Каракачанска овца

Каракачанске овце у импровизованом тору, Млачиште, 2006.

Каракачанска овца је једна од најпримитивнијих врста оваца у југоисточној Европи. Сматра се сродником муфлона. Настала је вишевековном селекцијом оваца које су чували Каракачани, или Ашани, на територији Балкана. Каракачанске овце проводиле су зиму на пашњацима Тесалије и Тракије, Егејске и Вардарске Македоније, а лета на планинама Балканског попуострва. Каракачани су грчко племе које се, осим у матичној земљи, одржало још и у Бугарској. Памти се да су до првих деценија 19. века своја стада напасали и на планинама југоисточне Србије, на Чемернику, Варденику и Бесној Кобили, где су се звали Ашани. Престали су да долазе када су формиране строге границе између балканских држава, па им је прелаз из Грчке био отежан. На Чемернику постоје топоними који говоре о њиховом боравку: Ашанске ливаде, Ашанске колибе и др. Од овчијег млека справљали су качкаваљ и сматра се да су они пренели старопланинским чобанима технологију његове производње.

Каракачанска овца је праменка црне длаке, са најгрубљом вуном, изузетно отпорна на временске услове, чврстог и јаког папка, тако да ретко обољева од шапа, кратког је репа и изузетно јаке конституције. Лице, ноге и уши су joj обрасле кратком црном длаком. Руно је састављено из отворених праменова, са влакном без вијуга. Просечна финоћа рунских влакана је око 45 µm. Достиже тежину до 55 kg, а ован до 45 kg. Сви овнови су рогати и изузетно снажни, а рогови су им спирално увијени. Чувана је у торовима који су ограђени примитивно, колико да их заштите од вукова, нису им прављене стаје.

Каракачански ован Брдак, Млачиште, 2006.

Каракачанска овца се сачувала још у Бугарској, Македонији и југоисточној Србији. На Чемерник у, у насељу Млачиште, у породици сестара Цуне и Лиле Митровић, одржало се двадесетак примерака, које су оне наследиле од својих предака. Стадо живи у примитивним, готво природним условима од пре једног века, и зими и лети је под ведрим небом. Кад је научно откривена на овом терену, 2006. године, каракачанска овца је увршћена у државни програм очувања и одрживог коришћења генетичких ресурса домаћих животиња. Након тога формирана су још два запата, један у подножју Старе планине (Каменица, општина Димитровград), а други у околини Босилеграда. Колико ће се ово стадо у Млачишту одржати, само је питање времена, јер су његове власнице превалиле осамдесету годину живота.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Gendovski D. Proizvodni pokazatelji rasa i varijeteta ovaca gajenih u uslovima centralnih balkanskih planina, Biotechnology in Animal Husbandy, 2006, vol. 22, br. 3-4, 55-64;
  • Група аутора: Овчарство технологија производње, Агрономски факултет Чачак, Istituto sperimentale Italiano „Lazzaro Spallanzani“, Чачак, 2006,
  • Dervisis Dimitris, Stojanović Srđan, Ligda Christina, Georgudis Andreas: Karakačanska ovca u jugoistočnoj Evropi, Савремена пољопривреда, 2007, вол. 56, бр. 3-4,, 18 – 23,

Спољашње везеУреди