Калуђерево је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 273 становника (према попису из 1991. било је 392 становника). До 2008. године званичан назив насеља је био Калуђерово.[1]

Калуђерево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБабушница
Становништво
 — 2011.273
Географске карактеристике
Координате43° 03′ 10″ С; 22° 27′ 20″ И / 43.052666° С; 22.4555° И / 43.052666; 22.4555
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина783 m
Калуђерево на карти Србије
Калуђерево
Калуђерево
Калуђерево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Калуђерево је село у области званој Лужница (по истоименој реци). Центар села је удаљен око 3 km северно од Бабушнице.

Село је брдско-планинског разуђеног типа, са махом остарелом популацијом. Земљиште је кречњачког типа. Од касних 60-их до средине 80-их година 20. века било је изложено масовној миграцији популације у оближње градове. Углавном старачка популација села се бави екстезивном пољопривредом.

Село је имало четвороразредну школу „Иво Лола Рибар“ поред центра села која је престала са радом средином 80-их. Такође у центру села се налази чесма, са спомен плочом која је постављена почетком 2000-тих, палим борцима Првог светског рата и солунцу и носиоцу Карађорђеве звезде Доброславу Николићу који је био мештанин села.

Калуђерево је добило име од речи калуђер, која значи монах. Поред села се некада давно налазио манастир који је порушен, вероватно још за време Турака. О оснивању села нема јасних историјских података. За време оба светска рата село је било под бугарском окупацијом. Мештани села говоре обликом Тимочко-лужничког дијалекта који је у изумирању, а који је у Вуковом речнику назван шопским дијалектом.

Село је подељено у тзв. ма(ха)ле, које чине мале територијалне целине са по неколико породица које су углавном у сродству:

  • Вучинци,
  • Црвиловци,
  • Демековци,
  • Нешинци
  • Самарџинци,
  • Ћосаци
  • Петровци,
  • Бресјанци,
  • Пријадановци,
  • Таратањинци,
  • Цветановци,
  • Курлинци,
  • Нецинци,
  • Селци,
  • Чуранинци,
  • Дерибовци,
  • Донинци,
  • Ћосинци,
  • Митинци,
  • Бродарци и
  • Јовановци.
  • Човдарци

Предање каже да су Чуранинци добили име по томе што су први, када је село било настањено наложили ватру. У локалном дијалекту чур је реч за дим.

У селу се налази и Изризова чесма, на путу ка селу Радошевац.

Чесма Шопа налази се испод Спасовског крста.

У селу има и градски водовод.

Демографија уреди

У насељу Калуђерево живи 247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,7 година (50,3 код мушкараца и 58,3 код жена). У насељу има 125 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 839
1953. 857
1961. 723
1971. 628
1981. 505
1991. 392 385
2002. 273 275
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
271 99,26%
Роми
  
2 0,73%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Статут општине Бабушница/Сл. лист 08/2008.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди