Историја Холандије

Холандија или како се још називала — Низоземска, представља први историјски пример државе настале буржоаском револуцијом против апсолутистичке власти. Карактер Низоземске револуције у XVI је био како буржоаски тако и верски и национални. Том револуцијом је настала прва република која је имала већу територију, и федералистичко уређење које је носило обележја конфедерализма. Овакво уређење трајаће до почетка XIX века, када ће Холандија постати монархија (мада ће ка томе постојати тежње у дужем периоду) са провинцијама као административним регионима, а не федералним јединицама.

Узрок револуције лежи у намерама шпанског краља Филипа II да укине аутономију провинција, да наметне нове порезе и да искорени протестантизам (католички фанатизам Филипа II врло је познат). Треба напоменути да је отац Филип II, Карло V (који је наслеђем и добио Низоземску) поштујући аутономију Низоземске остварио успешну симбиозу домицилних и шпанских интереса: низоземски трговци добили су огроман простор за трговину, а Шпанија велике пореске приходе.

За разумевање тежње ка друкчијим облицима уређења од унитарног, као и саме револуције, неопходно је знати обележја ових простора. Низоземска (некада заједнички назив за данашње земље Бенелукса) је простор где је економски примат припадао грађанству и трговини. Богати трговачко-занатски градови бавили су се трговином широм тада познатог света, имајући притом огромну флоту. Градови су сачињавали провинције, које су имале засебне сталешке скупштине. Свесне социјално-економске блискости 17 провинција Низоземске основале су заједничку скупштину државних сталежа, где су разматрана питања општег значаја. Одлуке су се доносиле једногласно, а једнакост у овом погледу била је битна услед хетерогеног верско-језичког састава. На северу је преовлађивало германско становништво и протестантизам, а на југу романско становништво и католицизам.

На челу извршне власти овог периода био је статхалтер, кога је као свог намесника именовао шпански краљ. Ова институција је била практично једино што је Низоземску овог периода одвајало од чисте конфедерације. У погледу суверености провинција, надлежности заједничког тела и непостојања јурисдикције заједничког органа ово је конфедерација. Заједнички статхалтер је у извесној мери, како институционалним положајем, тако и личним ауторитетом успостављао чвршће јединство али без принуде нема државе.

Сукоб са шпанским краљем избија 1558. године. Филип II од Шпаније, потпуно занемарујући претходно наведене специфичности, уводи инквизицију и преко војводе од Албе, свог новог статхалтера, настоји да уведе апсолутизам. Велики број људи бива убијен а њихова имовина конфискована. Револтирано становништво формира одреде (гезе) и временом успева да савлада шпанске снаге. Коначно ће Низоземска, односно Холандија, добити међународно признање 1648. године, истовремено када и Швајцарска.

У току ове борбе десили су се догађаји који су одредили данашњи изглед ових простора. Од великог значаја је био излазак из Низоземске јужних, католичких провинција, које су остале под шпанском круном. Оне су 1579. г. формирале унију која се неформално назива и Араска унија и која је основ данашње Белгије. Овде се показало да федералистички дух у Низоземској није био јак као у Швајцарској. На тај начин су отклоњене верске и национално-језичке препреке за чвршћи федерализам северних покрајина. Исте те 1579. године формирана је од седам северних провинција Утрехтска унија. Чињеница да су се границе старих провинција мењале говори о извесној спремности на компромис и одрицања.

Овако формирана федерација провинција ће две године касније прогласити и коначну независност у Хагу. Што се назива тиче, првобитно употребљавани назив Уједињене провинције временом ће бити замењен називом Низоземска република, према највећој и најбогатијој провинцији Холандији.

Организација власти је у великој мери остала традиционална. Провинције су задржале висок степен унутрашње аутономије и сопствене сталешке скупштине, у које више није улазило свештенство што је одраз буржаског карактера револуције и секуларизације односа у држави. Заједничка скупштина државних сталежа сада је заседала у Хагу (Staten Generael). Овлашћења ове нове скупштине била су далеко већа у погледу унутрашње и спољашње политике. Иако су провинције и даље имале по један глас независно од броја делегата, једногласност више није била неопходна за сва, већ само најважнија питања.

Као одраз новог и чвршћег повезивања уведен је и државни савет (Raad van Staate) од дванаест чланова, које је именовала скупштина државних сталежа на предлог провинција. При састављању савета се обраћала пажња како на заступљеност свих провинција, тако и на значај и величину одређених.

Статхалтер је постао изборни орган скупштине. Управо ће ова институција имати пресудну улогу у враћању монархије у Холандију. Ова позиција ће временом постати наследна у породици Орање-Насау, која је својим богатством и огромним револуционарним заслугама стекла примат и популарност у Холандији.

