ), као и неколико ванпарламентарних странака, грађанских покрета и иницијатива[7][8]
Заштитник грађана Републике Србије 2007−2017.
Предато 17.866 потписа РИК-у 5. марта[9], и РИК је истог дана утврдио да је правно ваљано 17.134 потписа.[10]
2.   Вук Јеремић Нестраначки председнички кандидат
Председник „Центра за међународну сарадњу и одрживи развој”
Кандидован од стране групе грађана „Морамо боље”
Кандидатура подржана од парламентарних странака СДС-а, Нове Србије, ЗЗС-а, НПС-а, Покрета за преокрет и ЗЗШ-а.[11][12][13]
Бивши члан Демократске странке, искључен из странке 2013
Бивши председник Генералне скупштине Уједињених нација 2012−2013
Био је министар спољних послова Србије 2007−2012.[14][15]
Предато нешто више од 15.000 потписа РИК-у 9. марта[16], и РИК је 10. марта утврдио да је правно ваљано 14.360 потписа.[17]
3.   Мирослав Паровић На челу председништва Народног слободарског покрета[18]
Претходно председник ванпарламентарне странке Трећа Србија до претварања странке у политички покрет децембра 2016, т.ј. Народни слободарски покрет[19]
Предато око 10.500 потписа РИК-у 10. марта[20], и РИК је 11. марта утврдио да је правно ваљано 9.872 потписа и да треба да достави још 154 изјаве бирача.[21], проглашен за кандидата 13. марта[22]
4.   Саша Радуловић Лидер политичког покрета Доста је било[23]
Народни посланик од 2016. и председник посланичке групе Доста је било
Био је министар привреде Републике Србије 2013−2014.
Предато око 11.000 потписа РИК-у 11. марта[24], и РИК је истог дана утврдио да је правно ваљано 10.579 потписа.[25]
5.   Лука Максимовић (зван Љубиша Прелетачевић Бели) Лидер политичког покрета у Младеновцу “Сарму проб'о ниси[26]
Кандидован од стране групе грађана „Бели - Само јако”
Студент комуникологије
Освојио други број одборничких места (после СНС-а) у Младеновцу на локалним изборима 2016. са 21% освојених гласова, са његовом листом „Бели — Само јако!”(освојивши 13 од 55 одборника)[27]
Предато 12.700 потписа РИК-у 12. марта[28], проглашен за кандидата 13. марта[29]
6.   Александар Вучић Председник Српске напредне странке од 2012.[30]
Актуелни председник Владе Републике Србије од 2014
Актуелни председник Николић је одустао од поновне председничке кандидатуре у корист Вучића[31]
Кандидатура подржана од коалиционих партнера СНС-а: СПС-а, СДПС-а, ПУПС-а, ЈС-а, СВМ-а, ПС-а, СПО-а, ПСС-а, ЗС-а, БДЗ-а и СДСС[11][32][33][34][35][36]
Био је први потпредседник Владе Републике Србије 2012−2014. и министар одбране Србије 2012−2013
Био је министар информисања Републике Србије 1998−2000.
Предато 60.000 потписа РИК-у 4. марта[37], а РИК је 5. марта утврдио да је правно ваљано 56.516 потписа.[38]
7.   Бошко Обрадовић Председник Српског покрета Двери
Народни посланик од 2016. и председник посланичке групе Двери
Предато 11.504 потписа РИК-у 10. марта[39], и РИК је истог дана утврдио да је правно ваљано 11.212 потписа.[40]
8.   Војислав Шешељ Председник Српске радикалне странке од оснивања 1991
Народни посланик, и председник посланичке групе Српске радикалне странке
Правоснажно је осуђен у другостепеној пресуди Жалбеног већа Међународног резидуалног Механизма за кривичне трибунале у Хагу 11. априла 2018. године на 10 година затвора због прогона Хрвата у Хртковцима, у Војводини
Бивши потпредседник Владе Републике Србије 1998−2000
Био је кандидат на изборима за председника Србије 1990, на неуспелим изборима за председника Србије септембра 1997, на изборима за председника Србије децембра 1997, на неуспелим изборима за председника Србије септембра 2002. и децембра 2002.
Предато 14.000 потписа РИК-у 6. марта[41], и РИК је 7. марта утврдио да је правно ваљано 12.976 потписа.[42]
9.   Александар Поповић Потпредседник Демократске странке Србије
Био је министар науке и заштите животне средине Србије 2004-2007. и министар рударства и енергетике Србије 2007-2008.
Предато око 10.500 потписа РИК-у 12. марта[43] и РИК је истог дана утврдио да је правно ваљано 10.030 потписа[44]
10.   Милан Стаматовић Председник општине Чајетина од 2004.[45]
Кандидован од стране групе грађана „За здраву Србију - Милан Стаматовић”
Бивши члан Српске народне партије, напустивши је 16. марта 2017.[46][47]
Био је председник Извршног савета Скупштине општине Чајетина 2001-2004.[48]
Предато 13.500 потписа РИК-у 12. марта[49], проглашен за кандидата 13. марта[22]
11.   Ненад Чанак Председник Лиге социјалдемократа Војводине од оснивања 1990.[50]
Народни посланик
Био је председник Скупштине Аутономне Покрајине Војводине 2000—2004.
Предато 12.001 потписа РИК-у 12. марта[51], проглашен за кандидата 13. марта[22]

Понављање избора 11. и 17. априлаУреди

Републичка изборна комисија је 5. априла 2017. године донела Решење о понављању избора за председника Републике на осам бирачких места, на којима је поништила гласање. На поновљеним изборима за председника Србије на осам бирачких места право гласа има 9.851 бирач. Избори су поновљени 11. априла и то на по једном бирачком месту у Краљеву, Панчеву, Вршцу, Врбасу, Тополи, Зрењанину, Бачкој Паланци и београдској општини Звездара.[52]

На бирачким местима на којима су поништени избори за председника Републике одржаним 2. априла, и то на бирачком месту 178 на територији града Новог Сада, бирачком месту 62, на територији општине Трстеник и бирачком месту број 75, на територији града Лесковца. Поновно гласање је одржано у понедељак, 17. априла у времену од 7 до 20 часова.[53]

Коначни резултати избораУреди

Коначни резултати избора за председника Републике, одржаних 2. априла 2017. године и поновљених на осам бирачких места 11. априла 2017. године, односно на три бирачка места 17. априла 2017. године.

Кандидат Партија Број гласова %
Александар Вучић Српска напредна странка 2.012.788 55,06
Саша Јанковић Независни кандидат 597.728 16,35
Лука Максимовић Независни кандидат (сатирична партија Сарму проб’о ниси) 344.498 9,42
Вук Јеремић Независни кандидат 206.676 5,65
др Војислав Шешељ Српска радикална странка 163.802 4,48
Бошко Обрадовић Двери 83.523 2,28
Саша Радуловић Доста је било 51.651 1,41
Милан Стаматовић Независни кандидат 42.193 1,15
Ненад Чанак Лига социјалдемократа Војводине 41.070 1,12
др Александар Поповић Демократска странка Србије 38.167 1,04
Мирослав Паровић Народни слободарски покрет 11.540 0,32
Број и проценат неважећих гласачких листића 61.729 1,69
Укупно изашлих бирача 3.655.365 100
Излазност од укупног броја уписаних бирача 54,34
Извор: [54]

РеакцијеУреди

Странке опозиције су нерадо признале резултате избора, жалећи се на многобројне нерегуларности, пре свега у току изборне кампање, што је Вучић одбацио.[55][56] Прелиминарни резултати избора су већ сутрадан, 3. априла, иницирали вишенедељне антирежимске протесте, који су прерасли у најмасовније демонстрације од свргавања Слободана Милошевића 2000. године.

