Изомер (хемијски)

Изомерија (гр. једнак удео) је појава постојања два хемијска једињења, или више њих, која имају исти хемијски састав, исту молекулску масу, исту молекулску формулу, а различиту хемијску структуру, физичка својства, и структурну формулу. Таква једињења носе назив изомери. Изомерија је веома честа појава у органској хемији за разлику од неорганске. Изомери код којих нема бочних низова (рачвања) називају се нормални или n-изомери. Постоји више врста изомерије од којих је најпознатија изомерија низа.^[1]^[2]

Врсте изомеријеУреди

Изомерија алканаУреди

Изомери пентана. Редом: н-пентан; 2-метилбутан; 2,2-диметилпропан

Код алкана јавља се изомерија низа. Функционалне групе су другачије распоређене код изомера. На пример, изомери пентана су (види слику):

пентан
2-метилбутан
2,2-диметилпропан

Број изомера се повећава како угљоводоник има више атома угљеника.

Бутан - 2 изомера
Пентан - 3 изомера
Хексан - 5 изомера
Хептан - 9 изомера
Октан - 18 изомера
Нонан - 35 изомера
Декан - 75 изомера

Изомерија алкена и алкинаУреди

Код алкена и алкина, то јест незасићених угљоводоника, јавља се изомерија низа (као код алкана) и изомерија положаја. Код изомера положаја, незасићена веза (двострука или трострука) налази се на различитим местима/атомима угљеника. На пример, бутен (C₄H₈) има 3 изомера:

1-бутен (двострука веза на првом C атому)
2-бутен (двострука веза на другом C атому)
2-метил-1-пропен

1-бутен
2-бутен
2-метил-1-пропен

РеференцеУреди

^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
^ Eliel, Wilen & Doyle 2001

ЛитератураУреди

Eliel, Ernest L.; Wilen, Samuel H.; Doyle, Michael P. (2001). Basic Organic Stereochemistry (1. изд.). Wiley-Interscience. ISBN 978-0-471-37499-2.

Спољашње везеУреди

[1] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[2] Eliel, Wilen & Doyle 2001

[1]

[2]