Катастар непокретности у Републици Србији

Катастар непокретности је основни и јавни регистар о непокретностима и стварним правима на њима. Непокретности које се уписују у катастар непокретностио су:

  • земљишне (катастарске парцеле пољопривредног, шумског, грађевинског, водног и другог земљишта);
  • надземни и подземни грађевински објекти;
  • посебни делови објеката који чине грађевинску целину (стан, пословни простор, гаража и други).[1]

Катастар непокретности, између осталог, доприноси изградњи поузданог система уписа права на непокретностима и развоју тржишта непокретности, са пуном правном сигурношћу за све учеснике у правном промету. Радови на оснивању катастра непокретности започели су 1988. године и завршени су 2012. године (без територије АП Косово и Метохија). Катастар непокретности настао је обједињавањем података о непокретностима садржаним у два одвојена регистра – катастру земљишта и земљишној књизи. Значајан допринос оснивању катастра непокретности дат је кроз реализацију пројекта Светске банке у периоду 2004–2012. године.

Од 2008. године, за регистроване кориснике, омогућен је приступ подацима о непокретностима преко интернет-апликације еКАТАСТАР. Од августа 2012. године еКАТАСТАР је јавно доступан свим корисницима. Поред грађана, корисници еКАТАСТР-а јесу министарства и други органи државне управе, порески органи, јавна предузећа, локална самоуправа, дирекције за грађевинско земљиште и изградњу, урбанистички заводи, јавни бележници, агенције за промет непокретности, адвокатске канцеларије, геодетске организације, грађевинска предузећа.[2]

Превођење аналогних катастарских планова у дигитални векторски облик омогућава ефикасније управљање непокретностима и представља важну компоненту у модернизацији катастра непокретности. Након оснивања катастра непокретности израда дигиталних катастарских планова (ДКП) један је од приоритетних задатака. Приоритети при избору катастарских општина за израду ДКП-а усклађени су са приоритетима који су од државног интереса – градска подручја, важни инвестициони објекти, инфраструктурни коридори и др.[2]

Израда дигаталних катастарских плановаУреди

Почетак израде дигиталног катастарског плана био је 1992. године у поступку обнове премера Косово Поље и града Крагујевца коришћењем софтвера MapSoft Института за геодезију Грађевинског факултета у Београду.[3]

1995. године Републички геодетски завод је донео Правилник о формирању, одржавању, дистрибуцији и архивирању базе података дигиталног геодетског плана који је озваничио технологију дигиталног геодетског плана, која је у експерименталној примени од 1992. године. Овај правилник представља први подзаконски акт којим се уређује питање примене рачунарске технике у области државног премера и катастра. После тога Републички геодетски завод донео је и Инструкцију за израду оригинала базе података дигиталног катастарског плана (1996), а касније и Правилник о плановима и картама (2000) и Уредбу о дигиталном геодетском плану (2003).[3]

На пословима израде дигиталних катастарских планова од 2005. до 2009. године, поред Републичког геодетског завода, учествовале су и геодетске организације чији је рад финансиран из средстава кредита Светске банке.[4]

Такође, од 2007. године Републички геодетски завод додатно ангажује у просеку око 150 геодетских стручњака годишње на пословима израде дигиталних катастарских планова, чији је рад финансиран из сопствених прихода Републичког геодетског завода и из средстава кредита Светске банке.[4]

ИсторијаУреди

Први подаци о земљишту у Србији датирају из периода српске средњевековне државе. Ови подаци су описног карактера и односе се на земљиште. Многе повеље сачуване су у манстирима, представљајући веома значајну документацију о развоју државе Србије и почецима стварања свести о устројавању својинске евиденције. "Призренска тапија", као први такав документ, потиче још из периода владавине цара Душана (1346-1355).[5]

После доношења првог Српског устава 1835. године, на "Спасовској народној скупштини", одржаној 1837. године у Крагујевцу, српски књаз Милош Обреновић покренуо је питање премера и класирања земљишта, па се 1837. година може означити као почетак развоја геодетске делатности у Србији.[5]

Законом о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима (1988), први пут у Републици Србији прописано је оснивање катастра непокретности, као јединствене евиденције о непокретностима и стварним правима на њима. До доношења овог закона у Републици Србији је постојао катастар земљишта који је израђен на основу државног премера за целокупну територију Републике Србије. Поред катастра земљишта, на територији Републике Србије била је успостављена и земљишна књига за 1.287 катастарских општина или 28% од укупног броја ктстарских општина,као и тапијске књиге које су биле заступљене у незнатном броју општина у Србији.[6]

Општине Бор и Крагујевац биле су прве у Србији у којима је започета израда катастра непокретности, као основног и јавног регистра о непокретностима и стварним правима на њима. До 1994. године катастар непокретности израђен је за седам катастарских општина.[7]

Од 1995.године, настављено је са израдом катастра непокретности, а 1996. године, по први пут се у геодетској струци Србије уводи пројектни приступ. У овом периоду започета је израда катастра непокретности на основу пројектне документације, у складу са годишњим програмом радова РГЗ-а. Започето је и системско праћење реализације планираних радова, посебно радова на изради катастра непокретности.[8]

Правни оквир за увођење и оснивање катастра непокретности створен је 1988, године, доношењем Закона о премеру и катастру и уписима права на непокретностима. Касније, доношењем новог закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима (1992), ова материја је још обухватније и детаљније прописана. На основу искустава на пословима оснивања катастра непокретности наредних година доношене су и измене и допуне наведеног Закона, да би Закон о државном премеру и катастру (2009) у потпуности уредио законска решења за оснивање катастра непокретности.[9]

Доношењем решења о потврђивању катастра непокретности за одређену катастарску општину, престао је да важи катастар земљишта, као и земљишна књига и интабулациона књига, ако је постојала, чиме је отпочео поступак одржавања премера и катастра непокретности.[10]

Послове на одржавању премера, катастра земљишта и катастра непокретности од 1992. до 2002. године обављао је искључиво Републички геодетски завод преко служби за катастар непокретности у градовима и општинама, а после 2002. године, када су донете измене Закона, на теренским пословима одржавања премера, катастра земљишта и катастра непокретности укључују се игеодетске организације регистроване за извођење тих радова.[10]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ (Закон о државном премеру и катастру). члан 4. Службени гласник РС бр. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - одлука УС и 96/2015.
  2. ^ а б Брошура Републичког геодетског завода, 2015. год. Београд
  3. ^ а б Геодетска делатност у Србији: 1837-2012,ст.69 Београд, 2012. -978-86-459-0422-8-
  4. ^ а б Геодетска делатност у Србији: 1837-2012,ст.70 Београд, 2012. -978-86-459-0422-8-
  5. ^ а б Геодетска делатност у Србији, 183-1947-1987, Београд, 1987.
  6. ^ Геодетска делатност у Србији: 1837-2012,ст.60 Београд, 2012.
  7. ^ 20 година Републичког геодетског завода, ст. 14, Н.Тесла, Београд: Републички геодетски завод, 2012 (Београд: Службени гласник) ISBN 978-86-459-0418-1
  8. ^ 20 година Републичког геодетског завода, ст. 21, Н.Тесла, Београд: Републички геодетски завод, 2012 (Београд: Службени гласник) ISBN 978-86-459-0418-1
  9. ^ Геодетска делатност у Србији: 1837-2012,ст.61 Београд, 2012.
  10. ^ а б Геодетска делатност у Србији: 1837-2012,ст.68 Београд, 2012.

Спољашње везеУреди