Итаипу (порт. Usina Hidrelétrica de Itaipu; шп. Itaipú, гварани Itaipu) је хидроелектрана на реци Парана на граници Бразила и Парагваја.

Брана хидроцентрале Итаипу

Реч Итаипу на језику локалног народа Гварани значи „камење које пева“.

Хидроцентрала Итаипу (званично име: Itaipu Binacional) је друга највећа хидроцентрала на свету.[1] То је заједнички подухват Бразила и Парагваја на реци Парана, око 15 километара северно од „Моста пријатељства“. Инсталирана снага хидроцентрале је 14 GW, са 20 генератора од по 700 MW. Рекорд у производњи струје је постигнут 2000. када је произведено 93,4 милијарде киловат-сати енергије (93% укупне потрошње у Парагвају и 20% укупне потрошње у Бразилу).

Споразум о изградњи бране и хидроцентрале је закључен 1973. Вештачко језеро је формирано 1982. Први генератори су почели рад 1984, а последњи септембра 2006. и марта 2007. Укупно их сада има 20. Тиме је инсталирани капацитет подигнут на 14.000 MW. По међудржавном уговору, није дозвољено пуштати у рад више од 18 турбина истовремено.

Америчко удружење грађевинских инжењера је 1994. прогласило брану Итаипу за једно од Седам чуда модерног света [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2010).

Статистика

уреди
  • За изградњу бране употребљено је 50 милиона тона земље и камена
  • Од бетона употребљеног за израду бране било би могуће изградити 210 фудбалских стадиона величине Маракане у Бразилу.
  • Од гвожђа и челика употребљеног за изградњу, могло би се направити 380 Ајфелових кула.
  • Ископана количина земље у овом пројекту је 8,5 пута већа од оне ископане при градњи Евротунела.
  • На изградњи је радило око 40.000 људи.
  • Дужина бране је 7235 метара, а максимална висина 225 метара.
  • Максимални проток је 62,2 хиљада кубних метара воде у секунди.

Извори

уреди
  1. ^ „Power: World's biggest hydroelectric facility”. USGS. Архивирано из оригинала 19. 05. 2006. г. Приступљено 18. 5. 2006. 

Спољашње везе

уреди