Интервал (музика)
Интервал (лат. intervallum, размак) у музици представља размак између било која два тона у лествици од којих се нижи назива доњим а виши горњим, са изузетком чисте приме код које су оба тона једнаке висине.[1] Интервали се пре свега деле на хармонске, код којих два тона звуче истовремено, и мелодијске, код којих се два тона чују један за другим. Даље две поделе интервала су по величини и врсти.[2][3]
У западњачкој музици, интервали су најчешће разлике између нота дијатонске скале. Најмањи од тих интервала је полутон. Интервали мањи од полутона се називају микротоновима. Они се могу формирати користећи ноте разних врста недијатонских скала. Неки од најмањих се називају зарезима, и тиме се описују мала одступања, уочена у појединим системима подешавања, између енхармонијски еквивалентних нота као што су Ц♯ и Д♭. Интервали могу да буду арбитрарно мали, и чак неприметни за људско ухо.
У физичком смислу, интервал је однос између две соничне фреквенције. На пример, било које две ноте једне октаве имају међусобни фреквенциони однос 2:1. То значи да узастопни инкременти висине тона за исти интервал резултирају експоненцијалним повећањем фреквенције, иако људско уво доживљава ово као линеарно повећање у висини. Из тог разлога, интервали се често мере у центима, јединицама изведеним из логаритма фреквенционог односа.
У западњачкој музичкој теорији, најчешћа именска схема за интервале описује два својства интервала: квалитет (перфектан, велики, мали, увећани, умањени) и број (једногласје, други, трећи, etc.). Неки од примера су мала трећина или перфектна петина. Ова имена не идентификују само разлике у полутоновима између горњих и доњих нота, него исто тако начин на који се интервал спелује. Важност спеловања потиче од историјске праксе раздвајања фреквенционих односа енхармонских интервала као што су G–G♯ и G–A♭.[4]
Подела интервалаУреди
Када се тонови пореде по величини, пажња се обраћа на то колика је дијатонска разлика између два тона. На пример це-де и цис-дес су секунде јер оба имају дијатонске називе до-ре. Постоји осам степени величине интервала од којих се могу формирати све остале. Због тога се ови интервали називају једноставним, и следећи су:
- Прима, код које оба тона имају исто име
- Секунда, код које су два тона суседни тонови
- Терца, код које је виши тон трећи од нижег
- Кварта, код које је виши тон четврти од нижег
- Квинта, код које је виши тон пети од нижег
- Секста, код које је виши тон шести од нижег
- Септима, код које је виши тон седми од нижег
- Октава, код које је виши тон осми од нижег
Остали интервали, који се називају сложеним, се могу формирати по принципу „једна октава + секста“, „две октаве + квинта“ итд. Имена овим интервалима се дају по редним бројевима: октава + секунда = нона, октава + терца = децима, октава + кварта = ундецима, октава + квинта = дуодецима итд.
Осим ове поделе, постоји и подела интервала по врсти, јер хармонски сваки од ових интервала може да буде остварен у више варијација. Следи листа врста интервала:
- Чисти, који могу бити прима, кварта, квинта и октава
- Велики и мали, који могу бити секунда, терца, секста и септима
- Умањени, који могу бити сви интервали сем приме
- Прекомерни, који могу бити сви интервали
Остали интервали попут нпр. ноне или дециме наслеђују особине тона који их заједно са одређеним бројем октава формира. Значи, пошто је нона = октава + секунда, имаће особине секунде.
Једноставни интервали по врстамаУреди
Следи списак једноставних интервала по врстама:
Чиста примаУреди
Чиста прима је прима код које су доњи и горњи тон идентични. Пример: c-c. Дакле, чиста прима је поновљен тон.
Прекомерна примаУреди
Прекомерна прима је прима код које је размак између горњег и доњег тона један полустепен. Пример: c-cis.
Умањена секундаУреди
Секунда код које тонови исто звуче упркос различитом дијатонском имену. Пример: це-десес. Еквивалентна је чистој прими.
Мала секундаУреди
Секунда код које је размак између тонова један полустепен. Пример: це-дес.
Велика секундаУреди
Секунда код које је размак између тонова цео степен. Пример: це-де.
