Источно-азијски језици

Говорно подручје Источно азијских језика

Источно-азијски језици су група језика која се прича на источном делу азијског континента. Описују две групе језика у источној и југоисточној Азији.

Групе азијских језикаУреди

Азијски језици су подељени у следеће породице језика:

Овде се катође налазе и језици изолати као Аину, јапански и корејски.

Карактеристике азијских језикаУреди

Неке од особина ових језика које се појављују су:

Мањак инфлексијеУреди

Под мањком инфлексије се подразумева да код азијских језика се речи не мењају у зависности од тога коју улогу у реченици имају. [1]Коњугација и деклинација нису заступљене у овим језицима, тј. речи не мењају свој облик у зависности од рода, броја и времена које се описује у реченици. То је случај у језицима као што су кинески, кантонски и тајски.

Пример на кинеском језику:Уреди

我去图书馆 (превод: ја идем у библиотеку)

你去图书馆 (превод: ти идеш у библиотеку)

(Глагол 去 (qü), који значи ићи, није променио свој облик нити изговор након мењања субјекта реченице.)

Ред речи у реченици СПОУреди

Ред речи у реченицама азијских језика се углавном заснива на СПО конструкцији (субјекат - предикат - објекат). Већина језика са главног дела Источне Азије, укљулчујући и Индокину, имају овакав редослед речи у реченици. Изузеци за овај редослед су корејски и јапански, којима је ред речи у реченици СОП (субјекат - објекат - предикат).

我回家 (превод са кинеског: враћам се кући)

(我 значи ја,回 значи враћати се, 家 значи кућа. Овиме се види са у кинеском ред речи у реченици иде СПО).

존은 메리에게 책을 주었다 (превод са корејског: Џон је дао Мери књигу)

(존은 значи Џон, 메리에게 значи Мери, 책을 значи књига, 주었다 значи дао. Овим примером се види да је ред речи у реченици у корејском СОП).

ТоновиУреди

Међу Источно азијским језицима има и оних који су тонски. Код тонских језика се значење речи мења у зависности од тога са којим тоном се она изговори.[2] Такви језици су кинески, кантонски, тајски и вијетнамски.

mā (吗), má (麻) mă (马) mà (骂)

(по редоследу слева надесно преводи са кинеског: мајка, конопље, коњ и грдити)

КласификаториУреди

Појава код неких азијских језика је да заменице и бројеви не могу директно да модификују именицу. Именица мора прво да се класификатором који ће стајати између именице и заменице или броја. Ова појава је заступљена код кинеског и јапанског.

一杯茶 (превод са кинеског: једна шоља чаја)

(一 значи један, 杯 значи шоља и он има улогу класификатора у овој синтагми, 茶 значи чај)

РеференцеУреди

  1. ^ Goddard, Cliff. The Languages of East and Southeast Asia. стр. 3. 
  2. ^ Van der Hulst, Snider, Harry, Keith (1993). The Phonology of Tone: The Representation of Tonal Register. Њујорк: mouton de gruyter. стр. 1.