Аеродром Казањ
Међународни аеродром Казањ (рус. Международный аэропорт Казань тат. Qazan Xalıqara Aeroportı) (IATA: KZN, ICAO: UWKD) је аеродром федералног значаја [3] у граду Казању у Републици Татарстан у Руској Федерацији. Аеродром се налази на 11. месту у земљи по промету путника (3,4 милиона путника)[1]. Аеродром је база авиокомпаније Kazan Air Enterprise, као и једна од база за авиокомпанију UVT Aero.
| Међународни аеродром Казањ | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
| Општи подаци | |||
| Изворни назив | Аэропорт Казань им. Габдуллы Тукая | ||
| IATA | KZN | ||
| ICAO | UWKD | ||
| Тип | међународни | ||
| Оператор | ОАО «Международный аэропорт «Казань» | ||
| Држава |  Русија
| ||
| Република | Република Татарстан | ||
| Најближи град | Казањ | ||
| Надморска висина | 125 m | ||
| Координате | 55° 36′ 24″ N 049° 16′ 54″ E / 55.60667° С; 49.28167° И | ||
| Статистика | |||
| Број писта | 1 | ||
| Број путника | 3,470,742[1]. | ||
| Полетно-слетне стазе | |||
| Смер | Дужина | Површина | |
| m | ft | ||
| 11/29 [2] | 3724 | 12218 | бетон |
Положај уреди
Налази се на 26 км југоисточно од града Казања, у близини села Столбишће на територији Лаишевског округа Републике Татарстан.
Историја уреди
Совјетски период уреди
Одлука о изградњи другог аеродрома у Казању донета је 1972. Стари аеродром, 8 км северозападно од града, „Казан-1“, више није био довољан. Број путника је већ 1972. године премашио 1,6 милиона. За прихват авиона Ту-134 потребна је и нова већа писта. Изградња је завршена 1979. године. Први планирани лет, путнички лет из Сочија, обављен је 15. септембра 1979. Како би прихватао авионе Ил-86, године 1982. аеродром је проширен и опремљен савременом технологијом. Аеродром се до 1984. године звао "Казан-2", када је преименован у "Казан". Први међународни лет полетео је за Берлин 1987. године, неколико месеци раније аеродром је добио статус "међународног". Брзо су успостављене линије с Пољском, Албанијом, Кином, Бугарском и Монголијом.
Постсовјетски период уреди
За Истанбул је отворена линија октобра 1992. године и до данас је најоптерећенија међународна линија. Од марта 1997. године Луфтханса лети на релацији Казан-Франкфурт, међутим, обуставља летење у априлу 2013.[4] Линију поново обнавља Аерофлот од јуна 2016. и лети два пута недељно.[5] Крајем 1994. године, одлучено је да се приступи новом проширењу аеродрома. Најважније тачке биле су проширење аеродромске зграде и система за гориво, као и изградња писте дужине 3750 м.
Поред тога, требало би да се модернизује центар за контролу ваздушног саобраћаја (контролни торањ) и да се изгради теретни комплекс, хотел са четири звездице и хангар. Систем за горива је модернизован 2001. године, а писта је завршена у јулу 2004. године. Сименс је добио уговор за модернизацију комуникационих система. 2004. године донета је и одлука да се изгради пословни терминал са капацитетом од 100 путника на сат. Сви грађевински радови завршени су до 2005. године, на прославу 1000 година града.
Како је Казан био домаћин Универзијаде 2013. и ФИФА Светског купа 2018. године, 2008. године се кренуло у нову ревитализацију терминала. и друге аеродромске инфраструктуре, а у циљу да аеродром, као међурегионално чвориште, достигне капацитета до 5 милиона путника годишње[6].
Прво је изграђена нова писта дужине 3700 метара, а на обе стазе додата су и рубна светла. Ово је омогућило аеродрому да ради 24 сата дневно. У 2012. години изграђена је нова аеродромска ватрогасна станица. 2012. године започела је изградња Терминала 1А који је званично је отворен 7. новембра 2012, док је Терминал 1 компелтно реконструисан и, са обновљеном фасадом поново пуштен у рад 22. јуна 2013.[7]
Аеродром је добио име по татарском песнику Габдули Тукају.
Капацитет аеродрома омогућава слетање и полијетање сваких 7 минута у свим временским условима[тражи се извор] и може да прими ваздухоплове било које ширине, као што су: Антонов Ан-225, Антонов Ан-124 или Боинг 747[8]. Аеродром посједује другу категорију Међународне организације цивилног ваздухопловства (ICAO).
Авио-компаније и дестинације уреди
Са аеродром саобраћа ваздушни саобраћај према свим важнијим аеродромима Руске федерације, скоро према свим земљама Централне Азије и Кавказа, према Турској и појединим аеродромима Централне Европе
Авио-компаније које саобраћају на аеродрому уреди
Аерофлот, Rosiјa, S7 Airlines, Utair, Ural Airlines, Победа , Azimuth, Nordwind Airlines, Pegas Fly, UVT Aero, Royal Flight, Azur Air, SmartAvia, RusLine
Белавија
Turkish Airlines, Onur Air
Wizz Air
Smart Wings
Флајдубаи
Финер
Tianjin Airlines
Azerbaijan Airlines
Air Astana,
Avia Traffic Company
Turkmenistan Airlines
Uzbekistan Airways
Somon Air
Aegean Airlines
Вуелинг
Дестинације (аеродроми) уреди
Унутрашњи саобраћај уреди
|
|
Међународни саобраћај уреди
Статистика (број путника / годишње) уреди
| година | бр. путника | % промена |
|---|---|---|
| 2004 | 309,900 | 
|
| 2005 | 393,600 |  27%
|
| 2006 | 445,700 | 13.2%
|
| 2007 | 616,400 | 38.3%
|
| 2008 | 751,500 | 22%
|
| 2009 | 675,700 |  -10.1%
|
| 2010 | 958,500 | 41.8%
|
| 2011 | 1,227,000 | 28%
|
| 2012 | 1,487,000 | 21.2%
|
| 2013 | 1,847,000 | 24.2%
|
| 2014 | 1,942,408 | 5.2%
|
| 2015 | 1,799,267 | 7.4%
|
| 2016 | 1,923,223 | 6.9%
|
| 2017 | 2,623,423 | 36.4%
|
| 2018 | 3, 141, 776 | 19.7%
|
| 2019 | 3, 470, 742 | 10.4%
|
Приступ аеродрому уреди
До њега се може доћи аутомобилом, таксијем, аутобусом и возом. Аутобуска линија бр. 197 вози до центра града, а у склопу аеродрома је и железничка станица која повезује зрачну луку са центром Казања.
Инциденти уреди
17. новембра 2013. авион Боинг 737-500 авиокомпаније Tatarstan Airlines, који је обављао лет У9-363 Москва-Казањ срушио се приликом покушаја слетања на аеродром.[10] Свих 44 путника (укључујући сина председника Татарстана) и 6 чланова посаде је настрадало. Истрага је показала да пилот није завршио основну обуку летења. Услед овог открића, Руска Федерална агенција за ваздушни саобраћај (Росавиатсииа)је поништила стотине пилотских дозвола.[11]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Обим промета преко руских аеродрома Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2020), Федерална агенција за ваздушни саобраћај
- ^ „World Aero Data”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2020. г. Приступљено 13. 04. 2020.
- ^ Регистар аеродрома федералног значаја; Влада Руске федерације, № 726, од 20.04.2016 г. (рус. језик)
- ^ Lufthansa Leaves The Kazan Airport Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014), приступљено 13.4.2020. (енг. језик)
- ^ Франкфурт- Казањ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2018) Аерофлот, приступљено 13.4.2020.
- ^ Старостин, международный аэропорт «Казань», БИЗНЕС Online. Приступљено 13.4.2020. (рус. језик)
- ^ Игорь Шувалов открыл новый терминал аэропорта "Казань", Aviation EXplorer (17.12.2012) Приступљено 13.4.2020. (рус. језик).
- ^ Алексей Старостин, аэропорт Казань: «Сейчас мы работаем в режиме стройки» . БИЗНЕС Online. Приступљено 13.4.2020. (рус. језик)
- ^ Архив новостей. „Международный аэропорт Казань”. kazan.aero. Архивирано из оригинала 19. 01. 2018. г. Приступљено 13. 04. 2020.
- ^ Simon Hradecky (17 November 2013).Crash: Tatarstan B735 at Kazan on Nov 17th 2013, crashed on go-around Avherald.com . Приступљено 13.4.2020. (енг. језик)
- ^ Mark Huber - May 9, 2017, Russian Pilots Protesting Mass License Revocations. Ainonline.com . Приступљено 13.4.2020. (енг. језик)