Карло Ћелави

Карло II Ћелави (франц. Charles le Chauve; 13. јун 8235. или 6. октобар 877) је био краљ Француске (843—877), цар Светог римског царства (875—877) и краљ Италије (875—877). Био је најмлађи син Луја I Побожног.

Карло II Ћелави
Carlo calvo.jpg
Датум рођења 13. јун 823.
Место рођења Карло Ћелави у старијем добу; слика из његовог Псалтира
Датум смрти 6. октобар 877.
Место смрти Аврије
Династија Каролинзи
Отац Луј I Побожни
Мајка Јудита од Баварске
Супружник Ерментруда од Орлеана, Ричилда од Провансе
Потомство Јудита од Фландрије, Луј II Муцавац, Charles the Child, Carloman, son of Charles the Bald, Lothar the Lame, Rothilde, Ermentrude, Hildegard, Gisela, Rotrude, Drogo, Pippin, Charles
Претходник Луј I Побожни
Наследник Карло III Дебели

Луј I Побожни му додељује Западну ФраначкуУреди

Родио се кад су његова браћа већ били одрасли и већ су им била додељена поткраљевства. Његов отац Луј I Побожни се нашао у проблемима, како да одузме већ додељену земљу његовој браћи и даде Карлу Ћелавом. Најпре је покушао да му додели Алеманију, па онда Италију 832. после Лотарове побуне, па онда Аквитанију. Бројне побуне и мирења Луја I Побожног са Лотаром и Лудвигом I Немачким час су доприносили да Карло Ћелави има своје поседе, а час да нема. Ипак Луј I Побожни се није предавао и успио је да Карлу Ћелавом општим договором буде додељена цела Француска.

Када је Луј I Побожни обавезао племство 837. да прихвате Карла Ћелавог као његовог наследника у Западној Франачкој, синови су му се поново побунили. Пипин Аквитански је умро 838, па Карло Ћелави коначно добија западни део Каролиншког царства као своје краљевство.

Рат око наследства и подела Каролиншког царстваУреди

Након смрти Луја Побожног међу синовима избијају сукоби, тј рат око наследства. Лотар I је покушао да као цар има власт и над краљевствима којима владају његова браћа, па се Карло Ћелави удружује са Лудвигом I Немачким против Лотара. Победили су Лотара I у бици код Фонтноа 25. јуна 841. године. Два брата су потврдила савез Заклетвом из Стразбура. Рат је завршио Верденским споразумом у августу 843. године. Тим споразумом Карло Ћелави добија западну Франачку, односно Француску. Добио је и Шпанску марку до реке Ебро. Лудвиг I Немачки добија источну Франачку, тј. данашњу Немачку. Лотар I је задржао царску титулу и добија Италију и круну Ломбардије, а постао је и краљ Средње Фрацуске, јер је држао појас између Рајне и Роне од Средоземља до Северног мора. Лотар је био цар, али сваки од браће је био суверени краљ своје земље.

Новчић Карла Ћелавог

Побуне у Бретонији и АквитанијиУреди

Од тада па до Лотарове смрти 855. било је мирно раздобље. Браћа би се састајала с времена на време и усклађивали су своје политике. Карло Ћелави није био популаран међу племством. Било је побуна племства Аквитаније и Бретање против њега. Бретонци су победили Карла Ћелавог у бици код Балона 845. и бици код Јувардеја 851, па су добили готово независност.

Упади ВикингаУреди

Карло Ћелави се борио и против Викинга, који су уништавали северна подручја земље, долине Сене и Лоаре, а чак су долазили и до Аквитаније. Врло често је морао платити високу цену да би се Викинзи повукли на почетне позиције. Едиктом из Пистра 864. Карло Ћелави ствара покретљивију војску, уводећи у већој мери коњицу. Истим едиктом наређује утврђивање мостова на свим рекама, да би се спречили викиншки упади. Два таква моста спасила су Париз током опсаде (885886).

Незадовољно племство позива Лудвига I Немачког да збаци Карла ЋелавогУреди

Незадовољно племство позвало је 858. Лудвига I Немачког да збаци Карла Ћелавог са власти. Лудвиг I Немачки је напао Западну Франачку. Карло Ћелави је био толико непопуларан да није могао да сакупи војску за одбрану, па је побегао у Бургундију.

Спасава га подршка бискупа, који су одбили да крунишу Лудвига I Немачког за краља Западне Франачке. Одбили су да уједине два краљевства, тако да је Карло Ћелави повратио власт. Неуспешно је покушао 860. да заузме краљевство свог нећака Карла од Провансе. Када му је умро 869, нећак Лотар II, покушао је да заузме његове поседе, али споразумом из Мерсена принуђен је да их дели са Лудвигом I Немачким.

Цар Светог римског царстваУреди

Карло Ћелави је постао 29. децембра 875. цар Светог римског царства. Лудвиг I Немачки је био кандидат за исту круну, па на вест о крунисању Карла Ћелавог напада његове поседе. Карло Ћелави је био присиљен да се брзо врати у Француску. После смрти Лудвига I Немачког 28. августа 876, Карло Ћелави покушава да заузме Немачку, али поражен је у бици код Андернаха 8. октобра 876. године.

Папа га позива да помогне у Италији против Сарацена. Племство га није следило, а Карломан Баварски је напао северну Италију. Током тога похода Карло Ћелави је умро 5 или 6. октобра 877. године. Наслеђује га Луј II.

Садржај

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карло Мартел
 
 
 
 
 
 
 
8. Пипин Мали
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Rotrude
 
 
 
 
 
 
 
4. Карло Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Кариберт од Лаона
 
 
 
 
 
 
 
9. Бертрада од Лаона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Bertrada, Countess of Laon
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј I Побожни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Gerold of Vintzgau
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Hildegard
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Hnabi
 
 
 
 
 
 
 
11. Emma of Alamannia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Карло Ћелави
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Welf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јудита од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Хедвиг, војвоткиња Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Спољашње везеУреди