Канарево брдо је насеље у градској општини Раковица, у Београду.

Канарево брдо
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаГрадска општина Раковица
Становништво
 — 2011.Пад 11.320
Географске карактеристике
Координате44° 45′ 11″ С; 20° 27′ 22″ И / 44.752935° С; 20.456165° И / 44.752935; 20.456165
Канарево брдо на карти Града Београда
Канарево брдо
Канарево брдо
Канарево брдо на карти Града Београда

Кратак историјат уреди

Пре Другог светског рата цело брдо је било познато под називом Гољино брдо, јер је било ненастањено. Оно се налазило на периферији Железничке колоније, имања у приватном власништву извесног рентијера Ђорђа Канаре (по коме је касније и добило име). Прве куће у колонији су подигнуте 1927[1], било је испланирано да се цео крај трансформише у мали "вртни град", са данашњом улицом Пере Велимировића као централном, те кућама са двориштем. Избијање сукоба је спречило ове планове. Била је то друга железничка колонија, након оне крај Кошутњака.[2]

После рата, насеље је национализовано и порушено.[3] Урбанизација је почела 1946. године, изградњом неколико нижих зграда наспрам данашње улице Канарево брдо, али прве контуре градске средине су почеле да се назиру тек крајем 60-их година 20. века, кад је изграђено пет солитера уздуж улице Ивана Мичурина. Убрзо је у саобраћај пуштена и „главна кичма“, Борска улица, па и прва аутобуска линија, 47. Највиша зграда је постала сива петнаестоспратница у центру насеља 70-их година. У новијем делу насеља, ближем Кошутњаку, налази се улица Српских Ударних Бригада, у којој је испостава Дома Здравља Раковица .[4]

Географске карактеристике уреди

Насеље се налази на надморској висини од 107 метара.[3] На његовој јужној страни се налази насеље Миљаковац 1 (граница је Варешка улица, западно од Борске), на југоистичној Миљаковац 2 (делом је такође граница Варешка улица, источно од Борске; али и плац на коме се налази Основна школа "Иво Андрић"), на североисточној и северној Бањица (граница су Бањички пут и улица Бахтијара Вагабзаде), на северозападној и западној Кошутњак (статистички и административно, део Канаревог брда, иако фактички засебно насеље; граница је улица Српских Ударних Бригада). Западном обалом је насеље оивичено Топчидерском реком, која целу Раковицу дели на два дела. У смеру југозапада се налази Железничка станица Раковица, те недалеко одатле и насеље Раковица. Канаревим Брдом протиче и један поток, међутим како је насеље грађено, он је измештен испод земље, бетона и асфалта, мада су његови делови и даље надземни у дворишту ОШ „Иво Андрић“. Прецизније речено, више потока са Канаревог Брда, Бањице, Миљаковца, спроведени су колекторима до оближње Топчидерске реке.

Седиште месне заједнице се налази у самој улици Канарево брдо, која се протеже од Борске до улице Српских Ударних Бригада.

Практични подаци уреди

Превоз уреди

Ово насеље је повезано аутобуским линијама:

Оближња железничка станица Раковица представља везу са другом, трећом и четвртом линијом БГ Воза, те локалним, регионалним и неколицином међународних железничких веза.

Школе уреди

На Канаревом Брду се налазе две основне школе: "Иво Андрић" и "Ђура Јакшић", као и Средња Занатска Школа "Петар Лековић".

Терени и паркови уреди

Готово свака зграда је окружена одређеном парковском површином, а такође постоји неколико терена за кошарку, фудбал и тенис. Велики број деце и младих одлази и на терен око Миљаковачког извора, као и у дворишта основних и средње школе.

Енергетика и индустрија уреди

Северним ободом насеља, уз границу са Бањицом, налази се фабрика за производњу техничких гасова "Месер-Техногас".[13]

Миљаковачка топлана се налази на миљаковачкој страни Варешке улице, али се користи и за снабдевање Канаревог брда централним грејањем. Док је значајан број зграда на Миљаковцу гасификован и има топловод, то није случај са Канаревим брдом, где велики број приватних кућа нема чак ни централно грејање, те се још увек греје на приватна ложишта, услед чега насеље у току зимских месеци има озбиљне проблеме са загађењем ваздуха.

Снабдевање уреди

Снабдевање становника насеља се углавном врши из супермаркета из ланца "Макси", али и са мање зелене пијаце, као и мноштва мањих радњи. Становници неретко набављају намирнице и са пијаца из суседних насеља, као што је Бањица и Видиковац.

Референце уреди

  1. ^ "Време", 15. август 1937
  2. ^ "Политика", 7. април 1936
  3. ^ а б „Beograd na brdima – II deo”. Архивирано из оригинала 02. 03. 2014. г. Приступљено 25. 02. 2014.  Текст „ (ne)poznate INFOrmacije ” игнорисан (помоћ); Текст „ Beograd na dodir ” игнорисан (помоћ)
  4. ^ Мапа Дома здравља на Канаревом Брду, Приступљено 8. 4. 2013.
  5. ^ „ГСП Београд, линија 47”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-09. 
  6. ^ „ГСП Београд, линија 48”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-09. 
  7. ^ „ГСП Београд, линија 50”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-09. 
  8. ^ „ГСП Београд, линија 54”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-09. 
  9. ^ „ГСП Београд, линија 59”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-09. 
  10. ^ „ГСП Београд, линија 94”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-09. 
  11. ^ „ГСП Београд, линија 502”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-09. 
  12. ^ „ГСП Београд, линија 47Н”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-09. 
  13. ^ 011info: MESSER TEHNOGAS AD

Спољашње везе уреди