Википедија

Каролина од Монака

Каролина, принцеза од Монака, принцеза од Хановера (франц. Caroline, la princesse de Monaco, la princesse de Hanovre, нем. Caroline, Prinzessin von Hannover, Prinzessin von Monaco; Монте Карло, 23. јануар 1957), пуног имена Каролина Луиз Маргерита Грималди (Caroline Louise Marguerite Grimaldi), јесте најстарија кћерка кнеза Ренија III од Монака и америчке глумице Грејс Кели.

Каролина
Каролина на додели награда „Медија Форум“ у Монте Карлу, 12. новембра 2009.
Лични подаци
Датум рођења(1957-01-27)27. јануар 1957. (67 год.)
Место рођењаМонте Карло,  Монако
Породица
СупружникЕрнст Август од Хановера, Филип Жино, Стефано Казираги
ПотомствоАндреа Казираги, Шарлота Казираги, Пјер Казираги, Александра од Хановера
РодитељиРеније III од Монака
Грејс Кели
ДинастијаГрималди
Принцеза од Монака
Принцеза од Хановера
ПретходникАлберт II од Монака

Детињство и образовање уреди

Каролина је рођена 27. јануара 1957. у Монте Карлу, Монако. Њен отац Реније III владао је Монаком од 1950. до 2005. године, а њена мајка Грејс Кели била је америчка глумица ирског порекла, која је 1955. освојила Оскара за најбољу главну глумицу. Каролина је рођена у Кнежевској палати, у соби са зеленим зидовима, будући да је њена мајка желела да испоштује традицију својих ирских предака.[1] Носила је титулу наследне принцезе Монака до 14. марта 1958, када се родио њен брат Алберт Александар Луј Пјер. Каролинина млађа сестра Стефани Мери Елизабет 1. фебруара 1965.

Будући да је принцеза Грејс желела да своју децу заштити од свакодневне пажње медија, Каролина је већину свог детињства провела у дому мајчиних родитеља у Филаделфији.[2] Када су постали адолесценти, Каролина, Алберт и Стефани стекли су репутацију „најгламурознијих наследника круне на Старом континенту“, а родитељи су им испуњивали све прохтеве.[3] Још од детињства, Каролина је била велики заљубљеник у моду.[4] Као дете је такође играла балет и свирала клавир и флауту.[5] Образовала се у приватној школи Свете Марије, а 1974. је дипломирала филозофију, психологију и биологију на универзитету Сорбона у Паризу.

Хуманитарни рад уреди

 
Принцеза Каролина и принц Алберт са Роналдом Реганом и његовом супругом Ненси у Вашингтону 28. марта 1983.

Каролина је позната по својим учешћима у разним добротворним акцијама. Године 2003. УНЕСКО ју је именовао једним од амбасадора добре воље за науку, образовање и културу.[6] Такође је и почасна председника Светског удружења пријатеља деце.[7] Често донира новац и средства за организацију Црвени крст.[8] Године 2006. додељена јој је УНИЦЕФ награда за дечјег шампиона. Почасна је председница многих хуманитарних организација.

Проблеми око наследства моначанског престола уреди

 
Каролинин краљевски монограм

Каролина је тренутна наследница престола Монака, будући да њен брат и тренутни владар, Алберт II од Монака, нема легалних наследника. Уколико Алберт не остави наследника, а Каролина га надживи, она ће постати друга кнегиња Монака од 1731. Раније је постојала могућност да владар усвоји своју децу рођену ван брака и именује их наследницима,[9] али због промена у Уставу Монака из 2002. то више није могуће.[10] Иако Алберт има троје незаконите деце, ниједно не може претећи Каролину у линији наследства за моначански престо.

Будући да се Алберт до тада није женио и није добио децу, кнез Реније III је морао да промени устав да би обезбедио наследника престола, што је ојачало статусе Каролине и њених потомака у линији наследства. Монако је 2. априла 2002. прогласио Кнежевски закон 1.249, који је осигурао да уколико суверени кнез умре без легалних наследника, круна ће бити пренета на бочну линију, кнежеве браћу или сестре, по принципу примогенитуре.[10] Пре овог закона, круна се могла пренети само на директне потомке тренутног владара, искључујући његову браћу, сестре и њихову децу. Француска је такође прихватила овај закон. По договору Француске и Монака из 1918, Монако би припао Француској уколико последњи кнез умре без наследника. Овај договор више не важи од 2005. године. Тако је Каролина постала директан наследник моначанског престола. Њена деца — Андреа, Пјер, Шарлота и Александра — заузимају друго, четврто, пето и шесто, а унук Саша треће место у линији наследства.

Приватни живот уреди

Каролина течно говори француски, моначански, енглески, шпански, италијански и немачки језик. Њена добра пријатељица је Атина Оназис, наследница Аристотела Оназиса.[11] У октобру 2010. Каролина је од Европског суда за људска права у Стразбуру захтевала да заштите њено право на приватност, након што је немачко правосуђе одбило то да уради.[12] Суд јој је доделио 10.000 евра новчане надокнаде.

Први брак (1978–80) уреди

Свог првог мужа, банкара Филипа Жиноа, Каролина је упознала у Паризу, када је имала осамнаест година. Цивилно венчање одиграло се 28. јуна, а црквено 29. јуна 1978. у Монте Карлу. Пар се развео након само две године, 9. октобра 1980, без наследника. Уочи њиховог развода, кружили су многобројни трачеви да су се Каролинини родитељи Реније и Грејс обрадовали овој вести, будући да је Жино био седамнаест година старији од њихове кћери и није имао аристократско порекло.[13] Иако је дуго одбијала то да уради — и тако спречила Каролину да се са Стефаном Казирагијем венча у цркви — римокатоличка црква јој је 1992. коначно уважила поништење венчања са Жиноом.[14] У паузи између првог и другог брака, Каролина је била у кратким везама са Робертином Роселинијем, сином Роберта Роселинија и Ингрид Бергман, и са тенисером Гиљермом Виласом.

Други брак (1983–90) уреди

 
Стефано Казираги, принцеза Стефани, принцеза Каролина, принц Алберт, кнез Реније III, Ненси Реган и Роберт Адамс на откривању бисте Грејс Кели у Вашингтону у октобру 1986.

Каролина и Стефано Казираги (8. септембар 1960 — 3. октобар 1990) венчали су се 29. децембра 1983. у Монте Карлу. Казираги је био италијански бизнисмен и спортиста, три године млађи од ње, и био је називан „љубављу њеног живота“.[15] Пар је добио троје деце — Андреу Алберта Пјера 8. јуна 1984, Шарлоту Мари Помелин 3. августа 1986, и Пјера Ренија Стефана 5. септембра 1987. Шарлота и Пјер су добили имена по баби и деди са очеве стране, а Андреа по најбољем пријатељу свог оца. Идила је прекинута када је Казираги страдао у трци моторних чамаца недалеко од Монака, бранећи титулу светског шампиона у тој категорији.[16] Сахрањен је неколико дана касније у Капели мира у Монаку.[17]

Њихова деца Андреа, Пјер и Шарлота су други, трећи и четврта у линији наследства на престо Монака, одмах иза Каролине. Сво троје се баве хуманитарним радом, и често бивају проглашавани најлепшим члановима краљевских породица у анкетама многобројних часописа широм света.[18] Шарлота се бави такође јахањем, модом[19] и новинарством.[20] Након смрти Стефана Казирагија, Каролина је пет година, од 1990. до 1995, била у вези са француским глумцем Винсеном Линдоном, који је у животима њене деце преузео улогу оца.

Каролинин први унук Саша Казираги, син њеног најстаријег сина Андрее и његове тадашње веренице, касније и супруге, Татјане Санто Доминго, рођен је 21. марта 2013. године у Лондону.[21][22]

