Импровизација (музика)

Импровизација (франц. improvisation, engl. improvisation, итал. improvvisazione, нем. Improvisation)[1]настаје када инструменталиста или певач компонује на лицу места без припреме и без нота.

Кларинетиста Бени Гудмен, врсни џез музичар и импровизатор.
Луј Армстронг, можда један од најпознатијих певача у историји џез музике и засигурно ненадмашни импровизатор.
Ела Фицџералд, најутицајнија џез певачица 20. века великих импровизаторских могућности.

За свирача или певача који импровизује кажемо да је импровизатор (импровизаторка).

Две врсте импровизацијеУреди

Постоје две врсте импровизације:

1. Потпуна – то је аутентично дело тренутка музичког извођача.[2]
2. Делимична – када извођач импровизује на основу постојећег мелодијског и хармонског обрасца.

Историјски аспект импровизацијеУреди

У историји класичне музике импровизација је била веома цењена. Многи велики и познати композитори знали су на концерту да одсвирају-импровизирају (обично је то било на клавиру) цели један музички облик. То је био њихов прави „специјалитет“ који је публика жељно очекивала. Посебно су им биле омиљене солистичке каденце,[3] које су стварали на лицу места користећи тематски материјал из концерта који су изводили.

Заступљеност импровизације у музичким жанровимаУреди

И данас, као и раније, импровизација је веома цењена. Заступљена је готово у свим музичким жанровима. Засигурно је једна од главних одлика џеза, у коме је нашла највећу употребу.

Доста мање се користи у класичној, забавној и народној музици.

Два звучна примера импровизације:Уреди
Џ. Гершвин, Summertime, соло кларинет, Радивој Лазић
Радивој Лазић, Бецино коло, соло кларинет, Радивој Лазић

Главне одлике импровизације и импровизатораУреди

Импровизација се сматра великом уметношћу јер је за њу потребна изузетна музикалност и велики смисао и стваралачка надареност са непресушним извором вечито свежих идеја.

Извођач у импровизацију уноси властите идеје које морају бити увек нове, једноставне, логичне, природне, надахнуте, богате и најважније - јединствене и оригиналне.

Сем поменутог, музичар који импровизује мора добро да зна теорију музике и музичке стилове. Овакви уметници су малобројни и често су врло ангажовани захваљујући управо свом умећу.

РеференцеУреди


Види јошУреди