Карлово (Нови Бечеј)

Карлово
Карлово;
	Српска православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Нови Бечеј
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	77 m
Остали подаци
Поштански број	23273
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Карлово (од 1918. до 1946. Драгутиново) је некадашње село, данас у саставу Новог Милошева у општини Нови Бечеј, Средњобанатски округ, Војводина, Србија. Село је постојало до 1946. године када улази у састав Новог Милошева.

Историја

Мапа Великокикинског диштрикта

Теодор Павловић

Познато је да је у 16. веку припадало породици Телеђи Иштвана. После Турског освајања Баната је било скоро ненасељено. До 1774. године је село носило име Плевна. Село је сачињавало само неколико кућа и црква (вероватно посвећена Архангелу Гаврилу или Михаилу). Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.^[1] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у месту су три православна свештеника. Пароси су, поп Христифор Цуцић (рукоп. 1754), поп Илија Цуцић (1761), а њима помаже капелан поп Јевта Поповић (1793).^[2] Село је почело да се интензивно развија тек након што се прикључило Великокикинском (привилегованом) диштрикту. Осим Карлова диштрикт су сачињљвали и још: Мокрин, Башаид, Врањево (данас део Новог Бечеја), Јозефово (данас део Новог Кнежевца), Кумане, Меленци, Српски Крстур, Тараш и Велика Кикинда (седиште диштрикта). Како је тадашња црква постајала премала почело се са градњом нове. Нова црква је зидана у периоду од 1842. до почетка 1843. године. По завршетку зидања сељанима је нестало новца, а требало је и осликати цркву. Узели су кредит од трговца Саве Текелије. Црква је завршена у пролеће 1843. а освећена је наредне године. Посвећена је Арханђелима Михаилу и Гаврилу. Ипак велик број кућа и земљишта је било под хипотеком. Иконостас је у православној цркви у Карлову 1855. године резбарио иконорезац (билдхауер) Јован Ајстерленер из Старог Арада.^[3] По завршетку Првог светског рата је село добило име Драгутиново по Драгутину Ристићу, генералу српске војске. Током Другог светског рата познато је да је и Драгутиново имало партизански одред. Након рата, село се 1946. године ујединило са суседним селом Беодром. То уједињено место је добило име Ново Милошево.