Према извештају ОЕБС-а, неизбалансирано извештавање медија, притисци на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотреба јавних ресурса за спровођење кампање су пољуљали једнакост могућности у такмичењу кандидата.[57] Делегација Савета Европе је идентификовала бројне неправилности и недостатке током изборног процеса и том приликом дала препоруке Србији да побољша своју изборну законску регулативу.[58] Делегација, такође, наводи да на дан избора није било ограничења за спровођење изборног процеса, али да изражава забринутост због злоупотребе јавних ресурса током кампање и због чињенице да нису усвојене све препоруке Венецијанске комисије о доброј пракси у области избора.[58] ЦеСИД-а је указао да су десиле бројне нерегуларности у важним аспектима изборног процеса, као и да подаци говоре да постоји доста простора за системско унапређење изборних правила.[59]

Ситуација у медијимаУреди

Европска комисија, Амнести интернашонал, Хјуман рајтс воч, Freedom House, као и бројни истраживачи и медијска удружења су указали на генералне проблеме у погледу слободе медија у Србији након 2016. године, наводећи притиске на независне медије, лажне вести и негативне кампање од стране прорежимских медија.[57][60][61][62][63][64] Асошијетед прес и Репортери без граница извештавају да је током кампање кандидат владајуће коалиције био заступљен 10 пута више од осталих кандидата заједно и да су медији, за које наводе да су под Вучићевом контролом, демонизовали остале кандидате, без давања прилике да одговоре на критике и оптужбе.[65][66] Организације које су пратиле изборни процес, ЦРТА и БИРОДИ, су нагласли да је постојала диспропорција у погледу заступљености председничких кандидата у медијима, као и да су медији изгубили своју критичку улогу и да су постали средство политичке пропаганде.[67][68] Мониторинг медија током кампање је показао да су прекршене бројне одредбе Кодекса новинара Србије које се тичу истинитости извештавања, независности од притисака и одговорности новинара.[69]

У ОЕБС-овом извештају је поменуто да Народна скупштина, у супротности са законском обавезом, није именовала чланове надзорног одбора који би били меродавно тело које надзире извештавање медија у кампањи.[57] Делегација Савета Европе је, као и у својим претходним извештајима о Србији, била изразито критична према медијском извештавању током предизборне кампањем напомињући да проблеми из ове области још нису решени и да није спроведен адекватан надзор кампање.[58] Европска комисија је у извештају о Србији 2018. поменула да РЕМ није успео да реши проблеме у неуравнотеженом извештавању о кандидатима.[70]

Демографска структура бирачаУреди

ЦеСИД је спровео истраживање о демографској структури присталица председничких кандидата. Резултати су показали да су за Александра Вучића гласали приближно у истом односу мушкарци и жене, са просечном старошћу од 55 година услед високог удела (42%) грађана у пензији. Највећи број гласача (41%) је завршио четворогодишњу средњу школу, а затим радничку школу (22%), док 21% има образовање ниже од средње школе.[59]

За Сашу Јанковића су у нешто већој мери гласале жене (56%), а просечна старост бирача је била 45 година. Највећи удео (59%) су чинили високообразовани грађани.[59] За Јанковића је гласала већина бирача у дијаспори.[71]

