Изотопи плутонијума

Плутонијум (94Pu) је вештачки елемент, осим у траговима као резултат уранијумовог неутронског захвата, и због тога стандардна атомска маса не може бити дата. Као сваки вештачки елемент, нема стабилних изотопа. Синтетисан је знатно пре него што је пронађен у природи, први изотоп синтетисан је био 238Pu 1940. године. Карактеризовано је двадесет радиоизотопа. Најстабилнији су плутонијум-244 са временом полураспада од 80,8 милиона година, плутонијум-242 са временом полураспада од 373.300 година и плутонијум-239 са временом полураспада од 24.110 година, Сви остали радиоактивни изотопи имају времена полураспада од мање од 7.000 година. Овај елемент такође има 8 изомера; сви имају времена полураспада мање од једне секунде[1].

Главни изотопи плутонијума уреди

Главни изотопи плутонијума (94Pu)
Изотоп Распад
Распростањеност Време полураспада Начин Производ
238Pu траг 87.74 y SF
α 234U
239Pu траг 2.41×104 y SF
α 235U
240Pu траг 6500 y SF
α 236U
241Pu синтетички 14 y β 241Am
SF
242Pu синтетички 3.73×105 y SF
α 238U
244Pu траг 8.08×107 y α 240U
SF

Списак изотопа уреди

Изотоп[2]
Z N Изотопска маса(Da)
Време полураспада
Начин распада Производ
Распрострањеност
Енергија побуђености
228Pu 94 134 228,03874(3) 1.1(+20−5) s α (99,9%) 224U синтетички
β+ (0,1%) 228Np
229Pu 94 135 229,04015(6) 120(50) s α 225U синтетички
230Pu 94 136 230,039650(16) 1,70(17) min α 226U синтетички
β+ (rare) 230Np
231Pu 94 137 231,041101(28) 8,6(5) min β+ 231Np синтетички
α (rare) 227U
232Pu 94 138 232,041187(19) 33,7(5) min EC (89%) 232Np синтетички
α (11%) 228U
233Pu 94 139 233,04300(5) 20,9(4) min β+ (99,88%) 233Np синтетички
α (0,12%) 229U
234Pu 94 140 234,043317(7) 8,8(1) h EC (94%) 234Np синтетички
α (6%) 230U
235Pu 94 141 235,045286(22) 25,3(5) min β+ (99,99%) 235Np синтетички
α (0,0027%) 231U
236Pu 94 142 236,0460580(24) 2,858(8) y α 232U синтетички
SF (1,37×10−7%) (разни)
CD (2×10−12%) 208Pb28Mg
β+β+ (ретко) 236U
237Pu 94 143 237,0484097(24) 45,2(1) d EC 237Np синтетички
α (0,0042%) 233U
237m1Pu 145,544(10)2 keV 180(20) ms IT 237Pu синтетички
237m2Pu 2900(250) keV 1,1(1) µs синтетички
238Pu 94 144 238,0495599(20) 87,7(1) y α 234U Траг
SF (1,9×10−7%) (разни)
CD (1,4×10−14%) 206Hg

32Si

CD (6×10−15%) 180Yb

30Mg 28Mg

239Pu 94 145 239,0521634(20) 2,411(3)×104 y α 235U Tраг
SF (3,1×10−10%) (разни)
239m1Pu 391,584(3) keV 193(4) ns синтетички
239m2Pu 3100(200) keV 7,5(10) µs синтетички
240Pu 94 146 240,0538135(20) 6,561(7)×103 y α 236U Траг
SF (5,7×10−6%) (разни)
CD (1,3×10−13%) 206Hg

34Si

241Pu 94 147 241,0568515(20) 14,290(6) y β (99,99%) 241Am синтетички
α (0,00245%) 237U
SF (2,4×10−14%) (разни)
241m1Pu 161,6(1) keV 0,88(5) µs синтетички
241m2Pu 2200(200) keV 21(3) µs синтетички
242Pu 94 148 242,0587426(20) 3,75(2)×105 y α 238U синтетички
SF (5,5×10−4%) (rразни)
243Pu 94 149 243,062003(3) 4,956(3) h β 243Am синтетички
243mPu 383,6(4) keV 330(30) ns синтетички
244Pu 94 150 244,064204(5) 8,00(9)×107 y α (99,88%) 240U Tраг
SF (0,123%) (разни)
ββ (7,3×10−9%) 244Cm
245Pu 94 151 245,067747(15) 10,5(1) h β 245Am синтетички
246Pu 94 152 246,070205(16) 10,84(2) d β 246mAm синтетички
247Pu 94 153 247,07407(32)# 2,27(23) d β 247Am синтетички