Трећи брак (1999–тренутно) уреди

На свој четрдесет и други рођендан, 23. јануара 1999, Каролина се удала за свог дугогодишњег пријатеља Ернста Аугуста од Хановера. Њихова кћи, Александра Шарлот Улрике Марјам Виргинија, рођена је 20. јула исте године у Феклабруку, Аустрија. Међутим, у септембру 2009, Каролина се иселила из њиховог заједничког дома у Немачкој и вратила у Монако.[23] У јануару 2010, многи часописи су објавили фотографије Ернста Аугуста како љуби млађу жену, што је довело до многобројних спекулација да се Ернст и Каролина разводе.[24] Мада живе раздвојени, њих двоје се још увек нису званично развели. Ернст Аугуст није присуствовао венчању Каролининог брата Алберта II и Шарлин Витсток 1. јула 2011.[25]

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Count Charles de Polignac
 
 
 
 
 
 
 
8. Count Maxence de Polignac
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Caroline Joséphine Le Normand de Morando
 
 
 
 
 
 
 
4. Count Pierre de Polignac
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Isidoro Fernando de la Torre y Carsí
 
 
 
 
 
 
 
9. Susana Mariana de la Torre y Mier
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. María Luisa de Mier y Celis
 
 
 
 
 
 
 
2. Реније III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Albert I, Prince of Monaco
 
 
 
 
 
 
 
10. Louis II, Prince of Monaco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Lady Mary Hamilton
 
 
 
 
 
 
 
5. Charlotte, Duchess of Valentinois
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Jacques Henri Louvet
 
 
 
 
 
 
 
11. Marie Juliette Louvet
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Joséphine Elmire Piedefer
 
 
 
 
 
 
 
1. Каролина од Монака
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Brian Kelly
 
 
 
 
 
 
 
12. John Henry Kelly
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Honora Margaret McLaughlin
 
 
 
 
 
 
 
6. John B. Kelly Sr.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Walter Costello
 
 
 
 
 
 
 
13. Mary Anne Costello
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Anne Burke
 
 
 
 
 
 
 
3. Кнегиња Грејс
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Johann Karl Majer
 
 
 
 
 
 
 
14. Carl Majer
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Luise Wilhelmine Adam
 
 
 
 
 
 
 
7. Margaret Katherine Majer
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Georg Berg
 
 
 
 
 
 
 
15. Margaretha Berg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Elisabetha Röhrig
 
 
 
 
 
 

Породица уреди

Први брак уреди

Супружник уреди

име слика датум рођења
Филип Жино 19. април 1940.
  • брак разведен, трајао две године

Други брак уреди

Супружник уреди

име слика датум рођења датум смрти
Стефано Казираги
 
 8. септембар 1960. 3. октобар 1990.

Деца уреди

име слика датум рођења супружник
Андреа Казираги
 
 8. јун 1984. Татјана Санто Доминго
Шарлота Казираги
 
 3. август 1986. није удата
Пјер Казираги 5. септембар 1987. није ожењен

Трећи брак уреди

Супружник уреди

име слика датум рођења
Ернст Август од Хановера 26. фебруар 1954.

Деца уреди

име слика датум рођења
Александра од Хановера 20. јул 1999.

Титуле уреди

  • Њено Височанство наследна принцеза од Монака (27. јануар 1957 — 14. март 1958)
  • Њено Височанство принцеза од Монака (14. март 1958 — 23. јануар 1999)
  • Њено Височанство принцеза од Монака, принцеза од Хановера (23. јануар 1999 — 4. октобар 2005)
  • Њено Височанство наследна принцеза од Монака, принцеза од Хановера (4. октобар 2005 - 10. децембар 2014)
  • Њено Височанство принцеза од Монака, принцеза од Хановера (10. децембар 2014 — тренутно)

Ордење и почасти уреди

Ордење уреди

  •   Монако: Велики крст Реда Светог Шарла
  •   Монако: Командир Реда за културне заслуге (од 10. новембра 2006)

Друге почасти и награде уреди

  • UNESCO: Амбасадор добре воље (од 2. новембра 2003)
  • UNICEF: Награда за шампиона деце (од 20. маја 2006)

