Калцит је минерал из групе карбоната, чија је хемијска формула CaCO3. Друга полиморфна модификација, са истом хемијском формулом је минерал арагонит, који је нестабилан на температури од преко 470 °C. Калцит је врло распрострањен минерал у природи, јер изграђује кречњак.[1][2][3]

Калцит
Calcit 1.jpg
Опште информације
КатегоријаМинерал
ФормулаCaCO3
Кристалне системеромбоедарска
Идентификација
Тврдоћа по Мосу3
Густина2,6-2,8 g/cm³

ОсобинеУреди

Кристалише ромбоедарски, мада су природни ретки природни кристали калцита у ромбоедарској кристалној системи. Ипак, кристалише у различитим варијететима кристалног хабитуса - примитивни ромбоедар, скаленоедар.

По Мосовој скали тврдине минерала, калцит има тврдину 3. Специфична тежина је 2.71. Боје је безбојне, до беле, провидан, стакласте сјајности. Има савршену цепљивост по пљосни ромбоедра.[4][5]

ПостанакУреди

Може постати на више начина:

  • хидротермално, када прати различите рудне минерализације;
  • седиментно, у кречњаку;
  • метаморфно, у мермеру.

ПрименаУреди

Може се примењивати за:

CaCO3 → CaO + CO2
CaO + H2O → Ca(OH)2
Ca(OH)2 + CO2 → CaCO3 + H2O

РеференцеУреди

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 2003.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  3. ^ Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 978-0-471-80580-9. 
  4. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  5. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

ЛитератураУреди

  • Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет. 2003.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  • Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 978-0-471-80580-9. 

Спољашње везеУреди