Отворите главни мени

Канатларци (мкд. Канатларци) су насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Канатларци припадају општини Прилеп.

Канатларци
мкд. Канатларци
Kanatlarci 1917.jpg
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаПрилеп
Становништво
 — (2002)972
Географске карактеристике
Координате41°12′37″ СГШ; 21°30′12″ ИГД / 41.2103° СГШ; 21.5033° ИГД / 41.2103; 21.5033Координате: 41°12′37″ СГШ; 21°30′12″ ИГД / 41.2103° СГШ; 21.5033° ИГД / 41.2103; 21.5033
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина620 м
Канатларци на мапи Северне Македоније
Канатларци
Канатларци
Канатларци на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број7514
Позивни број(+389) 48
Регистарска ознакаPP

Село се налази у саставу Општине Прилеп (до 2004. се налазило у општини Тополчани). Близу села пролази пут Прилеп - Битољ.

ГеографијаУреди

Насеље Канатларци су смештени у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Прилепа, насеље је удаљено 23 km јужно.

Канатларци се налазе у средишњем делу Пелагоније, највеће висоравни Северне Македоније. Село је смештено у средишњем делу поља, а најближа планина је Селечка планина, 10 km источно. надморска висина насеља је приближно 620 метара.

Клима у насељу је континентална.

ИсторијаУреди

Среће се у архивским документима у 17. веку (између 1650-1750) као "Канатлар". Помиње се оно међутим и раније. Тако се 1633. године, спахија Турчин, Хусеин-бег жалио не непослушне кметове тог села.[1]

Стари назив места је "Врановци".

Ту је 1877. године било од стране Бугара забележено 17 "бугарских" домова.

У Канатларцу се налазила једна бекташка текија, две очуване и једна порушена џамија.

У место је крајем лета 1923. године дошао за учитеља Банаћанин, Жарко Зрењанин. Примио га је управитељ школе Андон Алексоски социјалист из Прилепа. Зрењанин је у Канатларцима основао драмску секцију и певачку и играчку групу. Провео је три године радећи у том "турском селу".

СтановништвоУреди

По попису становништва из 2002. године Канатларци су имали 972 становника.

Претежно становништво у насељу су Турци (81%), а мањине су етнички Македонци (11%) и Бошњаци (7%). До почетка 20. века огромну већину у насељу чинили су Турци.

Већинска вероисповест у насељу је ислам, а мањинска православље.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Istorija makedonskog naroda: Od praistorije do kraja XVIII veka", Skoplje 1970. godine

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди