Италијански рат (1508—1515)

Италијански рат (1508—1515) (енгл. War of the League of Cambrai) био је трећи део италијанских ратова (1494-1559).[1]

Италијански рат (1508—1515)
Део италијанских ратова
Italy 1494 AD.png
Италија крајем 15. и почетком 16. века.
Време:1508 - 1515.
Место:Италија.
Узрок:Упад Француза у Италију.
Исход: Повлачење Француза из Италије.
Сукобљене стране
 Краљевство Француска
 Шпанска империја
 Свето римско царство
 Млетачка република
  Швајцарска
 Енглеска
Команданти и вође
Луј XII Фабрицио Колона

ПозадинаУреди

Италијански ратови почели су у јесен 1494. покушајем Француске да се наметне као водећа сила међу разједињеним државицама Италије. Први италијански поход краља Шарла VIII (1494-1496) је након почетних успеха (освајање Милана, Фиренце, Рима и Напуља током 1495) натеран на повлачење из Италије напорима Свете лиге (Аустрија, Шпанија, папа, Млетачка република, Миланско војводство). Други италијански поход краља Луја XII (1499-1504) је такође, почео заузимањем Милана, Рима и Напуља (1500), али је због сукоба са шпанским краљем Фердинандом Арагонским око јужне Италије поново натеран на повлачење.[1]

РатУреди

Трећи период италијанских ратова почео је другом експедицијом Луја XII 1508, који је прешао у Италију на позив папе Јулија II и придружио се Шпанији и Светом Римском Царству у Камбрејској лиги против Млетачке републике. Француске трупе ратовале су широм Италије и поразиле Венецију (1509). Папа је затим променио страну и створио Свету лигу са Швајцарском конфедерацијом и Хенријем VIII у намери да протера Французе из Италије. Французи су победили код Равене, али су претрпели пораз код Новаре и морали су да напусте Милано (1512).[1]

ПоследицеУреди

Луј XII је напустио Италију, а Медичи и Сфорце повратили су Фиренцу и Милано. Закључен је нестабилан мир. Он је зависио од прилика, а оне од политике европских сила. Луј XII је умро 1515, а наследио га је Франсоа I (1515-1547).[1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Живојиновић, Драгољуб Р. (1985). Историја Европе, УСПОН ЕВРОПЕ 1450-1789. Нови Сад: Матица српска. стр. 103.