Касем Сулејмани
Касем Сулејмани (перс. قاسم سلیمانی; Канате Малек, 11. март 1957 — Багдад, 3. јануар 2020) био је ирански генерал-мајор Корпуса Чувара Исламске револуције.
| Касем Сулејмани | |
|---|---|
 Сулејмани 2019. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Касем Сулејмани |
| Датум рођења | 11. март 1957. |
| Место рођења | Канате Малек, Керман, Пахлави |
| Датум смрти | 3. јануар 2020. (62 год.) |
| Место смрти | Багдад, Ирак |
| Војна каријера | |
| Служба | 1979—2020 |
| Војска | Оружане снаге Исламске Републике Иран |
| Чин | Генерал-мајор Генерал-потпуковник (постхумно) |
| Јединица | Корпус Чувара Исламске револуције |
Рођен је у сеоској области Канате Малек у покрајини Керман. Током догађаја који су претходили Исламској револуцији у Ирану, упознао је свештеника по имену Реза Камјаб, који је, како наводи његов брат, Сохраб Солејмани, био један од главних протагониста протеста против Шаховог режима у Керману.[1]
Био је командант 41. дивизије током Ирачко-иранског рата, а касније је помагао територијама ван Ирана, највише Курдима у Ираку, Хезболаху у Либану и Хамасу у палестинским територијама. Године 2012. помагао је сиријској влади током грађанског рата, највише против Исламске Државе.
Погинуо је током напада на аеродром у Багдаду 3. јануара 2020. године. Постхумно му је додељен чин генерал-потпуковника.[2][3] Након његове смрти, за заповедника Кудс јединица је изабран Есмаил Гани.[4][5]
Каријера уреди
Иранско-ирачки рат уреди
Након тријумфа Исламске револуције у Ирану 1979. године, Касем Сулејмани је постао члан Корпуса Чувара Исламске револуције и на почетку ирачко-иранског рата у Керману је обучио и на фронт послао неколико батаљона. У једном периоду командовао је Западно-азербејџанским корпусом. Године 1980. декретом Мохсена Резаија, тадашњег заповедника Револуционарне гарде, Сулејмани је именован за команданта 41. дивизије "Сараллах". Током ирачко-иранског рата био је главнокомандујући у операцијама "Фаџр 8", "Кербела 4" и "Кербела 5". За Операцију "Кербела 5" као једну од најважнијих иранских операција у овом рату сматра се да је ослабила политичку и војну позицију ирачке војске и стабилизовала ситуацију у корист иранске армије.[6]
Команда одредом Кудс уреди
Године 1998. Сулејмани је именован за заповедника снага Кудс унутар Корпуса Чувара Исламске револуције. Током командовања снагама Кудс утицао је на јачање Хезболаха у Либану и палестинских милитантних група што се огледа у бројним биткама, међу којима је 30-тродневни рат између либанског Хезболаха са ционистичким режимом и победа палестинских бораца у 20-дводневном рату у Гази против ционистичке војске.
Сулејмани је у Ираку оформио народни мобилизацијски покрет (al-Ḥašd al-Šaʿbiyy) и Националне снаге одбране (Quwāt ad-Difāʿ al-Watanī).
Због његове улоге у вођењу регионалне стратегије и супротстављања непријатељу, страни и домаћи медији су му давали различита имена и називе, као што су "командир из сенке", "међународни генерал", "заповедник дух","мистериозни генерал","ноћна мора непријатеља", "Малик Аштар нашег доба", "генерал Хаџи Касем".[7]
Активности у Сирији и борба против ИСИС-а (Исламска држава) уреди
Појавом ИСИС-а у Сирији, градови и села ове земље, изузев престонице Дамаска, и неколико региона као што је Латакија и Тартус падали су један за другим под контролу ИСИС-а. У једном тренутку више од половине сиријске територије било је под контролом ИСИС-а који је у међувремену, у циљу ширења своје територије, прешао сиријску границу и ушао у Ирак. За кратко време пао је и град Мосул, и ИСИС је стигао у дубину ирачке територије, све до Фалуџе, Тикрита, Самаре, па чак и до граница Ирана. Осим Дамаска, Арбил и Багдад су такође били подвргнути непрекидној окупацији и бруталним убијањима ИСИС-а.
У том тренутку снаге Кудс и друге групе отпора у региону, под командом Сулејманија предузимају мере саветодавног и борбеног карактера како би спречиле потпуни пад Сирије и Ирака у руке најзлогласније терористичке организације на свету. Ирачки, сиријски као и курдски званичници из Ирака више пута су признали улогу коју је генерал Сулејмани имао у спречавању пада Арбила, Багдада и Дамаска. Непроцењива је улога иранског заповедника у формирању и управљању фронтом отпора састављеном од припадника Исламске револуционарне гарде, Хезболаха, авганистанских Фатемијун бораца, пакистанских Зејнебија и ирачких Хејдаријуна, а касније и припадника ирачког народног покрета, Aл-Хашд ал-Шабиј. Данас, као непролазна стоји слика мушкарца средњег раста на бојном пољу, обученог у једноставну одећу боје песка без икаквих војничких обележја окруженог војницима отпора различитих националности. Ова слика је симбол генерала Сулејманија на првим линијама фронта против ИСИС-а. Понављање ове слике убрзало је крај ИСИС-а. Преузевши иницијативу у своје руке снаге отпора су окренуле нову страницу у борби чиме је за ИСИС започела серија пораза.[8]
Сулејманијево искрено обећање уреди
30. новембра 2017. године генерал Касем Сулејмани, заповедник снага Кудс, објавио је у писму Врховном вођи револуције званичан крај терористичког режима ИСИС-а. Овај важан догађај објављен је спуштањем заставе ИСИС-а у сиријском граду Букамал. У ствари, то је било испуњење обећања које је последњих дана лета те године током обележавања церемоније Арбаин на гробљу мученика у Шалману, посредством команданта снага Кудс објавио један од заповедника покрета отпора, шехид Мортеза Хусеинпур.[9]
Стварање Новог Блиског истока; велики амерички пројекат уреди
Циљ и план великих сила, а посебно Америке за регион западне Азије (или Блиског истока, по њиховом схватању) јесте пројекат "Нови Блиски исток". У средишту овог пројекта су Сирија, Либан и Ирак. Планирано је да на власт дођу оне владе које би биле покорне Америци како не би биле претње САД или Израелу. Тај утицај није ни требало да се догоди на видан и очигледан начин, већ у облику духовне и стварне доминације. Америка је том циљу тежила кроз дестабилизацију региона. Како би се обезбедили амерички интереси, било је потребно да се у региону изазову несигурност и нестабилност, ослабе владе које воде самосталну политику и подрже терористичке и текфиристичке групе и покрети. Међутим, захваљујући Сулејманијевој стратегији, овај план и америчка стратегија доживели су фијаско.
Ставови неколицине истакнутих личности о Сулејманијевој улози у борби против тероризма уреди
Улога заповедника Сулејманија у уништавању ИСИС-а није нешто што би непријатељ могао да негира. Заповедник Сулејмани и његова личност дуго су били предмет анализе америчких и западних медија, још од настанка ИСИС-а, али је његова кључна улога у уништавању ИСИС-а била значајнија за међународне медије и западне и америчке званичнике. Ирански командант био је на насловној страници америчког магазина Њузвик где је стајало "бесмртни непријатељ" уз објашњење: "Прво је ратовао против Америке. Сада разбија ИСИС."
Стенли Макристал, бивши командант Здружене команде за специјалне операције америчке војске у Ираку, каже: "Појавом злог феномена званог ИСИС, Сулејмани наспрам њега добија улогу витеза", и додаје: "Уверен сам да је Сулејмани имао кључну улогу у спашавању Асадовог режима. Било је готово немогуће да Асад задобије самопоуздање, а у неким случајевима и способност да опстане пред ураганом, оне две или три године, када је стварно изгледало да се његова влада распада".
Рајан Крокер, бивши амерички амбасадор у Ираку, у вези са улогом Сулејманија у борби против ИСИС-а, каже: "Када се режим Башара ал-Асада климао, снаге Кудс и друге иранске формације су му притицале у помоћ".
Скот Бенет, амерички аналитичар и некадашњи официр задужен за психолошки рат, у разговору о улози заповедника иранских снага Кудс у борби против тероризма, каже: "Сулејмани је у својој војној кампањи против ИСИС-ове агресије и тероризма поступао смирено показавши свету да се Иран у свим аспектима морално противи ИСИС-у и да свет постепено схвата да Иран не само да није спонзор ИСИС-а, већ да поседује прави и истински начин да се он заустави".
Џон Мегвајер, бивши службеник Централне обавештајне агенције (ЦИА), говорећи о борбама у сиријској области Ал-Кусејр, која је резултирала поновним преузимањем ове стратешке области од стране сиријске армије, каже: "Заповедник Сулејмани је директно командовао овом операцијом претворивши је у велику победу".