Референце уреди

  1. ^ „Carolina de Mónaco”. Википедија (на језику: шпанском). Приступљено 13. 7. 2011. 
  2. ^ „Caroline, Princess of Hanover”. Википедија (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2011. 
  3. ^ Прелевић, Милица (21. 9. 2009). „Вољена принцеза од Монака”. Стил. Архивирано из оригинала 13. 01. 2013. г. Приступљено 14. 7. 2011. 
  4. ^ Младеновић, Марија. „Европске принцезе под лупом”. Политика. Архивирано из оригинала 15. 07. 2010. г. Приступљено 14. 7. 2011. 
  5. ^ „SAR la Princesse de Hanovre”. Palais.mc (на језику: француском). Архивирано из оригинала 23. 07. 2013. г. Приступљено 14. 7. 2011. 
  6. ^ „Каролина од Монака амбасадор УНЕСКО–а”. See Cult. 3. 12. 2003. Приступљено 14. 7. 2011. 
  7. ^ „Каролина од Монака у граду уметности”. Gloria. Приступљено 14. 7. 2011. [мртва веза]
  8. ^ „Caroline of Monaco”. Hello! (на језику: енглески). Приступљено 14. 7. 2011. 
  9. ^ Велд, Франсоа (22. 3. 2006). „The Succession Crisis of 1918”. Heraldica (на језику: енглески). Приступљено 14. 7. 2011. 
  10. ^ а б Велд, Франсоа (22. 3. 2006). „The Constitution 2002”. Heraldica (на језику: енглески). Приступљено 14. 7. 2011. 
  11. ^ „Каролина од Монака: Љубав на јахању”. Gloria. Приступљено 14. 7. 2011. [мртва веза]
  12. ^ „Karolina od Monaka traži zaštitu evropskih sudaca”. BL!N (на језику: бошњачком). 13. 10. 2010. Приступљено 14. 7. 2011. 
  13. ^ Марија Стојановић (10. 7. 2009). „Сјај и проклетство Грималдијевих”. Данас. Приступљено 14. 7. 2011. 
  14. ^ „Princess Caroline of Monaco”. Biography.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 09. 2011. г. Приступљено 14. 7. 2011. 
  15. ^ „The turbulent love lives and marriages of Albert's sisters”. Hello! (на језику: енглески). 14. 6. 2011. Приступљено 14. 7. 2011. 
  16. ^ Фаулер, Глен (4. 10. 1990). „Stefano Casiraghi, 30, Husband Of Caroline of Monaco, Is Killed”. Њујорк тајмс (на језику: енглески). Приступљено 14. 7. 2011. 
  17. ^ Џ. Ренди Тараборели (2004). „Once Upon a Time: Behind the Fairy Tale of Princess Grace and Prince Rainier” (на језику: енглески). 
  18. ^ „Ко је најлепша принцеза на свету?”. Б92. 19. 4. 2011. Приступљено 14. 7. 2011. 
  19. ^ „Шарлота Казираги заштитно лице бренда „Гучи“”. Црвени тепих. 30. 6. 2011. Архивирано из оригинала 24. 07. 2011. г. Приступљено 14. 7. 2011. 
  20. ^ Амапане, Антонела (21. 9. 2009). „Voglio una moda che non inquini il nostro pianeta”. La Stampa (на језику: италијанском). Архивирано из оригинала 28. 09. 2009. г. Приступљено 14. 7. 2011. 
  21. ^ „Tatiana Santo Domingo gives birth to the new Monaco royal baby”. Hello (на језику: енглески). 22. 3. 2013. Приступљено 3. 5. 2013. 
  22. ^ „Andrea Casiraghi and Tatiana Santo Domingo say 'I do'”. Hello (на језику: енглески). 31. 8. 2013. Приступљено 13. 9. 2013. 
  23. ^ Ален, Питер (12. 9. 2009). „Princess Caroline 'to divorce third husband', reigniting fears of a Monaco royal curse”. Daily Mail (на језику: енглески). Приступљено 14. 7. 2011. 
  24. ^ Хол, Алан (8. 1. 2010). „Princess Caroline of Monaco hit by divorce rumours as husband is pictured kissing younger woman”. Daily Mail (на језику: енглески). Приступљено 14. 7. 2011. 
  25. ^ „Joyous family celebration goes on without Ernst”. Hello! (на језику: енглески). 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 19. 07. 2011. г. Приступљено 14. 7. 2011. 

Спољашње везе уреди

 
Каролина од Монака на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каролина_од_Монака&oldid=25915989”