Википедија

Саборна црква Светог Исака

велика архитектонска катедрала која тренутно функционише као музеј са повременим црквеним службама у Санкт Петербургу
(преусмерено са Катедрала Светог Исака)

Саборна црква Светог Исака или Исаков Сабор (рус. Исаа́киевский Собо́р) је велика архитектонска катедрала која тренутно функционише као музеј са повременим црквеним службама у Санкт Петербургу. Посвећен је светом Исакију Далматинском, заштитнику Петра Великог, који се родио на празник тог светитеља. Првобитно је саграђена као катедрала, али ју је совјетска влада 1931. претворила у музеј и од тада је то остала. Године 2017. гувернер Санкт Петербурга понудио је да катедралу врати руској православној цркви, али то није постигнуто због протеста грађана Санкт Петербурга који су се успротивили тој понуди.

Воскресењска саборна црква
Исаа́киевский Собо́р
Основни подаци
Статусмузеј са црквеним службама у бочној капели
Типправославна црква
ЈурисдикцијаРуска православна црква
Оснивање1858.
Посвећен Исакију Далматском
Архитектура
АрхитектаОгист де Монферан
Стилнеокласицизам, византијска и грчка
Ниво значајаОбјект културног наслеђа
Локација
МестоСанкт Петербург
ДржаваРусија
Координате59° 56′ 2.76″ N 30° 18′ 22.32″ E / 59.9341000° С; 30.3062000° И / 59.9341000; 30.3062000

Историја уреди

Александар I Павлович је наредио да се изгради црква на тргу Светог Исака, а ранију грађевину заменио је Винченцо Брена, и била је четврта по реду црква која је на том месту.[1] Специјално одабрана комисија испитала је неколико дизајна, укључујући и пројекат архитекте Огиста де Монферана (1786—1858), који је учио у атељеу Наполеоновог дизајнера Шарла Персија. Неки чланови комисије критиковали су његов дизајн. Такође је сугерисано да ће упркос гигантским димензијама здање изгледати и не баш импресивно. Чланове комисије, коју су чинили познати руски архитекти, такође је посебно бринула потреба за изградњом нове огромне зграде на старом несигурном темељу. Цар, који је фаворизовао неокласицизам архитектуре, реши је спор у Монферанову корист.

Катедрала је трајала 40 година док се није изградила, под Монферановим руководством, од 1818—1858.[1] Изградња катедрале трајала је толико дуго да је на финском језику оставио идиом: rakentaa kuin Iisakinkirkkoa (да се гради попут Исакове цркве).

Створене су иновативне методе за подизање џиновских стубова тријема. Трошкови изградње катедрале износили су 1.000.000 златних рубаља. Године 1931. претворена је у музеј историјске религије и атеизма, скулптура голуба уклоњена је и замењена Фукоовим клатном.[1][2] Одржана је 12. априла 1931. прва јавна демонстрација клатна како би се визуализовала Коперникова теорија. Године 1937. трансформисан је у музеј катедрале, а некадашње колекције пренете су у музеј историјске религије (смештен у Казанској катедрали).[3]

Током Другог светског рата купола је обојена у сиво како би се избегло привлачење пажње непријатељских летелица. На његовом врху постављена је геодетска тачка пресека, како би се утврдили положаји немачких артиљеријских батерија.

Падом комунизма музеј је уклоњен и у катедрали су настављене редовне богослужбене активности, али само у левој бочној капели. У главном телу катедрале одржавало се богослужење само за празнике.

Георгиј Полтавченко је 10. јануара 2017. најавио да ће катедрала бити премештена у руску православну цркву.[4] Кључни протоколи преноса дефинисани су наредбом коју је издао одбор за имовинске односе Санкт Петербурга 30. децембра 2016. Документ је истекао за две године. Нова наредба се може издати на захтев руске православне цркве, али још увек није.[5]

Премештање катедрале Светог Исака је изазвало незадовољство грађана који су бранили статус музеја. Одлука градских власти оспорена је на судовима.[6][7] Тренутни статус зграде је музеј.[8][9] Данас се службе одржавају само у црквеним приликама.[10]

Екстеријер уреди

Неокласичан екстеријер изражава традиционалну руско-византијску формулу тлоцрта грчког крста са великом централном и четири помоћне куполе. Сличан је вили Андреа Паладиоа La Rotonda. Дизајн катедрале и куполе су касније утицали на дизајн капитола Сједињених Америчких Држава,[11] Висконсина у Медисону[12] и Хелсиншке катедрале.

