Катарина I Алексејевна
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења) |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. (Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења) |
Катарина I Алексејевна (рус. Екатерина I Алексеевна; Ронгу, 15. април 1684 — Санкт Петербург, 17. мај 1727) била је друга жена Петра Великог и царица Русије од 1725. до 1727. године.
| Катарина I Алексејевна | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 15. април 1684. |
| Место рођења | Ронгу Ливонија, данас Естонија |
| Датум смрти | 17. мај 1727. (43 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург Руска Империја |
| Династија | Романов |
| Супружник | Петар Велики |
| Потомство | Ана Петровна, Јелисавета I Петровна, Grand Duke Pyotr Petrovich, Наталија Петровна |
| Наследник | Петар II Алексејевич |
| Потпис |  |
 Монограм Катарине I Алексејевне | |
Младост и удаја за Петра ВеликогУреди
Била је кћи литванског сељака пољског порекла. Родитељи су јој умрли од куге, па је одрасла као слушкиња лутеранског свештеника Ернста Глика. Касније је радила као служавка Александра Мењшикова, пријатеља Петра Великог. Меншиков ју је упознао с Петром након неверства Петрове љубавнице. Катарина и Петар су се тајно венчали 1707. године. Имали су деветоро деце, од којих су Јелисавета (1709) и Ана (1708) преживеле детињство. Званично су се венчали у Санкт Петербургу 9. фебруара 1712. године. По њој је 1723. године добио име град Јекатеринбург на Уралу.[тражи се извор]
Почетак владавинеУреди
Године 1724, Катарина је именована за Петровог савладара. То је урађено зато што Петар није желео да одмах после њега дође његов унук Петар, касније Петар II, који је тада био сувише млад да би владао. С тога је његова последња жеља била да Катарина наследи руски престо и буде владар Русије. После Петрове смрти 1725, савет на челу са Мењшиковом је прогласио Катарину за владара Русије. Праву власт су током преостале две године њеног живота имали Мењшиков и Врховни тајни савјет.
Катарина је препустила власт над државом своме пријатељу Меншикову док је она била заокупљена дворским забавама, пијанкама и уживању у таквом раскалашном животу.
СмртУреди
Умрла је са 43 године, две године након свога мужа. Многи извори тврде да је царица Катарина I умрла од туберкулозе, мада је било опште познато у руској јавности да је царица Катарина јако волела да пије алкохол.[тражи се извор]
ЛитератураУреди
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
Спољашње везеУреди
| Катарина I Алексејевна на Викимедијиној остави. |
| Претходник: Петар Велики |
 Руски императори (1725 — 1727) |
Наследник: Петар II Алексејевич |