Кад фазни лете је четврти студијски албум рок групе Азра, снимљен од 15. до 25. јануара 1983. у студију Cream у Франкфурту, а исте године је издао Југотон.[1]

Кад фазани лете
Студијски албум: Азра
Издат15. фебруар 1983. (1983-02-15)
Жанррок
ИздавачЈуготон
ПродуцентБранимир Штулић
Дискографија
Филигрански плочници
(1982)
Кад фазани лете
(1983)
Криво срастање
(1984)

Позадина уреди

Пре снимања уреди

Крајем 1982. године Бранимир Штулић је десетак дана провео у Сарајеву и представљао песме Горану Бреговићу, који је требало да буде продуцент албума. Штулић је на крају одустао од сарадње, рекавши касније у интервјуу за Џубокс„Бреговић и ја смо раскинули у време када смо обојица били старији од Ленона и Макартнија у време њиховог растанка. Да смо се срели пре десет, дванаест година... та веза би вероватно била " [2]

Снимање уреди

Албум је снимљен без учешћа сталних чланова Азре, бубњара Бориса Лајнера и басисте Мише Хрњка, који су отишли на одслужење војног рока. Лајнера је заменио Срећко Антониоли, док је Бранимир Штулић свирао бас и гитару.

Звук уреди

Када фазани лете, доноси знатно другачији звук од претходног албума Филигрански плочници. Албум је произведен као класични хард рок албум, испуњен жестоким гитарским рифовима, уз честу употребу повратних информација и дисторзије. У истом интервјуу за Џубокс, Штулић каже: „До сада сам снимао са Трулог на осмоканалном магнетофону, а овај пут је то прави студио... Могао сам да добијем звук као сваки нормалан бенд. Ово је рекорд за велике бине и велике концерте. "

Теме уреди

На овом албуму Штулић објављује и компилацију љубавних песама ( Као и јучер, Плави голуб, My Dear, Ниска бисера ) и верених песама ( Анђели, Небо изнад Трнског, Штићеник ). За разлику од претходних радова, заступљене су песме са надреалним угођајем, попут Немира и страст, која је уједно и једини хит на албуму. Насловна песма је критика Љубише Ристића, позоришног редитеља којег је Штулић упознао 1982. радећи на представи „Ослобођење Скопља“. [2]

Референце уреди

  1. ^ Azra - Kad Fazani Lete (на језику: енглески), Приступљено 2022-06-26 
  2. ^ а б Hrvoje Horvat – Johnny B.Štulić-Fantom slobode, Profil 2005.