Канарска Острва (шп. Islas Canarias) су острва у Атлантском океану, 104 km западно од рта Хуби (шп. Juby) у јужном Мароку, и заједно чине једну аутономну покрајину Шпаније.[1][2] Чини их 12 острва и острваца са површине 7.273 km², са највећим растојањем међу њима од 600 km. Седам острва је насељено: Тенерифе, Фуертевентура, Гран Канарија, Ланзароте, Ла Палма, Гомера и Јеро. Највећа су Тенерифе и Велики Канари. На ових седам острва живи око 1,5 милиона становника, па је густина насељености око 200 ст/km². Ненасељена острва су: Алегранса, Грасиоса, Роке де Есте, Роке де Оесте, Монтања Клара, и Исла де Лобос. То су вулканска и планинска острва, са бројним кратерима, а посебно на острву Тенерифе. Канарски кратери спадају међу највеће на свету. На острву Тенерифе се налази и највиши врх Шпаније Пико де Теиде (шп. Pico de Teide, 3.718 m). Северне обале су изграђене од црног, сивог, црвеног и белог песка, док су беле плаже на источним острвима настале таложењем песка из Сахаре. Староседеоце Гуанче су у потпуности истребили шпански освајачи.

Канарска Острва
Islas Canarias

Положај Канарских острва
Држава Шпанија
Админ. центарСанта Круз де Тенерифе и Лас Палмас де Гран Канарија
Службени језикшпански
ПредседникПаулино Риверо Бауте (CC)
Површина7.447 km2
Становништво2012.
 — број ст.2.218.344
 — густина ст.297,88 ст./km2
Број посланика
(конгрес/сенат)
15/13
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Острва уреди

Гледано од запада ка истоку, Канарска острва чине Јеро, Ла Палма, Гомера, Тенерифе, Гран Канарија, Фуертевентура, Ланзароте и Ла Грасиоса. Првих седам имају властиту администрацију док је Ла Грасиоса административно додељена острву Ланзароте. Поред тога, северно од Ланзаротеа су острвца Монтана Клара, Алегранза, Роке дел Есте и Роке дел Оесте. Североисточно од Фуертевентуре је острво Лобос.

 
Мапа острва
Острво Застава Главни град Површина (km²) Насељеност (2016)[3]
Јеро   Валверде 268,71 10.587
Фуертевентура   Пуерто де Росарио 1.659,74 107.521
Гран Канарија   Лас Палмас де Гран Канарија 1.560,10 845.195
Гомера   Сан Себастијан де ла Гомера 369,76 20.940
Ланзароте   Аресифе 845,94 145.084
Ла Палма   Санта Круз де ла Палма 708,32 81.486
Тенерифе   Санта Круз де Тенерифе 2.034,38 891.111

Клима уреди

Клима је суптропска и пустињска, ублажена морем и лети ветровима. Постоје бројне микроклиме и класификације су углавном у опсегу од полупустињске од пустињске. Према Кепеновој класификацији клима,[4] највећи део Канарских острва има топлу пустињску климу са ознаком BWh. Такође постоје области суптропске влажне климе која је под јаким утицајем океана у средишњим деловима острва Ла Гомера, Тенерифе и Ла Палма; где расту лаурисилвне шуме.

Клима аеродрома Гран Канарија 24m (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 20,8
(69,4)
21,2
(70,2)
22,3
(72,1)
22,6
(72,7)
23,6
(74,5)
25,3
(77,5)
26,9
(80,4)
27,5
(81,5)
27,2
(81)
26,2
(79,2)
24,2
(75,6)
22,2
(72)
24,2
(75,6)
Просек, °C (°F) 18,1
(64,6)
18,4
(65,1)
19,3
(66,7)
19,5
(67,1)
20,5
(68,9)
22,2
(72)
23,8
(74,8)
24,6
(76,3)
24,3
(75,7)
23,1
(73,6)
21,2
(70,2)
19,3
(66,7)
21,2
(70,2)
Минимум, °C (°F) 15,3
(59,5)
15,6
(60,1)
16,2
(61,2)
16,3
(61,3)
17,3
(63,1)
19,2
(66,6)
20,8
(69,4)
21,6
(70,9)
21,4
(70,5)
20,1
(68,2)
18,1
(64,6)
16,5
(61,7)
18,2
(64,8)
Количина падавина, mm (in) 25
(0,98)
24
(0,94)
13
(0,51)
6
(0,24)
1
(0,04)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
9
(0,35)
16
(0,63)
22
(0,87)
31
(1,22)
151
(5,94)
Дани са падавинама (≥ 1 mm) 3 3 2 1 0 0 0 0 1 2 4 5 22
Сунчани сати — месечни просек 184 191 229 228 272 284 308 300 241 220 185 179 2.821
Извор: World Meteorological Organization (UN),[5] Agencia Estatal de Meteorología[6]
Клима Санта Круза де Тенерифе 35m (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 21,0
(69,8)
21,2
(70,2)
22,1
(71,8)
22,7
(72,9)
24,1
(75,4)
26,2
(79,2)
28,7
(83,7)
29,0
(84,2)
28,1
(82,6)
26,3
(79,3)
24,1
(75,4)
22,1
(71,8)
24,6
(76,3)
Просек, °C (°F) 18,2
(64,8)
18,3
(64,9)
19,0
(66,2)
19,7
(67,5)
21,0
(69,8)
22,9
(73,2)
25,0
(77)
25,5
(77,9)
24,9
(76,8)
23,4
(74,1)
21,3
(70,3)
19,4
(66,9)
21,5
(70,7)
Минимум, °C (°F) 15,4
(59,7)
15,3
(59,5)
15,9
(60,6)
16,5
(61,7)
17,8
(64)
19,5
(67,1)
21,2
(70,2)
21,9
(71,4)
21,7
(71,1)
20,3
(68,5)
18,4
(65,1)
16,6
(61,9)
18,4
(65,1)
Количина кише, mm (in) 31,5
(1,24)
35,4
(1,394)
37,8
(1,488)
11,6
(0,457)
3,6
(0,142)
0,9
(0,035)
0,1
(0,004)
2,0
(0,079)
6,8
(0,268)
18,7
(0,736)
34,1
(1,343)
43,2
(1,701)
225,7
(8,887)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 8,0 7,2 6,9 5,5 2,9 0,9 0,2 0,8 2,7 6,1 8,8 9,4 59,4
Сунчани сати — месечни просек 178 186 221 237 282 306 337 319 253 222 178 168 2.887
Извор: Agencia Estatal de Meteorología[7]

Становништво уреди

Демографија
1981.2011.
1.367.6462.082.655

Референце уреди

  1. ^ „GOBIERNO DE CANARIAS :: Reforma del Estatuto de Autonomía de Canarias”. 15. 5. 2006. Архивирано из оригинала 15. 05. 2006. г. Приступљено 13. 9. 2018. 
  2. ^ „article 7612/6583”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2016. г. Приступљено 13. 9. 2018. 
  3. ^ „Real Decreto 1039/2017, de 15 de diciembre, por el que se declaran oficiales las cifras de población resultantes de la revisión del Padrón municipal referidas al 1 de enero de 2017” (PDF). 15. 12. 2017. Приступљено 31. 12. 2017. 
  4. ^ [1] Архивирано 2015-08-24 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Weather Information for Las Palmas”. 
  6. ^ а б „Guía resumida del clima en España (1981–2010)”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2012. г. 
  7. ^ „Valores Climatológicos Normales. Santa Cruz De Tenerife”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2012. г. 
  8. ^ „Guía resumida del clima en España (1981–2010)”. AEMET (на језику: шпански). 2010. Архивирано из оригинала 18. 11. 2012. г. Приступљено 10. 7. 2018. 
  9. ^ „Valores climatológicos normales. La Palma Aeropuerto”. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди