Ирена Ристић
Ирена Ристић (Београд, 8. мај 1970) српскa је позоришнa и филмска редитељка, универзитетски професор и психолог.
| Ирена Ристић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. мај 1970. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
| Уметнички рад | |
| Најважнија дела | Огледи о другарству и поседовању |
Биографија уреди
Дипломирала је на Факултету драмских уметности, на Катедри за позоришну и радио режију.[1] Наставила је студије на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, и одбранила магистарску тезу под менторством професора др Александра Костића.[1] Специјализацију у области психодраме завршила је у оквиру Института за психодраму Београд. Докторирала је у области психологије уметности на Одсеку за теоријске науке Факултета ликовних уметности у Београду.[1]
Учествовала је у раду Београдског драмског позоришта, Малог позоришта „Душко Радовић“, Југословенског драмског позоришта, Народног позоришта у Бања Луци, Зрењанину, Крушевцу, Вршцу, Шапцу и у другим градовима у региону. До сада је остварила више од четрдесет режија, и низ ауторских пројеката. У омладинском позоришту ДАДОВ режирала је представе Виктор или деца на власти и Валпургијска ноћ.
Поред представа, реализује огледне радове: „Проба“ (2016), „Шта каже Ирена Ристић?“ (2015), „Пажљиво посматрање“ (2014), „Обичан један биоскоп.Непар“ (2013), „процес_К“ (2011), „Соба малих страхова“ (2009), и друге.
Ауторка је више уметничких радова, као и низа истраживачких пројеката у домену психологије уметности, од којих су најважнија представљена у књигама.[1]
Она води групу Хоп.Ла![2] Уредница је и коуредница неколико тематских зборника.
Ради као ванредни професор психологије и психологије креативности, у оквиру Катедре за теорију и историју ФДУ Београд.[1]
Водила је платформу ФДУ - Против насиља која је покренута после изношења оптужби Милене Радуловић против наставника приватне школе глуме Мирослава Мике Алексиђа, а на коју студенти могу да пријаве све облике злостављања.[3]
Чланица је Савеза драмских уметника Србије.[4]
Ћерка је позоришног и ТВ редитеља Јована Ристића.
Награде уреди
Добитница је награде за најбољи екпериментални филм 57. Фестивала документарног и краткометражног филма (2010) и Специјалне награде 34. Фестивала Tous Courts Aix en Provence (2016).[5]
Међународне фестивалске награде освојили су њени филмови „Апетит” (2010) и „Аутопејзаж” (2016), као и представа „Бела грива” (2019).[1]
Њен истраживачки пројекат Генерација З добио је награду “Звезде Београда” као најбољи у пољу омладинске политике за 2011, а за научни рад Novelty and Coherence in Group Creative Processes добила је награду Early stage research award часописа Психологија за 2016. годину.[5]
Дела уреди
- „Огледи о другарству и поседовању” (2019)
- „Почетак и крај креативног процеса“ (2010)
- „Психологија креативности“, коаутор, (2013)
- Два приручника за обуку професионалаца који раде са децом
- Ристић, ИИ. (у штампи). Мала врата. Београд: Геопоетика[1]
- Ристић, И. (2021). Он кинднесс анд цоллецтивитy. Ин Ј. Караулић & А. Летунић (Едс.) Перформинг артс бетњеен политицс анд полициес: Имплицатионс анд цхалленгес (пп. 170-184). Белграде: Фацултy оф Драматиц Артс ; Загреб: Ацадемy оф Драматиц Арт. ИСБН 978-953-8196-29-4[1]
- Милошевић, М. & Ристић, И. (2021) Аппраисал оф фамилиаритy њитх цонтент: итс релатионсхип њитх дименсионс оф емотионал еџпериенце. Хеллениц Јоурнал оф Псyцхологy, 18(1), 34-45. ДОИ: 10.26262/хјп.в18и1.7879[1]
- Ристић, И, & Милошевић, М. (2020). Амбиваленција у креативној продукцији студената уметности. Примењена психологија, 13(1), 119-138. ДОИ: 10.19090/пп.2020.1.119-138[1]
- Милошевић, М., & Ристић, И. (2019). Цонструцтион анд валидатион оф тхе Цреативитy Цоеффициент. Ин Ј. Л. Цуадра (Ед.), Ундерстандинг цреативитy. Паст, пресент анд футуре перспецтиве (пп. 31-60). Нењ Yорк, УСА: Нова Сциенце Публисхерс. ИСБН 978-1-53616-053-6[1]
- Ристић, И., & Милошевић, М. (2018а). Валидација коефицијента изузетности у процени ликовних продуката. Примењена психологија, 11(2), 227–246. ДОИ: 10.19090/пп. 2018.2.227-246.[1]
- Ристић, И., & Милошевић, М. (2018б). Неугодни и нови садржаји у функцији креативности: По чему се студенти умјетности разликују од осталих? Сувремена психологија,20(2), 117–136. ДОИ: 10.21465/2017-СП-202-01[1]
- Ристић, И. (2017а). Ка новим видовима колективитета. Суперструкција и моделовање локалне културне сцене. Култура, 154, 414–434. ДОИ 10.5937/култура1754414Р[1]
- Ристић, И., & Милошевић, М. (2017). Повезаност креативне продукције и емоционалног доживљаја: Постајемо ли креативнији посматрајући нове непријатне слике? Примењена психологија,10(3), 335–353. ДОИ: 10.19090/пп.2017.3.335-353[1]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Београду, Рачунски центар, Електротехнички факултет, Универзитет у. „dr Irena Ristić | FDU”. fdu.bg.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-15.
- ^ User, Super. „Irena Ristić”. www.centar-fm.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-15.
- ^ „Ristić: Ima prijava na platformi FDU o zlostavljanju studenata, rad na rešenju”. N1 (на језику: српски). 2021-01-22. Приступљено 2021-11-15.
- ^ „Irena Ristic”. www.susret.org. Приступљено 2021-11-15.
- ^ а б „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2021-11-15.
