Каратински језик
Каратински језик је један од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада андијској подгрупи Аваро-андијској породици језика. Унутар андијске подјеле језика, каратински језик припада групи каратанско-тиндијских језика чији је главни представник. Говори се у Дагестану и то од старне свега 260 припадника Каратинаца. Разликују се два дијалекта, Каратински и Токинтски који се у суштини разликују. Као свој књижевни језик користе аварски.[1]
| Каратински језик | |
|---|---|
| КIкIирлIи мацIцIи | |
| Регион |  Русија
|
Број говорника | 260[1] (2010) |
Североисточнокавкаски језици
| |
| Језички кодови | |
| ISO 639-3 | kpt |
Каратинским језиком традиционално се користи и говори у десет градова: Карата, Анчик, Тукита, Рачабалда, Доње Инкело, Маштада, Арчо, Чабаково, Рацитл и раније Сиук.[2]
Правопис уреди
Консонанти уреди
| Уснени | Зубни | Надзубни | Предњонепчани | Задњонепчани | Уваларни | Фарингеални консонант | Глотални консонат | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| central | Латерални сугласник | ||||||||||||||
| звучни | звучни и безвучни | звучни | безвучни | звучни | безвучни | звучни | безвучни | звучни | безвучни | ||||||
| Назални сугласник | m | n | |||||||||||||
| Праскави сугласник | звучни | b | d | ɡ | |||||||||||
| безвучни | p | t | k | ʔ | |||||||||||
| ијективни | (pʼ) | tʼ | kʼ | ||||||||||||
| Афркатски сугласник | звучни | (d͡ʒ) | |||||||||||||
| безвучни | t͡s | t͡sː | t͡ʃ | t͡ʃː | t͡ɬː | k͡xː | q͡χː | ||||||||
| ијективни | t͡sʼ | t͡sːʼ | t͡ʃʼ | t͡ʃːʼ | t͡ɬʼ | t͡ɬːʼ | k͡xːʼ | q͡χːʼ | |||||||
| Фрактивни консонанти | безвучни | s | sː | ʃ | ʃː | ɬ | ɬː | ç | x | xː | ʜ | h | |||
| звучни | v | z | ʒ | ɣ | ʢ | ||||||||||
| Трепетави консонанти | r | ||||||||||||||
| Приближни сугласници | l | j | |||||||||||||