Сулејманијева понизност међу својим саборцима и војницима отпора била је још једно питање које је привукло пажњу америчких званичника и стручњака. У својој изјави Мегвајер са извесном завишћу констатује: "Како је могуће да онај човек са дна, који има 25 година и без заштитног прслука се бори у једној паравојној формацији, не буде мотивисан и не да добре резултате када види да његов претпостављени који је годишта као и његов деда, усред кише метака корача на ратишту у обичној кошуљи. Овај гест је надахњујућа порука том војнику да код овог човека не постоји страх и да и ми други треба да будемо такви". Мегвајер у наставку каже: "Ја заиста верујем да људи попут Сулејманија осећају како сами пишу своју судбину и уколико погину, да је добро што су погинули. Њихово гледиште се потпуно разликује од гледишта нас Американаца, и они верују како испуњавају Божанску мисију".
Бивши амерички председник Барак Обама, током једног од својих састанака са ирачким премијером, Хејдаром ал-Абадијем, одржаним 2014. године рекао је: "Он (Сулејмани) је мој непријатељ. Али, ја према њему имам посебну врсту уважавања".
Доналд Трамп, садашњи амерички председник, који је заповедника Сулејманија и његов одред ставио на листу терористичких група и издао налог за његову ликвидацију, не може да не призна Сулејманијеву антитерористичку природу; он на једном месту каже: "Иранци се ИСИС-а гнушају више него ми".[8]
Мучеништво уреди
Убиство Касема Сулејманија, које су у петак, 3. јануара 2020. у Ираку извеле америчке снаге, ујединило је исламски Иран у жалости.
Након овог догађаја, реагујући на убиство Сулејманија, народ широм Ирана је изашао на улице и осудивши овај терористички чин затражио казну за његове починиоце.[10] Касем Сулејмани је иза себе оставио верско-политички тестамент у којем се обраћа разним структурама иранског друштва.
Референце уреди
- ^ قرآن, iqna ir | خبرگزاری بین المللی (3. 1. 2020). „نگاهی به زندگینامه سپهبد شهید قاسم سلیمانی”. fa (на језику: персијски). Приступљено 2020-01-10.
- ^ „Airstrike kills top Iran general Qassim Suleimani at Baghdad airport, Iraqi TV reports”. Euronews. Архивирано из оригинала 3. 1. 2020. г. Приступљено 3. 1. 2020.
- ^ „Iran’s SNSC to Sit to Extraordinary Meeting”. Farsnews. Архивирано из оригинала 03. 01. 2020. г. Приступљено 3. 1. 2020.
- ^ „Soleimani’s Deputy Esmail Ghaani Named Iran’s Quds Force Chief”. Bloomberg. 3. 1. 2020. Приступљено 4. 1. 2020.
- ^ „Есмаил Гани нови командант Кудс јединица уместо Солејманија”. www.rts.rs. 3. 1. 2020. Приступљено 4. 1. 2020.
- ^ بیرامی, هومن (2020-01-03). „سپهبد حاج قاسم سلیمانی”. موسسه فرهنگی آموزشی هدایت میزان (на језику: персијски). Приступљено 2020-01-10.
- ^ „سردار سلیمانی؛ نخستین سپهبد سپاه پاسداران /طرح ترور حاج قاسم در کرمان چطور خنثی شده بود؟”. خبرآنلاین (на језику: персијски). 2020-01-04. Приступљено 2020-01-10.
- ^ а б „جزئیات فرماندهی سردار سلیمانی در عملیات علیه تروریست / او کابوس داعش بود”. hadese24 (на језику: персијски). Приступљено 2020-01-10.
- ^ „داعشی که آمده بود تا بماند؛ اما رفت/ وعده صادقی که محقق شد + تصاویر و فیلم”. www.yjc.ir. Приступљено 2020-01-10.
- ^ „گزارش| ایران اسلامی یکپارچه عزادار سردار دلها / پاسخ محکم مردم ایران به آمریکاییها + فیلم- اخبار استانها - اخبار تسنیم - Tasnim”. خبرگزاری تسنیم - Tasnim (на језику: персијски). Приступљено 2020-01-10.
Спољашње везе уреди
- Ignatius, David (8. 6. 2008). „David Ignatius - At the Tip of Iran's Spear”. The Washington Post.
- Chulov, Martin (28. 7. 2011). „Qassem Suleimani: the Iranian general 'secretly running' Iraq”. The Guardian.