РеференцеУреди

  1. ^ „Александар Вучић председник Србије”, РТС, 2. април 2017.
  2. ^ „Маја Гојковић расписала председничке изборе” Блиц, 2. март 2017.
  3. ^ Расписани председнички избори за 2. април, РТС, 2/3/2017
  4. ^ Редослед кандидата на изборном листићу биће одређен 17. марта, РТС, 2/3/2017
  5. ^ Редослед кандидата на гласачком листићу, РТС, 17/3/2017
  6. ^ SLIČNOSTI I RAZLIKE Predsednički kandidati Saša Janković i Vuk Jeremić istim stavovima zbunjuju glasače
  7. ^ Saša Janković: Kandidovaću se za predsednika Srbije
  8. ^ Бивши посланици ДЈБ подржали Сашу Јанковића, РТС, 28/2/2017
  9. ^ Saša Janković predao potpise za kandidaturu | N1 Srbija
  10. ^ РТС :: Проглашена кандидатура Саше Јанковића
  11. ^ а б Председнички кандидати и подршка, РТС, 20/2/2017
  12. ^ „Тадић: СДС подржава Јеремића”. Rs.n1info.com. Приступљено 3. 4. 2017. 
  13. ^ „Aleksić: Narodni pokret Srbije podržava Jeremića”. Narodnipokretsrbije.rs. 20. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2017. Приступљено 3. 4. 2017. 
  14. ^ PRELOMIO Jeremić odlučio da se kandiduje za predsednika Srbije
  15. ^ „Слика и прилика шта нам се дешава последњих 5 година - Вук Јеремић[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 17. 01. 2017. Приступљено 16. 01. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  16. ^ „{title}”. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2017. Приступљено 9. 3. 2017. 
  17. ^ „Проглашена кандидатура Вука Јеремића за председника”. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2017. Приступљено 10. 3. 2017. 
  18. ^ „Мирослав Паровић креће у кампању за председничке изборе”. Nspm.rs. Приступљено 3. 4. 2017. 
  19. ^ „Трећа Србија Прерасла У Народни Слободарски Покрет![[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2017. Приступљено 24. 1. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  20. ^ „{title}”. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2017. Приступљено 10. 3. 2017. 
  21. ^ „{title}”. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2017. Приступљено 11. 3. 2017. 
  22. ^ а б в Проглашене кандидатуре Стаматовића, Паровића и Чанка, РТС, 13/3/2017
  23. ^ „Саша Радуловић председнички кандидат ДЈБ”. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2017. Приступљено 2. 3. 2017. 
  24. ^ „Radulović predao potpise za kandidaturu”. B92.net. Приступљено 3. 4. 2017. 
  25. ^ „{title}”. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2017. Приступљено 11. 3. 2017. 
  26. ^ Beli: Za tri sata 46.000 potpisa, idemo na 100.000 - B92.net
  27. ^ POSTAO SVETSKA SENZACIJA O Belom iz Mladenovca pišu i strani mediji
  28. ^ „{title}”. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2017. Приступљено 12. 3. 2017. 
  29. ^ „RIK proglasio kandidaturu Ljubiše Preletačevića Belog | N1 Srbija”. Rs.n1info.com. Приступљено 3. 4. 2017. 
  30. ^ Predsedništvo SNS jednoglasno: Vučić kandidat za predsednika Srbije
  31. ^ Nikoliæ posle sastanka s Vuèiæem odustao od kandidature - B92.net
  32. ^ „Подршка Јединствене Србије Вучићу на председничким изборима”. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2017. Приступљено 20. 2. 2017. 
  33. ^ Вучићева кандидатура доприноси стабилности Србије, Покрет социјалиста
  34. ^ „Младеновић: Само Вучић гарантује јединство и стабилност”. Архивирано из оригинала на датум 19. 2. 2017. Приступљено 18. 2. 2017. 
  35. ^ Зелени Србије: Снажна подршка кандидатури Вучића, РТС, 24/2/2017
  36. ^ Зукорлић подржао Вучића: Најбоље за Бошњаке, РТС, 19/3/2017
  37. ^ РТС :: Предати потписи за кандидатуру Вучића
  38. ^ РТС :: Проглашена кандидатура Вучића
  39. ^ „Boško Obradović predao potpise za kandidaturu | N1 Srbija”. Rs.n1info.com. 10. 3. 2017. Приступљено 3. 4. 2017. 
