Катедрала Светог Јакова у Шибенику
Катедрала Светог Јакова у Шибенику у Хрватској је катедрала Католичке цркве у Хрватској, седиште Шибенске бискупије. Катедрала се налази на листи светске баштине Унеска од 2000. Подигнута је на месту романичке Цркве Светог Јакова.
| Катедрала Светог Јакова у Шибенику Katedrala Sv. Jakova u Šibeniku | |
|---|---|
.jpg) | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Катедрала Светог Јакова у Шибенику |
| Место | Шибеник, Хрватска |
| Координате | 43° 44′ 08″ С; 15° 53′ 21″ И / 43.7356° С; 15.8892° И |
| Површина | 010 ha (1.100.000 sq ft) |
| Критеријум | културна: i, ii, iv |
| Референца | 963 |
| Упис | 2000. (24. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/963 |
Одлука о градњи и набавци камена донесена је 1402, али се због претње рата, сав материјал користио за појачање градских бедема. Градња започиње 1431. и траје до 1536. године. На изградњи је радио велики број млетачких и локалних мајстора, а изграђена је у готичком стилу.
Градско веће је 1441. поверило радове на изградњи цркве локалном мајстору Јурају Далматинцу. Он је проширио наве и апсиде, припремио је куполу и додао бројне вајарске декорације, укључујући 71 људску главу од камена на спољној страни и баптистеријума. Он је водио градњу све до краја свог живота 1475.
Између 1475. и 1536. радове је надгледао тоскански мајстор Николо ди Ђовани Фиорентино (итал. Niccolò di Giovanni Fiorentino). Он је наставио градњу у ренесансном стилу, довршио је куполу, и спољне скулптуре светог Михаила, Јакова и Марка, кров и горњу фасаду. Сазидао је и трифорије (паралелне галерије), а радио је и на презвитеријуму и олтару.
Пошто је Фиорентино умро 1505, изградњу је завршила група млетачких и локалних мајстора.
