Каблар
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Планина Каблар се налази на 13 km у ваздушној линији (23 km путем) од Чачка, и 155 km од Београда путем а тачно 100 km у ваздушној линији. Каблар је висок 889 метара. Са планином Овчар (985 m) гради Овчарско-кабларску клисуру, кроз коју протиче река Западна Морава. Недалеко од Каблара налази се познато туристичко место Овчар Бања. Овчар и Каблар видљиви су по ведром времену са виших крајева Београда, рецимо са Рипањске баријере или са Авале.
Каблар | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Ндм. висина | 889 m |
Координате | 43° 54′ 48″ С; 20° 11′ 05″ И / 43.913333° С; 20.184722° И 43° 54′ 48″ С; 20° 11′ 05″ И / 43.913333° С; 20.184722° И |
Географија | |
Државе | Србија |
Масив | Шумадија/Динарски предео |
Геологија | |
Старост стена | Млада веначна планина |
На врху планине постоји видиковац.
Положај и клима
уредиПоложај ове планине веома је специфичан. Она се налази на самом југозападном ободу Шумадије, док се њој суседна, веома блиска планина Овчар (985 m) налази већ у Динарском пределу. Дели их Западна Морава. Два врха удаљена су један од другог само два и по километра у ваздушној линији. Каблар има поглед на град Чачак, Овчарско-кабларску клисуру, на меандре реке Западне Мораве, као и на брдо Брдо Љубић. Клима је планинска и умереноконтинентална.
Знаменитости
уредиУ Овчарско-кабларској клисури и на кабларској страни, левој (северној) обали Западне Мораве, налазе се на релативно малој међусобној удаљености бројни православни хришћански манастири. Околно становништво их све назива заједничким именом »српска Света Гора«. Постоји укупно девет активних манастира и две црквице.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.