Издубљено стопало

Издубљено стопало (лат. pes cavus) деформитет стопала супротан у односу на равне табане у виду издубљеног свода, код кога постоји висок положај лука стопала који се не помера при оптерећењу стопала. Овај деформитет је често удружен са канџастим прстима на ногама, истуреном петом и контрактуром плантарне фасције. Сви ови деформитети који дооводе до повећаног оптерећења на мететарзалне кости, прати појавом бола у метатарзалном региону стопала.[1]

Издубљено стопало
СинонимиHigh instep, high arch, talipes cavus, cavoid foot, supinated foot
Издубљено стопало код особе са наследном неуропатијом
Специјалностифизикална медицина, педијатрија, ортопедија

Опште информације уреди

Термин лат. pes cavus је назив за „издубљено стопало“ а синоними су кавоидно стопало, стопало са високим луком и тип стопала са супинацијом.

Издубљено стопало је мултипланарни деформитет стопала који карактерише абнормално висок медијални уздужни свод. Издубљено стопало обично карактерише варус (обрнуто) задње стопало, плантарфлексан положај прве метатарзалне кости, адукција предњег стопала и дорзална контрактура прстију. Упркос бројним анегдотским извештајима и хипотетичким описима, постоји врло мало ригорозних научних података о процени или лечењу издубљено стопало.[2]

Епидемиологија уреди

Мало је добрих процена преваленције издубљеног стопала у општој заједници. Док је издубљено стопало евидентирано код између 2 и 29% одрасле популације, постоји неколико ограничења података о преваленци који су пријављени у овим студијама.[3]

Инциденција издубљеног стопала у општој популацији је јако распрострањена, и према неким истраживања свака десета особа има деформитет овог типа одређеног степена (око 10% светске поулације).[4]

Етиологија уреди

У преко 80% случајева могући узрок настанка издубљеног стопала су:

  • неуромускуларне болести (неуромускуларна дистрофија, церебрална парализа, полиомијелитис, сирингомијелија, Фридрихова атаксија, Шарко-Мари-Тутова болест),
  • фрактуре костију,
  • опекотине.

У 20% случајева узрок настанка издубљено стопала није познат и верује се да је узрокован генетском предиспозицијом, па се у одсуству неуролошких, урођених или трауматских узрока издубљеног стопала, преостали случајеви класификују као „идиопатски“ јер је њихова етиологија непозната.[5]

Међу случајевима неуромускуларног издубљеног стопала, 50% се приписује Шарко-Мари-Тутовој болести,[6] која је најчешћи тип наследне неуропатије са инциденцом од 1 на 2.500 оболелих.[7] Такође позната као наследна моторна и сензорна неуропатија , генетски је хетерогена и повремено идиопатска. Постоји много различитих типова и подтипова Шарко-Мари-Тутове болести, и као резултат тога, може се појавити од детињства до одраслог доба.

Charcot–Marie–Tooth-ова болест је периферна неуропатија, која прво погађа дисталне мишиће у виду слабости, неспретности и честих падова. Обично прво погађа стопала, али понекад може почети и на рукама. Шарко-Мари-Тутове болести може изазвати болне деформитете стопала као што је издубљено стопало. Иако је то релативно честа болест, многим лекарима и лаицима није позната. У овом тренутку не постоје лекови или ефикасни начини лечења који би зауставили напредовање било ког облика Шарко-Мари-Тутове болести.[8]

Развој структуре издубљеног стопала виђен код Шарко-Мари-Тутове болести је раније био повезан са неравнотежом снаге мишића око стопала и скочног зглоба. Хипотетички модел који су предложили различити аутори описује однос у којем слаби мишићи евертора бивају надјачани јачим мишићима инвертора, што узрокује адукцију предњег и инвертованог задњег стопала. Слично, слаби дорзифлексори су надјачани јачим плантарфлексорима, што доводи до плантарфлексије првог метатарзалног и предњег издубљеног стопала.[9]

Клиничка слика уреди

Клиничка слика зависи од врсте деформитета

Дијагноза уреди

За постављање дијагноза издубљеног стопала у највећем броју случајева довољна је клиничке слике и физички преглед стопала.

