Итил
Итил је у грчкој митологији био син тебанског краља Зета и Аедоне.
Етимологија уреди
Митологија уреди
Према Хомеровој „Одисеји“[2], пошто је имала само сина Итила, Аедона је завидела својој јетрви Ниоби, која је имала дванаесторо деце, па је решила да убије Ниобиног најстаријег сина Амалеја (или Сипила[1]), који је иначе био одгајан заједно са њеним сином. Пошто су дечаци спавали заједно, рекла је свом сину да заузме место крај зида. Међутим, он је није послушао и она је у мраку убила њега. Када је схватила шта је урадила, обузео ју је велики бол и богови су се сажалили на њу. Зато су је претворили у славуја, који се оглашава песмом у пролеће, како би, према веровању, оплакао сина јединца.[3][4]
Према другој причи, Аедонин супруг је био уметник Политехно. И у овој верзији, Аедона је убила сина Итила, али како би се осветила љубоморном мужу.[3][4]
Према неким изворима, Итил је био заправо девојчица, Аедонина кћерка, коју је мајка случајно убила.[5]
Биологија уреди
Латинско име ове личности (Itylos) је један од синонима рода Madeleinea у оквиру групе лептира.[6]
Референце уреди
- ^ а б Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
- ^ theoi.com: HomerOdyssey19, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
- ^ а б Greek Myth Index: Aedon Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2010), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ mlahanas.de: Itylus Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2010), Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Parachilades[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.