Даље јачање духа заједништва, уз углед и традицију породице Орање-Насау довешће до враћања монархије и унитаризма. Некадашњи федерални елементи огледају се у децентрализацији и поштовању имена и релативне аутономије старих провинција.

Праисторија (пре 800. п. н. е.)

Историјске промене пејзажа

Преисторија подручја које је сада Холандија је у великој мери обликована његовом стално мењајућом, ниско-лежећом географијом.

Холандија у 5500. п. н. е.	Холандија у 3850. п. н. е.	Холандија у 2750. п. н. е.
Холандија у 500. п. н. е.	Холандија у 50. године	гребени плажа и дине плимни плажни заравни, плимне блатне равнице, слане мочваре тресетне мочваре и муљна подручја плавних равница (укључујући старе токове река и пробоје речних гребена који су се испунили муљем или тресетом) Долине већих река (које нису покривене тресетом) Речне дине (плеистоценске дине) отворена вода (море, лагуне, реке) Плеистоценски предео (> −6 m у поређењу са NAP) Плеистоценски предео (–6 to 0 m; –20 to 0 ft) Плеистоценски предео (0–10 m; 0–33 ft) Плеистоценски предео (10–20 m; 33–66 ft) Плеистоценски предео (20–50 m; 66–164 ft) Плеистоценски предео (50–100 m; 164–328 ft) Плеистоценски предео (100–200 m; 328–656 ft)

Најраније брупе ловаца-сакупљача (пре 5000. п. н. е.)

Фигура од храстовог дрвета нађена у Вилемстаду, Холандија, која потичи и периода око 4500. п. н. е. На дисплеју у Националном античком музеју у Лајден. Висина: 12,5 cm (4,9 in).

Област која је сад обухваћена Холандијом је била насељена раним људима од пре око 37.000 година, о чему сведоче кремена оруђа откривена на локацији Вурден 2010. године.^[1] Године 2009, фрагмент 40.000 година старе неандерталске лобање је нађен у песку ископаном са дна Северног мора у близини обале Зеланда.^[2]

Током задњег леденог доба, Холандија је имала климу тундре са ретком вегетацијом и становници су преживели као ловаци-сакупљачи. Након леденог доба, разне палеолитске групе су насељавале ову област. Познато је да је око 8000. п. н. е. мезолитско племе боравило у близини Бургумер Мара (Фрисланд). Једна друга група која живела на другим местима је направила кануе. Најстарији откривени кану на свету је Пески кану.^[3]^[4] Према C14 датирању он је направљен између 8200. п. н. е. и 7600. п. н. е.^[4] Овај кану је изложен у Дрентс музеју и Асену.

Види још

Батавијска република (период 1795—1806)
Краљевина Холандија (период 1806—1810)
Уједињена Краљевина Низоземска (период 1815—1830, 1839)
Белгијска револуција 1830.

Референце

^ „Neanderthal may not be the oldest Dutchman | Radio Netherlands Worldwide”. Rnw.nl. Приступљено 25. 3. 2012.
^ „Neanderthal fossil discovered in Zeeland province | Radio Netherlands Worldwide”. Rnw.nl. 16. 6. 2009. Архивирано из оригинала 19. 5. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2012.
^ Van Zeist, W. (1957), „De steentijd van Nederland”, Nieuwe Drentse Volksalmanak, 75: 4—11
^ ^а ^б „The Mysterious Bog People – Background to the exhibition”. Canadian Museum of Civilization Corporation. 5. 7. 2001. Архивирано из оригинала 9. 3. 2007. г. Приступљено 1. 6. 2009.

