Исак Болеславски

Исак Болеславски (рус. Исаак Ефремович Болеславский; рођен је 9. јуна 1919. у месту Золотоноша, Руска СФСР - умро у Минску, СССР, 15. фебруара 1977. у 57-ој години живота) био је украјинско-јеврејски велемајстор.

Исак Болеславски
Исак Болеславски 1960.
Лични подаци
Датум рођења(1919-06-09)9. јун 1919.
Место рођењаЗолотоноша, Руска СФСР
Датум смрти15. фебруар 1977.(1977-02-15) (57 год.)
Место смртиМинск, СССР

Шаховска каријера уреди

abcdefgh
88
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Варијанта Болеславског у Сицилајанској одбрани
1. e4 c5 2. Sf3 d6 3. d4 cxd4 4. Sxd4 Sf6 5. Sc3 Sc6 6. Le2 e5
  • 1936. у Лењинграду осваја треће место на јуниорском шампионату СССР-а.
  • 1940. у Москви игра на дванаестом шампионату СССР-а. Добија 8 партија од 10 играних и у коначном скору дели пето и шесто место.
  • 1940. (крајем године) по трећи пут заредом побеђује на урајинском шампионату.
  • 1941. узима учешће у мечу за апсолутног шампиона СССР-а и заузима четврто место.
  • 1945. заузима друго место на четрнаестом шампионату СССР-а, иза Михаила Ботвиника. Победио је 9 партија, 6 ремизирао и 2 изгубио. Захваљујући овим успесима добио је титулу велемајстора у СССР-у. Исте године игра на трећој табли за национални тим у радио мечу СССР – САД. Ремизирао је прву партију са Рубеном Фајном али га побеђује у другој партији, добивши награду за најлепшу партују у мечу.[1]
  • 1946. родила му се ћерка Татјана. Она се касније удала за Давида Бронштајна.
  • 1946. дебитовао је на међународном турниру у Гронингену и делио је шесто и седмо место.
  • Био је први играч који је прошао циклус мечева кандидата непоражен.
  • 1950. у априлу у Будимпешти поделио је прво место са Бронштајном у мечу кандидата, али је изгубио у плејофу од Бронштајна у Москви.
  • 1950. добио је од ФИДЕ титулу интернациоалног велемајстора.
  • 1951. био је секундант Бронштајну у мечу са Ботвиником у мечу за титулу првака света.
  • 1952. у Хелсинкију на шаховској олимпијади имао је скор 7/8.
  • 1953. учествује у мечу кандидата у Цириху. Завршио је на десетом-једанаестом месту.
  • 1961. игра на свом последњем шампионату СССР-а.
  • 1961. осваја прво место на међународном турниру у Дебрецину.
  • Од 1963. до 1969. био је секундант светском шампиону Тиграну Петросјану.
  • 1968. је био селектор и капитен студентског тима СССР-а који су постали светски шампиони.
  • 1971. у Минску игра свој последњи турнир.

Болеславски је имао позитиван биланс против Михаила Таља. Позната је његова партија против Таља, одиграна 1958. у Риги, где га је победио са црним фигурама.[2]

Шаховско наслеђе уреди

Позната је варијанта Болеславског у Сицилијанској одбрани: 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cxd4 4.Sxd4 Sf6 5.Sc3 Sc6 6.Le2 e5. Такође може да се игра и у Најдорфовој варијанти са 5. ... а6 уместо Sc6.

Болеславски, заједно са Бронштајном, Гелером и Александром Константинополским, 1930. промовише Краљеву индијску одбрану која је важила у то време као сумњиво отварање.

Књига његових најбољих партија, штампана је 1990. која је добила награду као најбоља шаховска публикација те године.

Референце уреди

  1. ^ „Болеславски – Фајн”. Chessgames.com. Приступљено 2. 4. 2012. 
  2. ^ „Таљ – Болеславски”. Chessgames.com. Приступљено 2. 4. 2012. 

Спољашње везе уреди