Изомер (хемијски)
Изомерија (гр. једнак удео) је појава постојања два хемијска једињења, или више њих, која имају исти хемијски састав, исту молекулску масу, исту молекулску формулу, а различиту хемијску структуру, физичка својства, и структурну формулу. Таква једињења носе назив изомери. Изомерија је веома честа појава у органској хемији за разлику од неорганске. Изомери код којих нема бочних низова (рачвања) називају се нормални или n-изомери. Постоји више врста изомерије од којих је најпознатија изомерија низа.[1][2]
Садржај
Врсте изомеријеУреди
Изомерија алканаУреди
Код алкана јавља се изомерија низа. Функционалне групе су другачије распоређене код изомера. На пример, изомери пентана су (види слику):
- пентан
- 2-метилбутан
- 2,2-диметилпропан
Број изомера се повећава како угљоводоник има више атома угљеника.
- Бутан - 2 изомера
- Пентан - 3 изомера
- Хексан - 5 изомера
- Хептан - 9 изомера
- Октан - 18 изомера
- Нонан - 35 изомера
- Декан - 75 изомера
Изомерија алкена и алкинаУреди
Код алкена и алкина, то јест незасићених угљоводоника, јавља се изомерија низа (као код алкана) и изомерија положаја. Код изомера положаја, незасићена веза (двострука или трострука) налази се на различитим местима/атомима угљеника. На пример, бутен (C4H8) има 3 изомера:
- 1-бутен (двострука веза на првом C атому)
- 2-бутен (двострука веза на другом C атому)
- 2-метил-1-пропен
1-бутен
2-бутен
2-метил-1-пропен
РеференцеУреди
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ Eliel, Wilen & Doyle 2001
ЛитератураУреди
- Eliel, Ernest L.; Wilen, Samuel H.; Doyle, Michael P. (2001). Basic Organic Stereochemistry (1. edition изд.). Wiley-Interscience. ISBN 978-0-471-37499-2.