Зенички затвор

затворени затвор у ФБиХ

Зенички затвор, службено Казненопоправни завод затвореног типа Зеница (колоквијално само КП дом), затвор је у Зеници, једини само затвореног типа у Федерацији БиХ. Основан је 1886. године и био је највећи затвор у бившој Југославији и тренутно је највећи затвор у Босни и Херцеговини.[1] Затвор је 2016. године имао 813 затвореника,[2] а 2020. године 657 (156 мање).

Казнено-поправни завод затвореног типа Зеница
Зеница 20190614 091150.jpg
Поглед на главни улаз затвора
ЛокацијаЗеница
Координате44°11′37″ СГШ; 17°54′48″ ИГД / 44.193647° СГШ; 17.913352° ИГД / 44.193647; 17.913352Координате: 44°11′37″ СГШ; 17°54′48″ ИГД / 44.193647° СГШ; 17.913352° ИГД / 44.193647; 17.913352
Степен сигурностизатворени тип
Популација657 (2020)
Отворен1886. год.; прије 134 године (1886)
ДиректорРеџо Кахрић
АдресаСарајевска 36
ГрадГрад Зеница
Регион Зеничко-добојски кантон
Федерација БиХ
Држава Босна и Херцеговина
Поштански код72000
Веб-сајтkpzzt.gov.ba
Познати затвореници
Иво Андрић, Гаврило Принцип, Новица Радовић, Војислав Шешељ, Алија Изетбеговић и др.

Код главног улаза налази се каса („Економија”) на којој се могу купити јаја од кокоши о којима се брину затвореници; овдје се може купити и неко поврће (млади купус, парадајз, паприке, краставице, шпинат и сл.), а некада су у понуди били и шампињони и друге гљиве које су узгајали исто тако затвореници.[тражи се извор]

ЗатворенициУреди

Аустроугарска (1886—1918)Уреди

Краљевина Југославија (1918—1941)Уреди

СФРЈ (1945—1992)Уреди

У популарној културиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Mitchel P. Roth, Prisons and prison systems: a global encyclopedia. Greenwood Publishing Group, 2006. (p. 39)
  2. ^ Kako žive zatvorenici u KPZ Zenica: Kaznu izdržava 813 osuđenika, bjekstva nisu česta - Klix.ba
  3. ^ „Ivo Andrić u Zenici 1915-17 g.”. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2017. Приступљено 02. 01. 2017. 
  4. ^ Anthony Knežević, A short history of the Croatian nation . Croatian Catholic Union, Lodge "Croatia", 1987. (p. 130)
  5. ^ KPD Zenica je bila naš Folsom, naša Yuma i Alcatraz
  6. ^ „Muzej Alija Izetbegović 1925-2003”. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2016. Приступљено 2. 1. 2017. 

Спољашње везеУреди