Отворите главни мени

Ираклион или Хераклион или Ираклио (грч. Ηράκλειο, итал. Candia) је главни град истоименог округа Ираклион у оквиру периферије Крит. То је највећи град јужне Грчке и њеног највећег и најзначајнијег острва Крита.

Ираклион, Хераклион
Ηράκλειο
Heraklion Harbour.jpg
Лука у Ираклиону
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаКрит
ОкругИраклион
Становништво
Становништво
 — 2001.137.711
 — густина109,03 ст./km2
Географске карактеристике
Координате35°20′00″ СГШ; 25°08′00″ ИГД / 35.3333333333° СГШ; 25.1333333333° ИГД / 35.3333333333; 25.1333333333Координате: 35°20′00″ СГШ; 25°08′00″ ИГД / 35.3333333333° СГШ; 25.1333333333° ИГД / 35.3333333333; 25.1333333333
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина0-33 m
Површина1.263 km2
Ираклион, Хераклион на мапи Грчке
Ираклион, Хераклион
Ираклион, Хераклион
Ираклион, Хераклион на мапи Грчке
Поштански број70x, 71х, 720
Регистарска ознакаHK, HP;

ПоложајУреди

 
Једна од градских цркава

Ираклион се сместио на северној обали Крита, на Егејском мору. Подручје града спада у низијска за веома брдовити Крит и представља најпогоднији део острва за живот.

ИсторијаУреди

 
Остаци зидина из доба Млечана

У близини данашњег Ираклиона налазе се остаци палате у Кнососу, једног од главних средишта Минојске цивилизације, која се овде развијала у 2. миленијуму пре нове ере. Ови остаци данас представљају прворазредно археолошко налазиште. Сматра се да је данашњи Ираклион у ово време био лука дате палате, али истраживања нису вршена.[1]

Град на данашњем месту настао је 824. године од стране Сарацена, који су били протерани из тадашње маварске Андалузије. Они су заузели Крит и основали град са намером да буде једно од њихових упоришта. Због тога су од града направили утврђење окружено јарком. Сарацени из градске луке помагали гусарење у околним водама, нарочито против Византије. Због тога, византијска војска под управом Нићифора Фоке предузела је противкораке и 961. године заузела сараценски град и разрушила га. Ускоро се увидео значај његовог положаја, па је град поново изграђен под називом Хандакс (Chandax). Он ће бити у византијским рукама следеће 243. године.

1204. године дошло је крсташког заузимања Цариграда и већег дела Византије. Острво Крит запосела је Млетачка република са наменром да се на њему добро утврди. Млеци су започели изгрдњу огромне тврђаве са одбрамбеним кулама, дугим јарковима и зидинама дебелим и до 40 m. У оквиру трвђаве саграђен је и пристан. Град Хандакс мења име у „проиталијанско“ Кандија, које ће се очувати све до данашњих дана. Кандија постаје седиште млетачког Војводе од Кандије, надлежног за власт на Криту, а град се почиње развијати досељавање млетачког становништва, па ово мешање месне грчке културе са италијанском касније дати тзв. "Критску ренесансу".

Кандијским ратом (1645-69.) град је после 22годишње опсаде припао Османском царству. Турци су задржали млетачки назив града и чак га проширили на цело острво. Међутим, град је постепено почео пропадати због загушивања луке муљем, па је средиште живота на Криту премештено у други по величини град Канију.


1897. године основана је република Крит, полузависна од Османског царства и под надзором Грчке. У стварности острво је било под управом Великих сила. ова " политичка творевина“ коначно је припала Грчкој 1913. године. Тада је и град Кандија преименован у Ираклион, постајући привредно и управно средиште острва Крита.

СаобраћајУреди

Ираклион, као један од највећих градова у Грчкој, има развијен градски и међуградски превоз.

Град има значајну луку, која град повезује са околним острвима попут Родоса, Санторинија, али и са Израелом и Египтом.

Друмски саобраћај је развијен и Ираклион је једно од места на европском коридору Е75. Овај коридор пролази кроз све значајне градове на Криту.

Град поседује и Међународни аеродром „Никос Казанцакис“, који се налази 5 km источно од града. То је трећи аеродром у држави по промету, највише захваљујући бројним туристичким одредиштима на Криту и у околини. Главна потешкоћа у вези са аеродромом је његова близина граду, због чега се у граду често чује бука од авиона.

СтановништвоУреди

Демографија
1991.2001.2011.
115.270130.914140.730[2]

Градске занимљивостиУреди

 
Кулес на фотографији из 1919.
 
Морозини фонтана из 17. в.
  • Палата у Кнососу - Античке ископине удаљена свега 5 km јужно од града.
  • Млетачка тврђава - званичан назив је Rocca al Mare, али је чешћи Кулес (грчки: Κούλες). То је највећи историјски споменик у граду, грађен још од 13. в.
  • Православна катедрала св. Мине
  • Православна црква св. Титуса
  • Православна црква св. Екатарине Синајске
  • Католичка базилика св. Марка
  • Археолошки музеј у Ираклиону
  • Морозини фонтана из 17. в.
  • Критски унивезитет

РеференцеУреди

  1. ^ „HERAKLION NA KRITU – MESTO U KOJE ĆETE SE ZALJUBITI”. Turizam i putovanja. Приступљено 23. 1. 2019. 
  2. ^ „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015. 

Спољашње везеУреди