Википедија

Капрони Ca.310

Капрони Ca.310 (итал. Caproni Ca.310 је италијански нискокрилни једнокрилац, двомоторни вишенаменски авион (школски, извиђачки/лаки бомбардер и бомбардер), користио се у периоду уочи у току и непосредно после Другог светског рата.

Капрони Ca.310
Бомбардер Капрони Ca.310 из састава ВВКЈ[1]
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1937.
Дужина12,20
Размах крила16,20
Висина3,52
Површина крила38,70
Празан3.040
Нормална полетна4.650
Клипно-елисни мотор2 х Piaggio P.VII C 16
Снага2 x 338 kW
Макс. брзина на Hопт365 km/h
Долет1.690 km
Плафон лета7.000 m
Брзина пењања156 m/min

Пројектовање и развој уреди

 
инг.Cesare Pallavicino конструктор авиона Капрони Ca.310
 
Авион Капрони Ca.310 у три пројекције
 
Авион Капрони Ca.310 у лету

Фирма Капрони је у другој половини тридесетих година двадесетог века направила фамилију лаких бомбардера и вишенаменских авиона чији је пројектант био инж. Чезаре Палавићино (Cesare Pallavicino). Родоначелник ове фамилије авиона је био путнички авион Ca.306 Бореа из 1935., а укупно је произведено нешто преко 1620 примерака у 5 главних серијских верзија означених ознакама Ca.309, Ca.310, Ca.311, Ca.313 i Ca.314.

Прототип Ca.310 полетео је 2. фебруара 1937. а у јулу је започета серијска производња авиона Капрони Ca.310 Либечио (Caproni Ca.310 Libeccio). Октобра исте године авион је изложен на 2. међународном ваздухопловном салону у Милану, а освојена прва три места фебруара 1938. на 3. сахарском релију донела су Италијанима велики публицитет.

Прототип Капрони Ca.311 полетео је 4. априла 1939. а производња тог трећег главног серијског типа отпочела је новембра исте године. До септембра 1941. направљено је 320 Капронија Ca.311 у 11 различитих серија. То је био први авион фамилије усвојен за стандардну опрему италијанских извиђачких ескадрила.

Технички опис уреди

Капрони Ca.310 је нискокрилни двомоторни авион мешовите конструкције са три члана посаде.

Труп авиона Капрони Са.310 је правоугаоног попречног пресека. Носећа конструкција је решеткаста направљена од танкозидих заварених челичних цеви. Облога трупа је била од лаке легуре, дрвене лепенке и импрегнираног памучног платна. Труп авиона је био довољно простран да се у њега може сместити посада од три члана и потребна опрема у зависности од намене авиона. Ако је авион извиђачки он је био опремљен радио станицом и фотографском опремом као и наоружањем за одбрану авиона, бомбардерска верзија овог авиона могла је да понесе у трупу 450 kg слободно падајућих бомби. На горњој страни трупа налазила се купола од плексигласа у којој се налазио стрелац са митраљезом.

Погонска група: Овај авион је био опремљен звездастим ваздухом хлађеним мотором са 7 цилиндара. У почетку су то били Piaggio P.VII C.16 а касније Piaggio P.VII C.35 мотори. На вратилу мотора су обично биле двокраке елисе, а на каснијим моделима ове фамилије авиона су уграђиване трокраке елисе.

Крила авиона су била дрвене конструкције облепљена готово целом својом површином импрегнираним платном. На крилима су се налазила проширења на којима су били причвршћени мотори а са доње стране је био простор за смештај точкова и хидрауличног система за увлачење точкова[2].

Репне површине: Репни делови авиона су изведени као дрвена конструкција с тим што су непокретни делови репа били обложени дрвеном лепенком а покретни импрегнираним платном.

Стајни трап му је класичан, имао је две предње ноге са нископритисним гумама, предњи точкови су се уз помоћ хидрауличног уређаја увлачили у носаче мотора у току лета, а задњи само усмеравајући који се у току лета није увлачио у труп авиона се налази на репу авиона. С обзиром да у гондоли мотора није било доста простора за смештај точка они су у увученом стању вирили изван облоге мотора.

Наоружање овог авион се састоји од 3 митраљеза калибра 7,7 mm. Два су смештена у корену крила а један у турели на крову трупа авиона.

Варијанте авиона Капрони Ca.310 уреди

  • Ca.310 - почетна верзија за серијску производњу са моторима Piaggio P.VII C 16 снаге 338 kW
  • Ca.310 Idro - Хидро верзија авиона Ca.310 са моторима Piaggio P.VII C 16 снаге 338 kW
  • Ca.310 bis - верзија Ca.310 са застакленим носем и моторима Piaggio P.VII C 35 снаге 338 kW
  • Ca.311 - авион бомбардер чији је прототип био Ca.310 bis са моторима Piaggio P.VII C 35 снаге 338 kW
  • Ca.312 - авион бомбардер Ca.311 са моторима Piaggio P. XVI РC 35 снаге 345 kW

Земље које су користиле авион Капрони Ca.310 уреди

Оперативно коришћење уреди

Авион Капрони Ca.310 имао је свој први борбени деби током Шпанског грађанског рата и учествовали у ранијим фазама Другог светског рата у Либији. Неки су коришћени у нападу групе као привремена замена за незадовољавајуће Бреда Ва.65. Последњи Са.310 је избачен из употребе у италијанском ваздухопловству 1948. године. Пројектант овог авиона је био инж. Чезаре Палавицини (Cesarе Pallavicini). Авион Капрони Ca.310 су купиле и користиле Мађарска, Италија, Норвешка, Перу и Краљевина Југославија.

 
Авиони Капрони Ca.310 ваздухопловства НДХ

Коришћење авиона Капрони Ca.310 у Југославији уреди

Војно ваздухопловство Краљевине Југоаславије је од 1938 до 1941. године набавило 28 авиона Капрони Ca.310 и Ca.311[3][4] који су се користили као авиони за обуку и тренажу пилота бомбардера. С обзиром да су ови авиони интензивно експлоатисани од њих је 19 у оперативном стању дочекало Априлски рат. Ове авионе су заробили Немци, Италијани а један су заробили и Хрвати. У току рата три авиона Капрони је из Хрватског ваздухопловства пребегло у партизане у току 1944. и 1945. године, па их је Ратно ваздухопловство југословенске Армије користило до краја рата и један краћи период после рата[5].

Сачувани примерци авиона уреди

 
Костур авион Капрони Ca.310

Сачуван је један примерак овог авиона који се рестаурира у музеју норвешког ваздухопловства Flyhistorisk Museum, Sola, Norway.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 29. 04. 2018. г. Приступљено 25. 01. 2016. 
  2. ^ http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Ca.310%20-FC/man.%20Ca.310.htm
  3. ^ О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
  4. ^ Димитријевић, Бојан; Миладиновић, П.; Мицевски, М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  5. ^ В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 2000.

Литература уреди

  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић, П.; Мицевски, М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
  • Isaić, Vladimir; Danijel Frka , Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). . Zagreb: Tko zna zna d.o.o. 2010. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 
  • В. Микић; Италијанска авијација у Југославији 1941—1943., ВИИВЈ, Београд, 1998.
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 2000.

Спољашње везе уреди

 
Капрони Ca.310 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Капрони_Ca.310&oldid=27673184”