Камнишко-савињске Алпе
Камнишко-савињске Алпе су планински масив у Словенији, други по висини. Највиши врх је Гринтовец (2558 м).
| Камнишко-савињске Алпе | |
|---|---|
| словен. Kamniško-savinjske Alpe | |
 Камнишко-савињске Алпе | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Гринтовец |
| Ндм. висина | 2558 m |
| Географија | |
| Државе | Словенија |
Дио су Јужних кречњачких Алпи, а масив је добио име по градићу Камнику и ријеци Савињи.
Географија уреди
Положај уреди
Камнишко-савињске Алпе се налазе на сјеверу Словеније, на граници покрајина Горењске, Штајерске и Корушке, те Љубљанске котлине и града Љубљане. Масив се налази уз границу са Аустријом.
Површина уреди
Површина масива је око 900 километара квадратних на подручју Словеније. Око ¾ површине је под шумом, подручја изнад шумске границе, као и врхови, су голети и каменити.
Рељеф уреди
Долина рјечице Камнишке Бистрице дијели масив на два дијела. Најзначајнија и најупечатљивија карактеристика овог масива је Камнишко седло (1903 м), планински превој (без цесте), а налази се на сјеверу масива.[1]
Туризам уреди
Камнишко-савињски Алпи су једна од најзначајнијих туристичких тачака Словеније. Са своја два скијалишта, Велика Планина (1667 м) и Крвавец (1971 м), представљају значајан скијашки центар у Словенији.
Долине Камнишка Бистрица и Логарска долина, сматрају се једним од најљепших и најпосјећенијих долина Словеније.
Масив је веома популаран међу планинарима, јер својом величином, уређеношћу и близином градовима, представља један од најзначајнијих планинарских центара Словеније.
У долини Камнишке бистрице налази се камповалиште и излетиште Брсники, као и Ловски дворец.
Велика планина се због панораме, крајолика и историјског пастирског насеља сматра једном од најљепших планина Словеније. Зими се ту налази скијалиште, а љети планина постаје живахно насеље пастира, планинара, локалног становништва и туриста.
Пастирске куће, локалног назива бајта су позната туристичка атракција ове планине, али и привредни објекти за пастире. Једина те врсте, очувана са традиционалним овалним обликом је позната као Прескарјева бајта и у њој се налази музеј. Познат је и традиционални тврди сир, трнич, украшен помоћу дрвене дашчице са урезаним украсима, такође, туристи могу такође пробати локално кисело млијеко.[2]
Референце уреди
- ^ Pollak, Bojan (2009). Kamniška Bistrica : planinsko-izletniški vodnik. Anton Rojc, Jadran Lasnibat, Euroadria). Ljubljana: Planinska zveza Slovenije. ISBN 978-961-6156-80-6. OCLC 449621580.
- ^ Pollak, Bojan (2009). Kamniška Bistrica : planinsko-izletniški vodnik. Anton Rojc, Jadran Lasnibat, Euroadria). Ljubljana: Planinska zveza Slovenije. ISBN 978-961-6156-80-6. OCLC 449621580.