Калесија
Калесија је градско насеље и сједиште општине Калесија, која се налази у сјевероисточној БиХ. Административно припада Тузланском кантону Федерације Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Калесији је пописано 2.039 лица.[1]
Калесија | |
|---|---|
 Центар Калесије | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Општина | Калесија |
| Становништво | |
| — 2013. |  2.039 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 26′ 36″ С; 18° 52′ 34″ И / 44.443352° С; 18.876167° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 260 m |
  Калесија Калесија на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75260 |
| Позивни број | 035 |
Географија уреди
Налази се у подручју горњег тока ријеке Спрече, односно у њеној алувијалној равни, на јужним обронцима планине Мајевице и сјеверним рубним дијеловима Јаворника. Насеље је административно настало 1990. године деобом бившег насеља Калесија на насеље „Калесија Град“ и Калесија Село. Само место има повољан природно-географски положај. Кроз Калесију пролази магистрални пут Тузла - Зворник, који је наследио улогу повезивања поменутог простора још из античког периода. Такође, преко калесијске територије пролази железничка пруга Тузла - Живинице - Калесија - Зворник. Захваљујући споменутим комуникацијама подручје Калесије има квалитетнију везу са регијом и осталим деловима Босне и Херцеговине.
Становништво уреди
Национални састав уреди
| Састав становништва – насеље Калесија | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 2 039 (100,0%) | 2 208 (100,0%) | 3 351 (100,0%) | 2 084 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 1 868 (91,61%) | 1 111 (50,32%)1 | 2 678 (79,92%)1 | 1 993 (95,63%)1 | |||
| Роми | 100 (4,904%) | – | 25 (0,746%) | – | |||
| Албанци | 20 (0,981%) | – | 12 (0,358%) | 4 (0,192%) | |||
| Босанци | 15 (0,736%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 11 (0,539%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 8 (0,392%) | – | – | – | |||
| Срби | 6 (0,294%) | 617 (27,94%) | 439 (13,10%) | 81 (3,887%) | |||
| Муслимани | 5 (0,245%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 3 (0,147%) | 16 (0,725%) | 11 (0,328%) | 1 (0,048%) | |||
| Остали | 2 (0,098%) | 367 (16,62%) | 14 (0,418%) | 4 (0,192%) | |||
| Непознато | 1 (0,049%) | – | – | – | |||
| Југословени | – | 97 (4,393%) | 157 (4,685%) | 1 (0,048%) | |||
| Црногорци | – | – | 15 (0,448%) | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Напомене уреди
Референце уреди
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 07. 2015.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
