Историјски архив Зрењанин
Историјски архив Зрењанин је установа културе од регионалног значаја која се бави заштитом, прикупљањем, сређивањем, обрадом и чувањем архивске грађе, омогућује доступност архивских докумената у научно – истраживачке, приватноправне и јавноправне сврхе.[1]
| Историјски архив Зрењанин | |
|---|---|
 Историјски архив Зрењанин | |
| Оснивање | 1. август 1947. |
| Локација | Зрењанин Србија |
| Врста | архив |
| Директор | Мирјана Баста |
| Адреса | Трг Слободе 10 |
| Веб-сајт | https://arhivzrenjanin.rs/ |
Историја уреди
Историјски архив Зрењанин је почео са радом 1. августа 1947. по одлуци Главног извршног одбора Народне скупштине аутономне покрајине Војводине, под именом Архивско средиште број 4 у Зрењанину.[2] Територијална надлежност је обухватала град Зрењанин и срезове Бегејски, Тамишки и Јашатомићки. Први управник је био богослов и правник Тимотеј Тима Рајић, петровградски бележник, члан Историјског друштва у Новом Саду и један од водећих архивских стручњака свога времена у Војводини. Данашњи назив архив носи од 1965. године, а 2007. је за успешан рад награђен наградом „Златни архив” која се додељује најуспешнијим архивима у Србији.[2] Делатност заштите архивске грађе и регистратурског материјала обавља у складу са Законом о културним добрима за град Зрењанин, општине Нови Бечеј, Нова Црња, Житиште и Сечањ и врши се у преко 2000 регистратура.[2] Архив Војводине је матични архив који има надлежност контроле рада Историјског архива Зрењанин. Просторије се налазе у левом крилу Градске куће, грађа се чува у депоима површине 584 m². Од 2007. године архив поседује и репрезентативан изложбени салон у којем се постављају изложбе које приређује архив из грађе својих фондова и збирки, али и угошћују изложбе других архива, институција и појединаца.[2] Чувају више стотина фондова и збирки са преко 5000 метара архивске грађе настале у периоду од 1765. до данас.[2] На основу извршене категоризације 1998. године, 67 фондова (1765—1956) је проглашено културним добром од изузетног значаја, а 66 фондова (1769—1970) од великог значаја.[2] Из грађе је издвојено 116 раритета који се чувају у посебним условима, документи су писани на латинском, немачком, мађарском и српском језику. За значајније фондове су израђена научно–информативна средства, аналитички инвентари, именски и географски регистри. Поред ових информативних средстава постоји и „Водич кроз архивске фондове” који омогућује истраживачима лакше сналажење и проналажење докумената. Архив је опремљен рачунарима, скенерима и фотоапаратима уз помоћ којих се врши дигитализација архивске грађе ради лакше доступности корисницима. Микрофилмовање и дигитализација се обавља од 2003. године.[2] Најчешће се користи архивска грађа Магистрата града Великог Бечкерека 1769—1918. на мађарском језику, Градског поглаварства Петровград 1918—1941. на српском језику, Збирка црквених матичних књига 1746—1895, Збирка карата и планова 1752—1992. и Збирка повеља 1769—1847.[2] Садрже и библиотеку са око 20.000 књига из области историје, географије, права, филозофије, етнологије, медицине и уметности на хебрејском, латинском, старогрчком, румунском, словачком, чешком, словачком, чешком, енглеском, француском, руском, мађарском, немачком и српском језику и 3000 годишта часописа и новина.[2] Најстарија књига датира из 1576. године на латинском језику, а неки часописи и новине су сачувани у континуитету од 1851. и чувају се у посебним условима.[2] Историјски архив Зрењанин је добио на управљање и библиотеку – легат Небојше Попова у којој има више хиљада књига претежно из области друштвених наука и књижевности, као и легат историчара и дугогодишњег директора установе Милана Ђуканова. До сада је објављено дванаест свезака стручног часописа „Архивска грађа” и двадесет и две монографске публикације.[2]