  40. ^ „RIK: Proglašena kandidatura Boška Obradovića”. B92.net. Приступљено 3. 4. 2017. 
  41. ^ РТС :: Предати потписи за Шешељеву кандидатуру
  42. ^ РТС :: РИК прогласио кандидатуру Војислава Шешеља за председника
  43. ^ „{title}”. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2017. Приступљено 12. 3. 2017. 
  44. ^ „Proglašena kandidatura Aleksandra Popovića | N1 Srbija”. Rs.n1info.com. 13. 3. 2017. Приступљено 3. 4. 2017. 
  45. ^ Čajetina podržala predsedničku kandidaturu Milana Stamatovića | N1 Srbija
  46. ^ Stamatović ne odustaje od predsedničke kandidature, očekuje ulazak u drugi krug
  47. ^ Милан Стаматовић напустио СНП, РТС, 16/3/2017
  48. ^ Председништво СНП
  49. ^ „{title}”. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2017. Приступљено 12. 3. 2017. 
  50. ^ „И Чанак кандидат за председника”. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2017. Приступљено 2. 3. 2017. 
  51. ^ „{title}”. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2017. Приступљено 12. 3. 2017. 
  52. ^ Понављање избора на осам бирачких места 11. априла, РТС, 5/4/2017
  53. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 13. 4. 2017. Приступљено 12. 4. 2017. 
  54. ^ Коначни резултати избора за председника Републике, одржаних 2. априла 2017. године и поновљених на осам бирачких места 11. априла 2017. године, односно на три бирачка места 17. априла 2017. године Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2017), Републичка изборна комисија
  55. ^ N1: Prljava kampanja za predsedničke izbore 2017.
  56. ^ Dijalog.net: Pobeda čista kao suza, prljava kao kampanja
  57. ^ а б в Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; председнички избори 2. април 2007. године (PDF). ОЕБС. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 01. 2019. Приступљено 17. 01. 2019. 
  58. ^ а б в Observation of the presidential election in Serbia (2 April 2017) (PDF). Савет Европе. 2017. 
  59. ^ а б в Oko izbora 20 (PDF). CeSID. 2018. 
  60. ^ „A Cry for Help from Serbia’s Independent Media”. Freedom House=7. октобар 2017. 
  61. ^ Serbia: Still Failing to Deliver on Human Rights: Amnesty International Submission for the UN Universal Periodic Review (PDF). Amnesty International. јануар 2018. 
  62. ^ Human Rights Watch, World Report 2018 (PDF). Human Rights Watch,. 9. 1. 2018. 
  63. ^ Castaldo, Antonino; Pinna, Alessandra (2017). „De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia”. European Politics and Society. 19 (3): 264—281. doi:10.1080/23745118.2017.1419599. 
  64. ^ Jovanović, Srđan Mladenov (2019). „'You're Simply the Best': Communicating Power and Victimhood in Support of President Aleksandar Vučić in the Serbian Dailies Alo! and Informer”. Journal of Media Research. 11 (2): 22—42. doi:10.24193/jmr.31.2. 
  65. ^ „Major newspapers in Serbia hit stands with same front pages”. Асошијетед прес. 30. 3. 2017. 
  66. ^ „Media Ownership Monitor Serbia”. Reporters Without Borders. Приступљено 17. 1. 2019. 
  67. ^ Извештај ЦРТА, посматрачке мисије „Грађани на стражи”; председнички избори 2017 (PDF). ЦРТА. 2017. 
  68. ^ Гавриловић, Зоран; Мијатовић, Марина; Павлица, Дражен (2017). Медији, избори и јавност 2017 (PDF). БИРОДИ. 
  69. ^ Gruhonjić, Dinko (2017). „(Ne)poštovanje Kodeksa novinara Srbije u kampanji za predsedničke izbore u 2017. godini”. CM: Communication and Media. 12 (40): 145—164. doi:10.5937/comman12-14614. 
  70. ^ „Serbia 2018 Report” (PDF). Европска комисија. 17. 4. 2018. 
  71. ^ „Serbian presidential elections: The diaspora vote” (PDF). European Politics and Policy, The London School of Economics and Political Science. 26. 4. 2017. Приступљено 8. 1. 2018. 

Спољашње везеУреди