Прекомерна секундаУреди
Секунда код које је размак између тонова три полустепена. Пример: це-дис. По звучности је еквивалентна малој терци.
Умањена терцаУреди
Терца код које је размак између тонова цео степен. Пример: це-есес. По звучности је еквивалентна великој секунди. Умањена терца се састоји од две мале секунде М2 + М2 = УМ3
Мала терцаУреди
Терца код које је размак између тонова три полустепена. Пример: це-ес.
Велика терцаУреди
Терца код које је размак између тонова четири полустепена. Пример: це-е.
Прекомерна терцаУреди
Терца код које је размак између тонова пет полустепена. Пример: це-еис. По звучности је еквивалентна чистој кварти.
Умањена квартаУреди
Кварта код које је размак између тонова четири полустепена. Пример: це-фес. По звучности је еквивалентна великој терци.
Чиста квартаУреди
Кварта код које је размак између тонова пет полустепена. Пример: це-еф. ( сем изузетка: еф-бе )
Прекомерна квартаУреди
Кварта код које је размак између тонова шест полустепена. Пример: це-фис.
Умањена квинтаУреди
Квинта код које је размак између тонова шест полустепена. Пример: це-гес. По звучности је еквивалентна прекомерној кварти.
Чиста квинтаУреди
Квинта код које је размак између тонова седам полустепена. Пример: це-ге.
Прекомерна квинтаУреди
Квинта код које је размак између тонова осам полустепена. Пример: це-гис. По звучности је еквивалентна малој сексти.
Умањена секстаУреди
Секста код које је размак између тонова седам полустепена. Пример: це-асас. По звучности је еквивалентна чистој квинти.
Мала секстаУреди
Секста код које је размак између тонова осам полустепена. Пример: це-ас.
Велика секстаУреди
Секста код које је размак између тонова девет полустепена. Пример: це-а.
Прекомерна секстаУреди
Секста код које је размак између тонова десет полустепена. Пример: це-аис. По звучности је еквивалентна малој септими.
Умањена септимаУреди
Септима код које је размак између тонова девет полустепена. Пример: це-хесес. По звучности је еквивалентна великој сексти
Мала септимаУреди
Септима код које је размак између тонова десет полустепена. Пример: це-бе.
Велика септимаУреди
Септима код које је размак између тонова једанаест полустепена. Пример: це-ха.
Прекомерна септимаУреди
Септима код које је размак између тонова дванаест полустепена. Пример: це-хис. По звучности је еквивалентна чистој октави.
Умањена октаваУреди
Октава код које је размак између тонова једанаест полустепена. Пример: це1-цес2. По звучности је еквивалентна великој септими.
Чиста октаваУреди
Октава код које је размак између тонова дванаест полустепена. Пример: це1-це2.
Прекомерна октаваУреди
Октава код које је размак између тонова тринаест полустепена. Пример: Це-цис²
РеференцеУреди
- ^ Prout, Ebenezer (1903), „I-Introduction”, Harmony, Its Theory and Practice (30th edition, revised and largely rewritten изд.), London: Augener; Boston: Boston Music Co., стр. 1, ISBN 978-0781207836
- ^ „Interval”. In L. Root, Deane. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press.
- ^ Aldwell, E; Schachter, C.; Cadwallader, A., „Part 1: The Primary Materials and Procedures, Unit 1”, Harmony and Voice Leading (4th изд.), Schirmer, стр. 8, ISBN 978-0495189756
- ^ Duffin, Ross W. (2007), „3. Non-keyboard tuning”, How Equal Temperament Ruined Harmony (and Why You Should Care) (1st изд.), W. W. Norton, ISBN 978-0-393-33420-3
ЛитератураУреди
- Основна теорија музике, Марко Тајчевић, 1997, pp. 113 — 118
Спољашње везеУреди
- Gardner, Carl E. (1912): Essentials of Music Theory, p. 38
- Encyclopædia Britannica, Interval
- Lissajous Curves: Interactive simulation of graphical representations of musical intervals, beats, interference, vibrating strings
- Elements of Harmony: Vertical Intervals
- Just intervals, from the unison to the octave, played on a drone note