Отворите главни мени

Иринеј (световно Мирко Буловић; Станишић код Сомбора, ФНРЈ, 11. фебруар 1947) епископ је бачки. Био је викарни епископ моравички од 1989. до 1990.

Иринеј (Буловић)
Irinej Bulović.jpg
Иринеј Буловић (2012)
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија бачка
Архијерејски чинепископ
Титулаепископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински
Сједиште Нови Сад
Године службеод 1990.
ПретходникНиканор (Иличић)
Сава Вуковић (администратор)
Претходна епархијавикар Архиепископије београдско-карловачке
Године службе19891990.
ПретходникЛонгин Крчо (до 1986)
НасљедникАнтоније Пантелић (од 2006)
Лични подаци
Световно имеМирко Буловић
Датум рођења11. фебруар 1947.
Мјесто рођењаСтанишић
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија

Садржај

БиографијаУреди

Епископ Иринеј (Мирко Буловић) рођен је 11. фебруара 1947. године у Станишићу код Сомбора, ФНРЈ. Родитељи су му Михаило и Зорка. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Сомбору (1965). Дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1969). За време студија примио је монашки постриг од блаженопочившег архимандрита Јустина Поповића. Тадашњи епископ рашко-призренски Павле Стојчевић (потоњи патријарх српски) рукоположио га је за јерођакона, а потом за јеромонаха.

Боравио је у манастиру Острогу од 1969. до 1970. године. Десетогодишњи период од 1970. до 1980. године провео је у Атини на постдипломским студијама на богословском факултету где је одбранио докторску дисертацију. Након студијског боравка у Паризу, на руском Богословском институту Светог Сергија (1980—1981), изабран је за доцента на Богословском факултету у Београду. Пензионисан је као редовни професор и шеф катедре (2015), а обављао је дужност декана Православног богословског факултета у четири мандата.[1]

Епископ Иринеј говори грчки, италијански, немачки, руски и француски језик.

ЕпископУреди

На редовном заседању Светог архијерејског сабора (1989) изабран је за викарног епископа моравичког, помоћника патријарху српском. Након хиротоније у Пећкој Патријаршији, дана 20. маја 1990. године, изабран је за епархијског епископа бачког и устоличен у Новом Саду, дана 24. децембра исте године. Објавио је многе богословске текстове, научне и популарне, као и доста превода. Десетак година је уређивао Православни мисионар, популарни часопис у синодском издању.

Дужи низ година врши дужност портпарола Српске православне цркве. Био је администратор новоосноване Епархије аустријско-швајцарске од 2011. до 2014. године. У више наврата је био члан Светог архијерејског синода. Члан је Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом и Свеправославне комисије за дијалог са лутеранима. Такође, члан је Удружења књижевника Србије.

Види јошУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди