Илија Латиновић (Врточе, код Петровца, 15. јул 1914 — Мишковци код Дервенте, 2015) био је српски стогодишњак, учесник Народноослободилачке борбе и носилац Партизанске споменице.

илија латиновић
Илија Љубан Латиновић
Лични подаци
Датум рођења(1914-07-15)15. јул 1914.
Место рођењаВрточе, код Петровца, Аустроугарска
Датум смрти2015.
Место смртиМишковци, код Дервенте, Република Српска, БиХ
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

ОдликовањаПартизанска споменица 1941.

Биографија уреди

Илија Љубан Латиновић је рођен 15. јула 1914. године[1] у Врточу (заселак Кула),[2] код Петровца. Отац му је био Ђуро Ђуран, звани Ђуђо и Лиђо. Мајка му је била Мика Пилиповић Дајановић из Врточа, која је била Ђуђина прва жена. Након њене смрти Ђуђо се поново оженио.[3][4] Илија је одрастао у вишечланој породици са четири брата и двије сестре. Браћа Перо и Никола су такође били борци НОР-а. Потиче из земљорадничке породице. Оженио је Јованку Калањ из Врточа, са којом је добио сина Неђељка Неђу и ћерке Душанку, Мирјану и Славицу.[4] Имао је петоро унучади и четворо праунучади.[1]

По окупацији Југославије, укључио се у припреме оружаног устанка. 27. јула 1941. Од првих дана учествовао је у устаничким и герилским акцијама. Важио је за неког ко није тежио ка било каквим функцијама и наградама.[3]

У рату није тежио ка било каквим функцијама. Почетком рата био је послужилац на митраљезу, а потом је до краја рата био стрелац. Борио се у саставу врточке чете (касније 2. чете 1. батаљона) Треће крајишке бригаде.[3]

Након рата, са породицом је остао живјети у родном селу. Живио је са супругом Јованком и породицом сина Неђе. Пензионисан је 1965. године. Супруга му је умрла 1993. До прогона 1995. године живио је у Врточу, а онда је избјегао у дервентско село Мишковце, гдје је живио остатак живота. Са 97 година је ослијепио, а тад је и престао пушити.[1]

Више пута је одликован.[1] Носилац је Партизанске споменице 1941.[3]

Посљедње године живота живио је у Мишковцима. У Мишковцима је и умро 2015. године, у 101. години живота.[3] У тренутку смрти био је најстарији становник Дервенте.[1]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д Zlaja (2014-08-03). „Ilija Latinović napunio stotu godinu života”. Derventa Cafe (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-06. 
  2. ^ Пилиповић - Дајановић, Никица (2011). Сабор у Врточу (2. прерађено и допуњено изд.). Врточе: Графомарк Лакташи. стр. 135—136, 294. ISBN 978-99955-57-36-2. 
  3. ^ а б в г д „CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 94(497.11)"1939/1945"(047.53) KAKO se stvara(la) istorija... : lične priče uče – PDF Бесплатно скидање”. docplayer.rs. Приступљено 2022-03-09. 
  4. ^ а б Пилиповић - Дајановић, Никица (1989). Сабор у Врточу. Мјесна заједница Врточе. стр. 119.