Каталонски језик
Каталонски (кат. català)[3] је језик романске групе који се говори у Шпанији, Андори,[4] мањем делу Француске и веома малом делу Сардиније. Веома је сличан суседном, окситанском језику (понекад познат и као окцитански, или лангдок (languedoc)), који се говори у суседној, углавном јужној Француској.
каталонски | |
---|---|
català | |
Изговор | /kətəˈɫa/, /kataˈɫa/ |
Говори се у | Шпанија, Андора, Француска и Италија |
Број говорника | више од десет милиона[1][2] (недостаје датум) |
латиница (каталонска варијанта) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Латинска унија Андора Каталонија Балеарска Острва Валенсијанска Заједница |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Institut d'Estudis Catalans Acadèmia Valenciana de la Llengua |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | ca |
ISO 639-2 | cat |
ISO 639-3 | cat |
Распрострањеност каталонског језика у Европи
каталонско говорно подручје - каталонски је службени језик
каталонско говорно подручје - каталонски није службени језик
историјски није каталонско говорно подручје - каталонски је службени језик | |
Говорно подручје каталонског језика
Говорно подручје мањине која говори каталонским језиком |
Унутар Шпаније, каталонски је званичан, заједно са кастиљанским (шпанским) језиком, у Каталонији, на Балеарским острвима и Валенсији. Такође, овај језик се говори у деловима Арагона и Мурсије.
Унутар Француске, каталонски се говори у департману Источни Пиринеји. На Сардинији постоји један градић, Алгеро (итал. Alghero, кат. L'Alguer), где 30.000 људи говори каталонски.[5] У том сардинском региону, каталонски је заштићен језик и може се користити у званичној комуникацији. У Андори је каталонски први званични језик (друга два су шпански и француски). Важно је напоменути да се верзија која се говори у Валенсији назива валенсијанским језиком, и разликује се у извесној мери од каталонског из Каталоније (слично разликама српског и хрватског). Валенсијански се развијао под већим утицајем шпанског, док је у Каталонији језик био под јачим утицајем француског језика. Варијанта која се говори на Балеарима често се назива балеарским, и такође се разликује од каталонског из Барселоне, посебно у облицима одређеног члана: Балеарци користе облике одређеног члана es (мушки род) и sa (женски род), уместо облика el и la.
Изговор каталонског је веома сличан изговору шпанског и окситанског језика. Током средњег века, каталонски и окситански језик били су веома слични, и представљали су спону између гало-романских и иберо-романских језика, али су се те разлике продубиле после великог утицаја шпанског на каталонски и француског на окситански, током последњих 6 векова. Исто тако, и масовна имиграција шпанског и француског становништва на подручја где се говоре ови језици утицала је да се ови језици удаље.
Од пада режима Франциска Франка, када је каталонски језик био потискиван, овај језик се налази на свим уличним таблама широм каталофонског подручја.
Број говорника
уредиТериторије где је каталонски званичан језик
уредиРегија | Разуме | Говори |
Каталонија (Шпанија) | 5,837,874 | 4,602,611 |
Валенсија (Шпанија) | 3,512,236 | 1,972,922 |
Балеари (Шпанија) | 733,466 | 504,349 |
Андора | 62,381 | 49,519 |
УКУПНО | 10,145,957 | 7,129,401 |
Друге територије
уредиРегија | Разуме | Говори |
Алгеро (Сардинија, Италија) | 20,000 | 17,625 |
Русијон (Француска) | 203,121 | 125,622 |
Арагонија (Шпанија) | 47,250 | 45,000 |
Карше (Мурсија, Шпанија) | Нема података | Нема података |
Остатак света | Нема података | 350,000 |
УКУПНО | 270,371 | 538,247 |
Свет
уредиРегија | Разуме | Говори |
Каталонске земље (Европа) | 10,416,328 | 7,317,648 |
Остатак света | Нема података | 350,000 |
УКУПНО | 10,416,328 | 7,667,648 |
Извори: Каталонија: Статистички подаци са Пописа 2001, Institut d'Estadística de Catalunya, Generalitat catalana [1]. Валенсија: Статистички подаци са Пописа 2001, Institut Valencià d'Estadística, Generalitat Valenciana [2]. Балеари: Статистички подаци са Пописа 2001, Institut Balear d'Estadística, Govern de les Illes Balears [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јануар 2006). Северна Каталонија: Media Pluriel Анкету извршила Префектура Региона Лангдон-Русијон из октобра 1997. објављена је јануару 1998. [4]. Андора: Социолингвистички подаци добијени од Владе Андоре 1999. Арагонија: Социолингвистички подаци добијени од Euromosaic [5]. Alguer: Социолингвистички подаци добијени од Euromosaic [6]. Остатак света: Процена за 1999, Federació d'Entitats Catalanes ван каталонских земаља.
