Изидор Цанкар
Изидор Цанкар (Шид, 22. април 1886 — Љубљана, 22. септембар 1958) био је словеначки историчар уметности, критичар, књижевник и политичар.[1]
Изидор Цанкар | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 22. април 1886. |
| Место рођења | Шид, Аустроугарска |
| Датум смрти | 22. септембар 1958. (72 год.) |
| Место смрти | Љубљана, ФНРЈ |
Биографија уреди
Изидор Цанкар, рођен је 1886. у Шиду. Гимназију и богословију учио је у Љубљани 1909 године[1], естетику и историју уметности студирао на универзитету у Левену и Бечу, где је 1913. добио докторат[1] филозофије дисертацијом о барокном сликару Јулију Кваљу. Након завршених студија бавио се публицистиком. Од 1914-1919. уређивао је књижевну ревију Dom in svet, 1918-1919. био је уредник дневника Slovenec.
Од 1920. на универзитету у Љубљани био је доцент, ванредни и редовни професор историје уметности, члан Словенске академије знаности и умјетности.
Од 1936. био је југословенски посланик у Аргентини, затим у Канади 1942-1944.[2] У Шубашићевој влади министар просвете и министар пошта, телеграфа и телефона, а затим посланик у Атини 1945-1946. (Енциклопедија Југославије, том II, Лексикографски завод ФНРЈ, Загреб 1956, pp. 322).[3]
На словеначки језик превео је низ дела енглеских писаца: Свифта, Дикенса, Текерија, Луиса...[1]
Године 1950. Изидор одлази у пензију као универзитетски професор, 1953. године постаје редован члан САЗУ. [2]
Референце уреди
- ^ а б в г Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 95.
- ^ а б „Izidor Cankar: S POTI”. slo.slohost.net (на језику: словеначки). Архивирано из оригинала 19. 01. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ „ПОСЛАНСТВО КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У КАНАДИ - ОТАВА”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2015. г. Приступљено 07. 07. 2015.