Радиографија

Рендгенски снимак стопала са скочним зглобом, је обавезан како би се проценио степен деформитета. Некада је потребно урадити и допунска снимања код постојања дегенеаративних процеса на зглобовима стопала.[10]

Некада су потребни и допунски прегледи, како би се установила права природа овог деформитета.[10]

Терапија уреди

Терапија има за циљ да омогући болеснику кретања без сметњи било какве врсте, и заснива се на: употреби ортопедских помагала, физикалној терапија и хируршком лечењу

Употреба ортопедских помагала

Овај вид лечења се заснибва на:

  • применом ортопедских помагала која подупиру стопало и носе се са обичном обућом,
  • употреба специјално дизајнираних ципела са високим сводом у пределу лука стопала.
Физикалној терапија

Физикалној терапија мора да омогући ојачање ослабљених мишића и растезање пренапрегнутих мишића стопала. Физикална терапија је успешна само код блажих деформитета.

Хируршка терапија

Хируршком лечењу се приступа када напред наведене методе терапије не дају резултате,а пацијент се жали да и даље има сметње при нормалном ходу у виду јаких болова.

Хируршка интервенција може да буде усмерена у три правца:

  • на меко ткиво (ослобађање плантарне фасције, измештање екстензорних и флексорних мишића),
  • на коштане елементе (метатарзална остеотомија, тарзална остеотомија, калканеална остеотомија).
  • на стабилизацију зглобова или артродезу.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Stojicevic, Dragan (22. 9. 2011). „Pes cavus (izdubljeno stopalo)”. simptomi.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-30. 
  2. ^ Burns, Joshua; Landorf, Karl B.; Ryan, Monique M.; Crosbie, Jack; Ouvrier, Robert A. (2007). „Interventions for the prevention and treatment of pes cavus”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2010 (12): CD006154. PMC 8915727 . PMID 17943889. doi:10.1002/14651858.CD006154.pub2. .
  3. ^ Burns, Joshua; Landorf, Karl B.; Ryan, Monique M.; Crosbie, Jack; Ouvrier, Robert A. (2007). „Interventions for the prevention and treatment of pes cavus”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2010 (12): CD006154. PMC 8915727 . PMID 17943889. doi:10.1002/14651858.CD006154.pub2. 
  4. ^ Sachithanandam V, Joseph B. The influence of footwear on the prevalence of flat foot. A survey of 1846 skeletally mature persons. J Bone Joint Surg Br 1995; 77: 254-7
  5. ^ Manoli A, Graham B. The subtle cavus foot, "the underpronator," a review. Foot Ankle Int 2005; 26: 256–63
  6. ^ „Charcot-Marie-Tooth Syndrome. CMT information. Patient”. patient.info (на језику: енглески). 20. 8. 2021. Приступљено 2022-01-31. 
  7. ^ Carter, Gregory T.; Jensen, Mark P.; Galer, Bradley S.; Kraft, George H.; Crabtree, Linda D.; Beardsley, Ruth M.; Abresch, Richard T.; Bird, Thomas D. (1998). „Neuropathic pain in Charcot-Marie-tooth disease”. Archives of Physical Medicine and Rehabilitation. 79 (12): 1560—1564. PMID 9862301. doi:10.1016/S0003-9993(98)90421-X. .
  8. ^ Arnold, W. David; Isfort, Michael; Roggenbuck, Jennifer; Hoyle, J. Chad (2015). „The genetics of Charcot–Marie–Tooth disease: Current trends and future implications for diagnosis and management”. The Application of Clinical Genetics. 8: 235—243. PMC 4621202 . PMID 26527893. doi:10.2147/TACG.S69969 . .
  9. ^ Krajewski, K. M.; Lewis, R. A.; Fuerst, D. R.; Turansky, C.; Hinderer, S. R.; Garbern, J.; Kamholz, J.; Shy, M. E. (2000). „Neurological dysfunction and axonal degeneration in Charcot-Marie-Tooth disease type 1A”. Brain. 123 (7): 1516—1527. PMID 10869062. doi:10.1093/brain/123.7.1516. .
  10. ^ а б в г „Рes cavus [Foot Alignment]”. uwmsk.org. Приступљено 2022-01-30. 

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).