Иринеј Буловић

Иринеј (Буловић)
Иринеј (Буловић)
	Владика Иринеј, 2012. године
Основни подаци
Помјесна црква	Српска православна црква
Епархија	Епархија бачка
Чин	епископ
Титула	епископ новосадски и бачки, сомборски, сегедински и јегарски
Сједиште	Нови Сад
Године службе	од 1990.
Претходник	Никанор (Иличић) ; Сава Вуковић (администратор)
Лични подаци
Световно име	Мирко Буловић
Датум рођења	11. фебруар 1947. (74 год.)
Мјесто рођења	Станишић; ФНР Југославија
	; Грб Епархије бачке

Иринеј (световно Мирко Буловић; Станишић код Сомбора, 11. фебруар 1947) епископ је бачки. Бивши је викарни епископ моравички (1989—1990).

БиографијаУреди

Епископ Иринеј (Мирко Буловић) рођен је 11. фебруара 1947. године у Станишићу код Сомбора, ФНРЈ. Родитељи су му Михаило и Зорка. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Сомбору (1965). Дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1969). За време студија примио је монашки постриг од блаженопочившег архимандрита Јустина Поповића. Тадашњи епископ рашко-призренски Павле Стојчевић (потоњи патријарх српски) рукоположио га је за јерођакона, а потом за јеромонаха.

Боравио је у манастиру Острогу од 1969. до 1970. године. Десетогодишњи период од 1970. до 1980. године провео је у Атини на постдипломским студијама на богословском факултету где је одбранио докторску дисертацију. Након студијског боравка у Паризу, на руском Богословском институту Светог Сергија (1980—1981), изабран је за доцента на Богословском факултету у Београду. Пензионисан је као редовни професор и шеф катедре (2015), а обављао је дужност декана Православног богословског факултета у четири мандата.^[1]

Епископ Иринеј говори грчки, италијански, немачки, руски и француски језик.

ЕпископУреди

На редовном заседању Светог архијерејског сабора (1989) изабран је за викарног епископа моравичког, помоћника патријарху српском. Након хиротоније у Пећкој Патријаршији, дана 20. маја 1990. године, изабран је за епархијског епископа бачког и устоличен у Новом Саду, дана 23. децембра исте године. Објавио је многе богословске текстове, научне и популарне, као и доста превода. Десетак година је уређивао Православни мисионар, популарни часопис у синодском издању.

Дужи низ година врши дужност портпарола Српске православне цркве. Био је администратор новоосноване Епархије аустријско-швајцарске од 2011. до 2014. године. У више наврата је био члан Светог архијерејског синода. Члан је Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом и Свеправославне комисије за дијалог са лутеранима. Такође, члан је Удружења књижевника Србије.

Добитник је Новембарске повеље Града Новог Сада 2020. године.^[2]

Република Мађарска 2021. одликовала је епископа Иринеја Средњим крстом ордена за заслуге.^[3]^[4] Октобра 2021. одликован је Крстом вожда Ђорђа Стратимировића.^[5]^[6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди

Претходник: Лонгин (Крчо)	викарни епископ моравички 1989—1990.	Наследник: Антоније (Пантелић)
Претходник: Никанор (Иличић)	епископ бачки од 1990.	Наследник: -

[1] 25-годишњица устоличења Епископа бачког Иринеја („СПЦ”, 24. децембар 2015), Приступљено 29. 5. 2019.

[2] Епископу Иринеју Новембарска повеља Града Новог Сада (СПЦ, 23. октобар 2020)

[3] Ч, Ј. „Владика бачки Иринеј добио мађарско одликовање”. Politika Online. Приступљено 2021-10-01.

[4] Eпископ бачки Иринеј одликован мађарским орденом за допринос на историјском помирењу два народа (СПЦ, 28. септембар 2021)

[5] Епископ бачки др Иринеј одликован Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића (СПЦ, 20. октобар 2021)

[6] Епископ бачки др Иринеј одликован Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића Епископ бачки др Иринеј одликован Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића („Вечерње новости”, 20. октобар 2021)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]