Дијалекти
уредиТоком 1861. године, Мануел Мила и Фонтаналс (Manuel Milà i Fontanals) је предложио дијалектску поделу каталонског у два велика блока: источни (Bloc o Branca del Català Oriental) и западни (Bloc o Branca del Català Occidental)
Не постоји прецизна лингвистичка граница између једног и другог дијалекта, и готово свуда постоји прелазна зона између ових дијалеката (осим дијелеката специфичних за острва). Такође, ниједан од ових дијалеката није хомоген унутар себе, јер се може поделити на неколико подијалеката. То су следећи поддијалекти:
|
|
Речи каталонског порекла у српском
уреди- Барака - од каталонског "barraca"
- Мајонез - једна од интерпретација тврди да је француска реч "mayonnaise" придев од топонима Maó (кастиљански: Mahón), у смислу „маонски сос“.
Реченице и фразе на каталонском
уреди- Каталонски: català /kətəˈlɑ/
- Здраво: hola /ˈɔlə/
- Збогом: adéu /əˈðɛw/ (једнина); adéu siau /əˈðɛw siˈaw/ (множина)
- Молим: si us plau /sisˈplɑw/
- Хвала: gràcies /ˈgrɑsiəs/; mercès /mərˈsɛs/
- Извините: perdó /pərˈðo/
- Тај: aquest /əˈkɛt/ (м.); aquesta /əˈkɛstə/ (ж.)
- колико је?: Quant val? /ˈkwɑmˈbɑl/; Quant és? /ˈkwɑnˈtes/
- да: sí /ˈsi/
- не: no /ˈno/
- Не разумем: No ho entenc. /ˈno wənˈteŋ/
- Где је купатило?: On és el bany? /ˈonˈezəlˈβaɲ/; On és el lavabo? /ˈonˈezəlˈləˈβɑβu/
- Живели: salut! /səˈlut/;
- Говорите ли енглески?: Parla anglès? /ˈparlə ənˈglɛs/
- Говорите ли каталонски?: Parla català? /ˈparlə kətəˈlɑ/
Референце
уреди- ^ „ethnologue”. Приступљено 14. 11. 2017.
- ^ „InformeCAT 50 dades sobre la llengua catalana” (PDF) (на језику: Catalan). 7. 6. 2018. Report on the Catalan language by Plataforma per la Llengua based on recent reference sociolinguistic surveys
- ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh
- ^ Wheeler 2010, стр. 191.
- ^ Minder, Raphael (21. 11. 2016). „Italy's Last Bastion of Catalan Language Struggles to Keep It Alive”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 21. 1. 2017.
Литература
уреди- Dictamen sobre els principis i criteris per a la defensa de la denominació i l'entitat del valencià (на језику: Catalan), Acadèmia Valenciana de la Llengua, 9. 2. 2005
- Bonet, Eulàlia; Mascaró, Joan (1997). „On the Representation of Contrasting Rhotics”. Ур.: Martínez-Gil, Fernando; Morales-Front, Alfonso. Issues in the Phonology and Morphology of the Major Iberian Languages. Georgetown University Press. ISBN 978-0-87840-647-0.
- Britton, A. Scott (2011). Catalan Dictionary & Phrasebook. New York: Hippocrene Books. ISBN 978-0781812580.
- Bruguera, Jordi (2008). „Historia interna del catalán: léxico, formación de palabras y fraseología”. Ур.: Ernst, Gerhard. Romanische Sprachgeschichte. 3. Berlin, New York: Walter de Gruyter. стр. 3045—3055.
- Burke, Ulrik Ralph (1900). A History of Spain from the Earliest Times to the Death of Ferdinand the Catholic. Longmans, Green, and co. стр. 154.
- Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992). „Catalan”. Journal of the International Phonetic Association. 22 (1–2): 53. doi:10.1017/S0025100300004618.
- Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1999). „Catalan”. Handbook of the International Phonetic Association: A Guide to the usage of the International Phonetic Alphabet. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 61—65. ISBN 0-521-63751-1.
- Collins English Dictionary. HarperCollins Publishers. 1991. ISBN 0-00-433286-5.
- Colón, Germà (1993). El lèxic català dins la Romània. Biblioteca Lingüística Catalana. Valencia: Universitat de València. ISBN 84-370-1327-5.
- Costa Carreras, Joan; Yates, Alan (2009). The Architect of Modern Catalan: Selected Writings/Pompeu Fabra (1868–1948). Instutut d'Estudis Catalans & Universitat Pompeu Fabra & Jonh Benjamins B.V. стр. 6—7. ISBN 978 90 272 3264 9.
