Извор (Ново Брдо)

За друге употребе, погледајте Извор (вишезначна одредница).

Извор (алб. Izvor или Izvori) је насеље у општини Ново Брдо која се налази на југу републике Србије у АП Косово и Метохија.

Извор
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаНово Брдо
Географске карактеристике
Координате42° 36′ 19″ СГШ; 21° 22′ 34″ ИГД / 42.60528° СГШ; 21.37611° ИГД / 42.60528; 21.37611
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Извор на мапи Србије
Извор
Извор
Извор на мапи Србије

ГеографијаУреди

Смештено је западно од остатака некадашње тврђаве Ново Брдо односно северно од магистралног пута ПриштинаНово Брдо на обронцима планина Кознице, Бучја и Мандалака на надморској висини од 800 до 900m. Настало је почетком XIII века око јаког крашког извора, по коме је добило име, као тврђавско подграђе око Криве реке која и данас протиче средином села. По својој структури, село је планинског тј. разбијеног типа и сачињава га десет заселака:

  • Миљковци,
  • Димовићи,
  • Танки забе,
  • Честак,
  • Мирковци,
  • Госаљце,
  • Маринковци,
  • Сврачак,
  • Антанасковци,
  • Шумати рид

Прошлост ИзвораУреди

Део села под називом Стари Извор било је предграђе средњовековног града Ново Брдо који је у XV веку имао 40.000 становника. Становници су се бавили земљорадњом, сточарством и у рудницима као рудари и топионичари. Остаци насеља Стари Извор сведоче да је на падинама у близини данашњег Извора постојала и црква где је било гробље, где се и сада налази. Поред ове цркве постојале су још две и то у Селишту и Манастиришту. У ондашњем Новом Брду живели су поред Срба и Дубровчани, Саси, Јевреји и Грци. Број становника у старом Извору се почео смањивати после пада Новог Брда 9. јуна 1455. године. под отоманску власт. Турци су део становништва побили, део одвели у јањичаре, а девојке и младе жене повели са собом у Османско царство. Срби у Извору живе до Великог бечког рата 16831699. године. Аустријска војска је под командом Пиколоминија 1689. године продором до Скопља потиснула Османлије. Срби су се прикључили устанку, али после повлачења аустријске војске већи део становништва је кренуо у сеобу под вођством Пећког партријарха Арсенија III 1690. године, док је део Срба остао да живи под турском влашћу. Ново Брдо губи рударски значај крајем XVIII века и турско становништво се исељава у друга места, док је само мали број њих остао. Западно од старог Извора у XIX веку досељавају се Срби из суседних села Паралова, Јасеновика, Бостана, затим из Десивојца и Медвеђе. После Другог светског рата због миграција према градовима број становника се смањује, а један од главних узрока миграција је привредна заосталост.

Порекло становништва по родовимаУреди

Подаци из 1931. године)[1]

  • Ђорђијанци (2 k., Св. Никола), староседеоци.
  • Антанасковци (4 k., Св. Арханђео), староседеоци из Старог Извора. На садашње место пресељени око 1830. године, зато што им се у кући обесила девојка коју су силом уграбили за неког свог младића.
  • Ивини или Сврачани (12 k., Св. Никола и Св. Арханђео). Ова друга слава им је као заветина због пронађеног изгубљеног детета. Досељени средином 18. века из околине Власотинца.
  • Митровци (7 k., Св. Јован Крститељ); досељени око 1810. године из Вирова (Маревце).
  • Максимовићи (1 k., Св. Јован Крститељ); досељени око 1830. године из Бостана, од рода Мартиновића, старина им је на Новом Брду.
  • Перовићи (3 k., Св. Јован Крститељ); пресељени из Бостана око 1850. године. И ови су од Мартиновића.
  • Маринковићи (3 k., Св. Никола); пресељени из Паралова око 1860. године.
  • Мирковци (6 k., Св. Никола); пресељени из Паралова око 1860. године.
  • Копиљаци (4 k., Св. Петка); пресељени из Драголисице (Маревце) око 1860. године.
  • Мирковићи (1 k., Митровдан); пресељени 1885. године из Бостана, од рода Ристића. Старином су из Малесије.
  • И (8 k.) арбанашких мухаџирски кућа које су досељене 1878. године из Јабланичког округа.

СтановништвоУреди

Демографија[2]
Година Становника
1991. 543

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци: Насеља књ.3 (др. А. Урошевић: Новобрдска Крива Река
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.