Значајни изотопи уреди

  • Плутонијум-238[3] има време полураспада 87,74 године и емијуте алфа честице. Чист 238Pu који се користи у термоелектричним генераторима који напајају неке свемирске летелице добија се електронским захватом нептунијума-237 .
  • Плутонијум-239 је најзначајнији изотоп плутонијума, са временом полураспада 24.100 година. 239Pu и 241Pu су фисилни, што значи да њихова језгра могу да се раздвоје спорим бомбардовањем неутронима, том приликом испуштају енергију, гама радијацију и више неутрона. Из тог разлога могу да се користе да одржавају нуклеарну ланчану реакцију, која омогућава примену у нуклеарним оружијима и нуклеарним реакторима. 239Pu је синтетисан изразавањем уранијума-238 неутронима. Даљим неутронским захватом се добијају узастопно тежи изотопи.
  • Плутонијум-240 има високу стопу спонтане фисије. Плутонијум се категоризује по проценту 240Pu: квалитета за оружије (<7%), квалитета за гориво (7–19%), квалитета за реакторе (> 19%).
  • Плутонијум-241је фисилан, али такође се распада бета распадом у америцијум-241.
  • Плутонијум-242 није фисилан, нијеје знатно фертилан(захтева 3 неутрона да буду захваћена како би постао фисилан) има дуже време полураспада него било који лакши изотоп
  • Плутонијум-244 је најстабилнији изотоп плутонијума, са временом плураспада од 80 милиона година.Не производи се често јер 243Pu има кратко време плураспада.

Производња и употреба уреди

239Pu, фисилни изотоп који је друго најкоришћеније нуклеарно гориво после уранијума-235, и најкоришћенији у фисијском делу нуклеарних оружија, производи се из уранијума-238 неутронским хватањем праћеним са два бета израчивања.

 
Гранула плутонијума-238, која светли од своје сопствене топлоте, користи се за термоелектричне генераторе.

240Pu, 241Pu, и 242Pu се производе даљим неутронским хватањем. Изотопи непарне масе 239Pu и 241Pu имају 3/4 шансе да прођу кроз фисију при захвату неутрона и 1/4 шансу да постану следећи тежи изотоп. Изотопи парне масе су фертилни и имају знатно мање стопе неутронског захвата[4].

Полуживот 241Pu има 14 година и има нешто веће пресеке термичких неутрона од 239Pu и за фисију и за апсорпцију. Док се нуклеарно гориво користи у реактору, језгро од 241Pu је вероватније да ће се цепати или да зароби неутрон, него да пропадне. 241Pu представља значајан део фисије у гориву термичког реактора које се користи већ неко време. Међутим, у истрошеном нуклеарном гориву које се брзо не подвргне преради нуклеарне обраде, већ се хлади годинама након употребе, већи део или већи део 241Pu ће бета пропасти на америциум-241, један од мањих актинида, јак алфа емитер и тешко га је употребити у термичким реакторима.

242Pu има посебно низак пресек за хватање термичких неутрона; и потребне су три апсорпције неутрона да би постали још један дељиви изотоп (куријум-245 или 241Pu) и фисија. Чак и тада, постоји шанса да један од ова два дељива изотопа неће успети да се дели, али уместо тога, апсорбује четврти неутрон, постајући куријум-246 (на путу ка још тежим актинидима попут калифорнијског, који је неутронски емитир спонтаном дељењем и тешко га је ручка) или опет постаје 242Pu; па је средњи број неутрона апсорбираних пре фисије чак већи од 3. Стога је 242Pu посебно неприкладан за рециклирање у термичком реактору и боље би се користио у бржем реактору. Међутим, низак пресек 242Pu значи да ће се релативно мало тога претворити током једног циклуса у термичком реактору. Полуживот 242Pu-а је око 15 пута дужи од полуживота 239Pu; стога је 1/15 радиоактиван и није један од већих који доприноси радиоактивности нуклеарног отпада. Емисија гама зрака 242Pu је такође слабија од оне других изотопа[4].

Полуживот 243Pu је само 5 сати, а бета пропада до америциума-243. Пошто 243Pu има мало могућности за хватање додатног неутрона пре распада, циклус нуклеарног горива не даје дуговечну 244Pu у значајној количини.

238Pu се обично не производи у толико великим количинама нуклеарним горивним циклусом, али неки се производе из нептунијума-237 хватањем неутрона (ова реакција се такође може користити са пречишћеним нептунијумом да би се произвео 238Pu релативно без других изотопа плутонијума за употребу у радиоизотопској термоелектричној енергији генератори), реакцијом (н, 2н) брзих неутрона на 239Pu или алфа распадом куријума-242, која настаје хватањем неутрона из 241Am. Има значајан термички пресек неутрона за фисију, али је вероватније да ће заробити неутрон и постати 239Pu[4].




240Pu као препрека нуклеарном оружију уреди

Плутонијум-240 пролази кроз спонтану фисију као секундарни начин распада, малом али значајном стопом. Присуство 240Pu ограхичава његову употребу у нуклеарном оружију, јер неутрони из спонтане фисије започињу прерану ланчану реакцију, која доводи до тога да се језгро измести и онемогућава потпуну имплозију.

Референце уреди


  1. ^ Audi, Georges; Bersillon, Olivier; Blachot, Jean;. „The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties”. 
  2. ^ „National Nuclear Data Center Interactive Chart of Nuclides”. 
  3. ^ Makhijani, Arjun; Seth, Anita (July 1997). (PDF). Energy and Security. Takoma Park, MD: Institute for Energy and Environmental Research. Retrieved 4 July 2016. „The Use of Weapons Plutonium as Reactor Fuel” (PDF). 
  4. ^ а б в „Plutonium Isotopic Results of Known Samples Using the Snap Gamma Spectroscopy Analysis Code and the Robwin Spectrum Fitting Routine” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 08. 2017. г.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)


Категорија:Хемијски елементи