- Fabra, Pompeu (1926). Gramàtica Catalana (на језику: Catalan) (4th изд.). Barcelona: Institut d'Estudis Catalans.
- Feldhausen, Ingo (2010). Sentential Form and Prosodic Structure of Catalan. John Benjamins B.V. ISBN 978 90 272 5551 8.
- Ferrater; et al. (1973). „Català”. Enciclopèdia Catalana Volum 4 (на језику: Catalan) (1977, corrected изд.). Barcelona: Enciclopèdia Catalana. стр. 628—639. ISBN 84-85-194-04-7.
- Gallego, Rosa; Sanz, Juan Carlos (2001). Diccionario Akal del color (на језику: Spanish). Akal. ISBN 978-84-460-1083-8.
- García Venero, Maximiano (7. 7. 2006). Historia del nacionalismo catalán: 2a edición. Ed. Nacional. Приступљено 25. 4. 2010.
- Gove, Philip Babcock, ур. (1993). Webster's Third New International Dictionary. Merriam-Webster, inc. ISBN 3-8290-5292-8.
- Grau Mateu, Josep (2015). "El català, llengua de govern: la política lingüística de la Mancomunitat de Catalunya (1914–1924)". Revista de llengua i dret, 64.
- Guinot, Enric (1999). Els fundadors del Regne de València: replobament, antroponímia i llengua a la València medieval. Valencia: Tres i Quatre. ISBN 8475025919.
- Hualde, José (1992). Catalan. Routledge. стр. 368. ISBN 978-0-415-05498-0.
- Jud, Jakob (1925). Problèmes de géographie linguistique romane (на језику: French). Paris: Revue de Linguistique Romane. стр. 181—182.
- Koryakov, Yuri (2001). Atlas of Romance languages. Moscow.
- Lledó, Miquel Àngel (2011). „26. The Independent Standardization of Valencia: From Official Use to Underground Resistance”. Handbook of Language and Ethnic Identity : The Success-Failure Continuum in Language and Ethnic Identity Efforts (Volume 2). New York: Oxford University Press. стр. 336—348. ISBN 978-0-19-539245-6.
- Lloret, Maria-Rosa (април 2003). „The Phonological Role of Paradigms: The Case of Insular Catalan”. Написано на Amsterdam & Philadelphia. Ур.: Auger, Julie; Clements, J. Clancy; Vance, Barbara. Contemporary Approaches to Romance Linguistics: Selected Papers from the 33rd Linguistic Symposium on Romance Languages. Language. 83. Bloomington, Indiana: John Benjamins. стр. 278. doi:10.1353/lan.2007.0098.
- Marfany, Marta (2002). Els menorquins d'Algèria (на језику: Catalan). Barcelona: Abadia de Montserrat. ISBN 84-8415-366-5.
- Melchor, Vicent de; Branchadell, Albert (2002). El catalán: una lengua de Europa para compartir (на језику: Spanish). Bellaterra: Universitat Autònoma de Barcelona. стр. 71. ISBN 84-490-2299-1.
- Moll, Francesc de B. (2006) [1958]. Gramàtica Històrica Catalana (на језику: Catalan) (Catalan изд.). Universitat de València. стр. 47. ISBN 978-84-370-6412-3.
- Moran, Josep (1994). Treballs de lingüística històrica catalana (на језику: Catalan). Barcelona: Publicacions de l'Abadia de Monsterrat. стр. 55—93. ISBN 84-7826-568-6.
- Moran, Josep (2004). Estudis d'història de la llengua catalana (на језику: Catalan). Barcelona: Publicacions de l'Abadia de Montserrat. стр. 37—38. ISBN 84-8415-672-9.
- Padgett, Jaye (2003). Systemic Contrast and Catalan Rhotics. University of California, Santa Cruzp=2.
- Recasens, Daniel (1993). „Fonètica i Fonologia”. Enciclopèdia Catalana.
- Recasens, Daniel; Fontdevila, Jordi; Pallarès, Maria Dolors (1995). „Velarization Degree and Coarticulatory Resistance for /l/ in Catalan and German”. Journal of Phonetics. 23 (1): 288. doi:10.1016/S0095-4470(95)80031-X.
- Recasens, Daniel (1996). Fonètica descriptiva del català: assaig de caracterització de la pronúncia del vocalisme i el consonantisme català al segle XX (2nd изд.). Barcelona: Institut d'Estudis Catalans. стр. 75—76, 128—129. ISBN 9788472833128.
