Икарус B-5 је југословенски експериментални двомоторни, нискокрилни авион дрвене конструкције са затвореном кабином, у коме је пилот био у лежећем положају. Конструисао га је Драгољуб Бешлин на основу свог претходно не реализованог пројекта B-1. Авион је први пут полетео 10. септембра 1940. У Априлском рату су га заробили Немци и однели у Немачку где су га детаљно испитали[1].

Икарус B-5
Икарус B-5
Опште
Посада1
Погон
Први лет10. септембра 1940.
Почетак производњепрототип
Клипно-елисни мотор2 х Траин 4E-01 (Train 4E-01)
Снага2 х 37 до 41 kW

Пројектовање и развој уреди

 
Конструктор Драгољуб Бешлин

Када је 1937. године Драгољуб Бешлин дошао на рад у Земун наставио је да у слободно време ради на пројекту авиона B-5 код којег је пилот био у лежећем положају, да лакше издржи оптерећења при извлачењу из обрушавања. Израда прототипа тог оригиналног авиона је започела 1939. г. а довршена 1940. г. а израђен је у „Икарусу“, полетео је 10. септембра 1940. и успешно је испитан у лету. Достигнуто је безбедно оптерећење пилота при вађењу из стрмог понирања 7,9 g, што је потврђивало исправност основне идеје конструктора. То је истовремено био и први остварени и испитани модерни авион у свету са пилотом у лежећем ставу. Све остало је било прекинуто Априлским ратом. После Другог светског рата на основу овог авиона су развијени такође експериментални авиони ове класе Икарус 232 "Пионир" и Икарус 451[2][3][4].

Технички опис уреди

Авион Икарус B-5 је двомоторни, једносед нискокрилац дрвене конструкције (крило, репне површине и труп) са фиксним стајним трапом, намењен је за утврђивање утицаја g-оптерећења на пилота у лежећем положају[5].

Труп: Попречни пресек трупа авиона је био округлог облика, малих димензија с обзиром да је пилот био у лежећем положају. Носећа структура трупа авиона Икарус B-5 је била дрвена пресвучена дрвеном лепенком. На горњој страни трупа су се налазила велика врата која су омогућавала пилоту да уђе у кабину, а на кљуну се налазио сферични кљун направљен од плексигласа да би пилот имао што бољу прегледност.

Погонска група: Авион је био опремљен са два француска ваздухом хлађеним линијска четвороцилиндрична мотора са висећим цилиндрима (цилиндри су окренути на доле), Train 4E-01 снаге од 37 до 41 kW. На вратила мотора је биле причвршћене двокраке дрвене вучне елиса непроменљивог (фиксног) корака.

Крила су била дрвене конструкције, конзолна и самоносећа са две рамењаче, трапезастог облика са благо заобљеним крајевима, обложена импрегнираним платном. Нападна ивица крила је била управна на осу авиона. Покретни делови крила су имали конструкцију направљену од дрвета а облогу од импрегнираног платна и били су причвршћени за другу рамењачу.

На крилима су се налазиле гондоле у које су се уграђивали мотори. Носачи мотора су били од челичних заварених цеви. Капотажа мотора и носачи су били обложени алуминијумским лимом, на предњој старни капотаже се налазио отвор кроз који је улазио хладан ваздух за хлађење мотора а загрејани ваздух из моторног простора је излазио кроз "шкрге" које су се налазиле на бочним странама капотаже. Издувне цеви из цилиндара мотора су изведене кроз капотажу мотора на трбух испод мотора авиона тако да издувни гасови и бука нису сметали пилоту у кабини.

Конструкције хоризонталних и вертикалних стабилизатора као и кормила правца и висине су били направљени као дрвене конструкције, обложени импрегнираним платном. Хоризонтални стабилизатори су са крутим упорницама били причвршћени за труп авиона.

Стајни трап овог авиона је био класичан фиксан са точковима на којима су се налазиле нископритисне гуме. Амотризација се обављала помоћу опруга које су се налазиле у носећим стубовима стајног трапа. Предње ноге стајног трапа су биле причвршћене за гондоле у којима су били смештени мотори на крилима авиона. На репу авиона се налазила класична еластична дрљача.

Оперативно коришћење уреди

Авион B-5 се налазио на дан почетка рата у фабрици Икарус и запленили су га немачке окупационе власти. Из летећег модела B-5 је требало да се развије авион за обрушавање. Авион Икарус B-5 је имао два мотора француске фирме Траин 4Е-01 (опремљеним са карбуратором фирме Зенит и магнетима R.B.). Један немачки пилот је покушао да лети на B-5 на земунском аеродрому у јесен 1941. г., али безуспешно. У пролеће 1942. г. B-5 је одвезен у Немачку на испитивање, а његова даља судбина је остала непозната.

Земље које су користиле овај авион уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  2. ^ Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  3. ^ Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  4. ^ Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (април 2004). „Експериментални авион 232 Пионир и 451”. Аеромагазин (на језику: (српски)). YU-Београд: ББ Софт. 57: 34—35. ISSN 1450-6068.
  5. ^ Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 

Литература уреди

  • Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (април 2004). „Експериментални авион 232 Пионир и 451”. Аеромагазин (на језику: (српски)). YU-Београд: ББ Софт. 57: 34—35. ISSN 1450-6068.
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  • Жутић, Н.; Бошковић, Л. (1999). Икарус - Икарбус: 1923—1998. (Монографија 75 година Икаруса). Београд: Икарбус. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. 

Спољашње везе уреди