Википедија

Изговор

начин на који се реч или језик изговара или прича, или манир на који него изговара реч

Изговор или изговарање је начин на који се реч чита или прича неки језик. То је начин на који неко користи глас да би произвео артикулисан звук те изговорио неку реч. Ако се каже да неко има „правилан изговор”, мисли се и на начин читања речи и на начин говорења језика унутар одређеног дијалекта.

1. нос, 2. усне, 3. зуби, 4. непце, 5. тврдо непце, 6. меко непце, 7. језик, 8. ждрело, 9. гркљан, 11. епиглотис, 12. вокални набори, 13. једњак
За изговарање и транскрипцију на Википедији погледајте страницу en:Wikipedia:Manual of Style/Pronunciation.
За друге употребе погледајте страницу Изговор (вишезначна одредница).

A word can be spoken in different ways by various individuals or groups, depending on many factors, such as: the duration of the cultural exposure of their childhood, the location of their current residence, speech or voice disorders,[1] their ethnic group, their social class, or their education.[2]

Од чега зависи изговорУреди

Различити појединци или групе људи реч могу да изговоре на различите начине, што зависи од много фактора. Неки од тих фактора су:

Лингвистичка терминологијаУреди

Слогови се броје као јединице звука (фони) који они користе у свом језику. Грана лингвистике која проучава ове јединице звука се зове фонетика. Фони, који играју исту улогу, груписани су у класе од. јединице које се зову фонеме; проучавањем фонема баве се науке фонемика, фонематика и фонологија. Фони, као компоненте артикулације, углавном се описују користећи Међународни фонетски алфабет (енгл. International Phonetic Alphabet, IPA) који одређује Међународна фонетска асоцијација (енгл. International Phonetic Association, IPA).[а][6]

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ „Акроним IPA се стриктно односи [...] на International Phonetic Association. Међутим, сада је тако честа пракса да се акроним такође корисити за означавање самог алфабета (од. фразе International Phonetic Alphabet) тако да се отпор чини ситничавим. Контекст обично служи да разјасни две употребе.”[5]

РеференцеУреди

  1. ^ Beech, John R.; Harding, Leonora; Hilton-Jones, Diana (1993). „Assessment of Articulation and Phonology”. Ур.: Grunwell, Pam. Assessment in Speech and Language Therapy. CUP Archive. стр. 55. ISBN 0-415-07882-2. 
  2. ^ Paulston, Christina Bratt; Tucker, G. Richard (14. 2. 2003). „Some Sociolinguistic Principles”. Ур.: Labov, William. Sociolinguistics: The Essential Readings. Wiley-Blackwell. стр. 234—250. ISBN 0-631-22717-2. 
  3. ^ Beech, John R.; Harding, Leonora; Hilton-Jones, Diana (1993). Assessment in speech and language therapy. Cambridge University Press Archive. стр. 55. ISBN 978-0-415-07882-5. 
  4. ^ Labov, William (2003). „Some Sociolinguistic Principles”. Ур.: Paulston, Christina Bratt; Tucker, G. Richard. Sociolinguistics: The essential readings. Wiley-Blackwell. стр. 234—250. ISBN 978-0-631-22717-5. 
  5. ^ Laver, John (1994). Principles of Phonetics. New York: Cambridge University Press. стр. 561. ISBN 978-0-521-45031-7. 
  6. ^ Schultz, Tanja (12. 6. 2006). „Language Characteristics”. Ур.: Kirchhoff, Katrin. Multilingual Speech Processing. Elsevier. стр. 12. ISBN 0-12-088501-8. 

ЛитератураУреди

  • Laver, John (1994). Principles of Phonetics. New York: Cambridge University Press. стр. 561. ISBN 978-0-521-45031-7. 
  • Labov, William (2003). „Some Sociolinguistic Principles”. Ур.: Paulston, Christina Bratt; Tucker, G. Richard. Sociolinguistics: The essential readings. Wiley-Blackwell. стр. 234—250. ISBN 978-0-631-22717-5. 
  • Beech, John R.; Harding, Leonora; Hilton-Jones, Diana (1993). Assessment in speech and language therapy. Cambridge University Press Archive. стр. 55. ISBN 978-0-415-07882-5. 
  • Beech, John R.; Harding, Leonora; Hilton-Jones, Diana (1993). Assessment in speech and language therapy. Cambridge University Press Archive. стр. 55. ISBN 978-0-415-07882-5. 
  • Crowley, Terry (1997). An Introduction to Historical Linguistics  (3rd изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-558378-7. 
  • Vannini, Phillip; Waskul, Dennis; Gottschalk, Simon; Rambo, Carol (2010-05-18). „Sound Acts: Elocution, Somatic Work, and the Performance of Sonic Alignment”. Journal of Contemporary Ethnography. 39 (3): 328—353. ISSN 0891-2416. S2CID 143049089. doi:10.1177/0891241610366259. 
  • Williams, Abigail (јануар 2017). „"A Just and Graceful Elocution": Miscellanies and Sociable Reading”. Eighteenth-Century Life. 41 (1): 179—196. ISSN 0098-2601. S2CID 151986399. doi:10.1215/00982601-3695990. 
  • Abbott, Don Paul (27 January 2020). ""The Artful Woman": Mrs. Ellis and the Domestication of Elocution." Rhetoric Review Vol 39, Issue 1. Taylor & Francis Online, 1-15.
  • Kimber, Marian Wilson (2017). The Elocutionists: Women, Music and the Spoken Word. University of Illinois Press. e-ISBN: 978-0-252-09915-1.
  • Poster, Carol, ур. (15. 6. 2003). The Elocutionary Movement: British rhetoric in the eighteenth & nineteenth centuries. Bristol: Thoemmes Continuum. ISBN 1-84371-023-4. 
  • Saikia, Robin (25. 6. 2020). The Saikia System: 23 Elocution Exercises for Teachers and Students of Standard British English. Independently published. ISBN 979-8656964647. 
  • Spoel, Philippa M. (Winter 2001). "Rereading the Elocutionists: The Rhetoric of Thomas Sheridan's A Course of Lectures on Elocution and John Walker's Elements of Elocution. Rhetorica: A Journal of the History of Rhetoric Vol. 19 No. 1. University of the California Press, 49-91.

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Изговор&oldid=24484602”