- Recasens, Daniel; Pallarès, Maria Dolors (2001). De la fonètica a la fonologia: les consonants i assimilacions consonàntiques del català. Barcelona: Editorial Ariel. ISBN 978-84-344-2884-3.
- Recasens, Daniel; Espinosa, Aina (2005). „Articulatory, positional and coarticulatory characteristics for clear /l/ and dark /l/: evidence from two Catalan dialects”. Journal of the International Phonetic Association. 35 (1): 1, 20. doi:10.1017/S0025100305001878.
- Recasens, Daniel; Espinosa, Aina (2007). „An Electropalatographic and Acoustic Study of Affricates and Fricatives in Two Catalan Dialects”. Journal of the International Phonetic Association. 37 (2): 145. doi:10.1017/S0025100306002829.
- Riquer, Martí de (1964). „Vol.1”. Història de la Literatura Catalana (на језику: Catalan). Barcelona: Ariel.
- Russell-Gebbett, Paul, ур. (1965). Mediaeval Catalan Linguistic Texts. Dolphin Book Co. Ltd., Oxford.
- Schlösser, Rainer (2005). Die romanischen Sprachen. Munich: C.H. Beck.
- Swan, Michael (2001). Learner English: A Teacher's Guide to Interference and Other Problems, Volume 1. Cambridge University Press. ISBN 9780521779395.
- Thomas, Earl W. (1962). „The Resurgence of Catalan”. Hispania. 45 (1): 43—48. JSTOR 337523. doi:10.2307/337523.
- Wheeler, Max W. (1979). Phonology Of Catalan. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-11621-9.
- Wheeler, Max; Yates, Alan; Dols, Nicolau (1999). Catalan: A Comprehensive Grammar. London: Routledge.
- Wheeler, Max (2003). „5. Catalan”. The Romance Languages. London: Routledge. стр. 170—208. ISBN 0-415-16417-6.
- Wheeler, Max (2005). The Phonology Of Catalan. Oxford: Oxford University Press. стр. 54. ISBN 978-0-19-925814-7.
- Wheeler, Max (2006). Encyclopedia of Language and Linguistics.
- Wheeler, Max (2010). „Catalan”. Concise Encyclopedia of Languages of the World. Oxford: Elsevier. стр. 188—192. ISBN 978-0-08-087774-7.
- Veny, Joan (1997). „greuges de Guitard isarn, Senyor de Caboet (1080–1095)”. Homenatge a Arthur Terry. Barcelona: Publicacions de l'Abadia de Montserrat. стр. 9—18. ISBN 84-7826-894-4.
- Veny, Joan (2007). Petit Atles lingüístic del domini català. 1 & 2. Barcelona: Institut d'Estudis Catalans. стр. 51. ISBN 978-84-7283-942-7.
Спољашње везе
уреди- Каталонски језик на сајту Curlie (језик: енглески)
- Consorci per a la Normalització Lingüística
- Institut d'Estudis Catalans
- Acadèmia Valenciana de la Llengua
- Secretaria de Política Lingüística de la Generalitat de Catalunya
- Gramàtica de la Llengua Catalana (Catalan grammar)
- verbs.cat (Catalan verb conjugations with online trainers)
- Catalan and its dialects
- Diccionari de la Llengua Catalana, from the Institut d'Estudis Catalans
- Portuguese Web Archive, from Enciclopèdia Catalana
- Diccionari Català-Valencià-Balear d'Alcover i Moll
- Diccionari Valencià online
- Diccionari Invers de la Llengua Catalana (dictionary of Catalan words spelled backwards)
- Diccionari de la Llengua Catalana Multilingüe Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2014) from Enciclopèdia Catalana (Catalan ↔ English, French, German and Spanish)
- DACCO open source, collaborative dictionary (Catalan–English)
- Webster's Online Dictionary, The Rosetta Edition (Catalan–English)
- Optimot: Catalan language consults, dictionary and thesaurus of Generalitat of Catalonia
- Traductor automated, online translations of text and web pages (Catalan ↔ English, French and Spanish)
- SisHiTra automated, online translations of text and web pages (Catalan–Spanish)
- apertium.org Apertium (free software) translates text, documents or web pages, online or offline, between Catalan and Aranese, English, Esperanto, French, Occitan, Portuguese and Spanish
- translate.google.com online translations Catalan <> English and other languages
- Catalan phrasebook on Wikivoyage
- Basic Catalan phrases (with audio)
- Catalan language with audio
- Catalan Swadesh list of basic vocabulary words, from Wiktionary's Swadesh-list appendix
- Interc@t, set of electronic resources for learning the Catalan language and culture
- Learn Catalan!, an introduction for the Catalonia-bound traveler
- On-line Catalan resources
- Enciclopèdia Catalana