Литература

Arblaster, Paul (2006). A History of the Low Countries. Essential Histories. New York: Palgrave Macmillan. стр. 298. ISBN 978-1-4039-4828-1. .
Barnouw, A. J (1948). The Making of Modern Holland: A Short History. Allen & Unwin.
Blok, Petrus Johannes. History of the People of the Netherlands. (5 vol 1898–1912) famous classic; part 1 to 1500, online from Google; part 2 to 1559. online from Google; part 3: The War with Spain 1559–1621, online from Google; part 4 on Golden Age online from Google; online edition from Google, vol 5 on the 18th and 19th centuries
Blom, J. C. H. and E. Lamberts, eds (2006). History of the Low Countries. 504 pp. excerpt and text search; also
van der Burg, Martijn. "Transforming the Dutch Republic into the Kingdom of Holland: the Netherlands between Republicanism and Monarchy (1795—1815)," European Review of History (2010) 17#2, pp. 151–70 online
Frijhoff, Willem; Spies, Marijke (2004). Dutch Culture in a European Perspective: 1950, prosperity and welfare. Uitgeverij Van Gorcum. ISBN 9789023239666.
Geyl, Pieter (1958). The Revolt of the Netherlands (1555–1609). Barnes & Noble.
Van Hoesel, Roger, and Rajneesh Narula (1999). Multinational Enterprises from the Netherlands. online edition
Hooker, Mark T (1999). The History of Holland. ISBN 0313306583. 264 pp. excerpt and text search
Israel, Jonathan (1995). The Dutch Republic: Its Rise, Greatness, and Fall, 1477–1806. ISBN 0198207344. a major synthesis;
Koopmans, Joop W., and Arend H. Huussen Jr. Historical Dictionary of the Netherlands (2nd ed. 2007)excerpt and text search
Kossmann, E. H (1978). The Low Countries 1780–1940. , detailed survey; full text online in Dutch (use CHROME browser for automatic translation to English)
Kossmann-Putto, J. A. and E. H. Kossmann. The Low Countries: History of the Northern and Southern Netherlands (1987)
Milward, Alan S. and S. B. Saul. The Economic Development of Continental Europe 1780-1870 (2nd ed. 1979), 552 pp.
Milward, Alan S. and S. B. Saul. The Development of the Economies of Continental Europe: 1850-1914 (1977) pp. 142–214
Moore, Bob, and Henk Van Nierop. Twentieth-Century Mass Society in Britain and the Netherlands. (Berg 2006)
van Oostrom, Frits, and Hubert Slings (2007). A Key to Dutch History.
Pirenne, Henri (1915). Belgian Democracy, Its Early History. (1910, 1915) 250 pp. history of towns in the Low Countries
Rietbergen, P.J.A.N. A Short History of the Netherlands. From Prehistory to the Present Day. Amersfoort: Bekking. A Short History of the Netherlands: From Prehistory to the Present Day (5th изд.). Bekking. 2002. ISBN 978-90-6109-440-1.
Schama, Simon, (1991). The Embarrassment of Riches: An Interpretation of Dutch Culture in the Golden Age. ISBN 0679781242. , very well written broad survey
Schama, Simon (1977). Patriots and Liberators: Revolution in the Netherlands, 1780– 1813. London: Collins.
Treasure, Geoffrey. The Making of Modern Europe, 1648–1780 (3rd ed. 2003). pp. 463–93.
Vlekke, Bernard H. M (1945). Evolution of the Dutch Nation. 382 pp.
Wintle, Michael P. (2000). An Economic and Social History of the Netherlands, 1800–1920: Demographic, Economic, and Social Transition. Cambridge University Press. ISBN 9780521782951. Архивирано из оригинала 21. 04. 2012. г.
Van Tuyll Van Serooskerken, Hubert P. The Netherlands and World War I: Espionage, Diplomacy and Survival. (Brill 2001)
Vries, Jan de; A. van der Woude (1997). The First Modern Economy. Success, Failure, and Perseverance of the Dutch Economy, 1500–1815. Cambridge University Press.
Vries, Jan de. "Benelux, 1920–1970," in C. M. Cipolla, ed. The Fontana Economic History of Europe: Contemporary Economics Part One (1976) pp. 1–71
van Zanden, J. L. The Economic History of The Netherlands 1914–1995: A Small Open Economy in the 'Long' Twentieth Century (Routledge, 1997) excerpt and text search
Vandenbosch, Amry (1959). Dutch Foreign Policy since 1815. . online;
Vandenbosch, Amry (1927). The neutrality of the Netherlands during the world war. .
Wielenga, Friso (2015). A History of the Netherlands: From the Sixteenth Century to the Present Day. 344 pp
Burke, Gerald L (1960). The making of Dutch towns: A study in urban development from the 10th–17th centuries.
Lambert, Audrey M (1985). The Making of the Dutch Landscape: An Historical Geography of the Netherlands. ; focus on the history of land reclamation
Meijer, Henk (1985). Compact geography of The Netherlands.
Riley, R. C., and G. J. Ashworth (1975). Benelux: An Economic Geography of Belgium, the Netherlands, and Luxembourg.

Спољашње везе

[1] „Neanderthal may not be the oldest Dutchman | Radio Netherlands Worldwide”. Rnw.nl. Приступљено 25. 3. 2012.

[2] „Neanderthal fossil discovered in Zeeland province | Radio Netherlands Worldwide”. Rnw.nl. 16. 6. 2009. Архивирано из оригинала 19. 5. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2012.

[3] Van Zeist, W. (1957), „De steentijd van Nederland”, Nieuwe Drentse Volksalmanak, 75: 4—11

[CMC-4] а ^б „The Mysterious Bog People – Background to the exhibition”. Canadian Museum of Civilization Corporation. 5. 7. 2001. Архивирано из оригинала 9. 3. 2007. г. Приступљено 1. 6. 2009.

[1]

[2]

[3]

[4]