Екстеријер је обложен сивим и ружичастим каменом и садржи укупно 112 стубова од црвеног гранита са коринтским редовима, од којих је 24 статуе на крову, а 24 на врху ротонде која је окружена шеталиштем доступним туристима.

Купола уреди

 
Монтферандов дизајн куполе заснован је на носећој конструкцији од ливеног гвожђа и била је тек трећа купола која је изграђена на овај начин.

Главна купола катедрале уздиже се на 1015 метара, његова спољашност је позлаћена. Купола је украшена са дванаест скулптура анђела Јозефа Хермана.[13] Ови анђели су били прве велике скулптуре произведене тадашњим новим поступком електротипизације, који је био алтернатива традиционалном ливењу скулптура у бронзи.[14] Монтферандов дизајн куполе заснован је на потпорној структури од ливеног гвожђа. Била је то трећа историјска инстанца куполе од ливеног гвожђа после Кривог торња у Невјанску (1732) и катедрале у Мајнцу (1826).[15]

Са унутрашњом висином од 69 метара,[16] сврстава се међу највише куполе на свету.

Ентеријер уреди

 
Ентеријер катедрале светог Исака.

Бронзана врата катедрале, покривена вајарским рељефима Ивана Виталија, обликована су према вратима Фирентинске крстионице, које је дизајнирао Лоренцо Гиберти. Испод врха куполе окачена је извајана бела голубица која представља Светог духа. Унутрашње карактеристике као што су стубови, пиластери, под и статуа Монтферанда састоје се од разнобојних гранита и мермера окупљених из свих делова Русије. Иконостас је уоквирен са осам стубова полудрагог камена: шест малахита и два мања лазурита. Четири педимента су такође богато извајана.

Унутрашњост је првобитно била украшена мноштвом слика Карла Брјулова и других руских мајстора тог доба. Услед хладних и влажних услова у катедрали, слике су почеле да бледе. Монтферанд је наредио да их репродукују као мозаике, технику коју је у Русији увео Михаил Ломоносов. Овај посао никада није завршен.

 
Поглед на унутрашњи простор цркве

Технологије уреди

 
У унутрашњости је изложен модел дрвеног оквира који се користи за подизање стубова катедрале Светог Исака.

Вилијам Хендисајд и други инжењери користили су бројне технолошке иновације у изградњи.[17] Стубови тријема подигнути су уз употребу великих дрвених оквира пре подизања зидова. Зграда почива на 10.000 стабала.[1] Купола је позлаћена техником сличном сликању спрејем: употребљено решење обухватало је токсичну живу чија су испаравања проузроковала смрт шездесет радника.[18][19] Десетак позлаћених статуа анђела, високих по шест метара, окренутих једна према другој преко унутрашњости, направљено је помоћу галванопластичне технологије,[1] чинећи их дебелим милиметрима и врло лаким. Катедрала Светог Исака представља прву употребу ове технике у архитектури.

Педантни и мукотрпно детаљни радови на изградњи катедрале Светог Исака трајали су 40 година. Ова конструкција оставила је поруку на финском језику, rakentaa kuin Iisakin kirkkoa (да се гради попут цркве Светог Исака), за дуготрајне и бескрајне мегапројекте.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ „St. The first cathedral was built in honour of the Saint Isaac, saint patron of Peter the Great, founder of Saint Petersburg. By the end of the Paul I times on that place there was quite an ugly structure half decorated with marble blocks, half made of simple red bricks, which most of the contemporaries considered the symbol of the Paul's epoch. This was the result of Paul ordering his court architect, Brenna, to complete an earlier structure in marble by Rinaldi. Isaac's Cathedral”. Nevsky Prospect. Архивирано из оригинала 29. 04. 2019. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  2. ^ „Antireligious Museum” (на језику: руски). Saint Petersburg Encyclopaedia. Приступљено 12. 11. 2011. 
  3. ^ История музея (на језику: руски). ГУК ГМП «Исаакиевский собор». Архивирано из оригинала 11. 11. 2019. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  4. ^ Times, The Moscow (2017-01-12). „Iconic Landmark to Be Transferred to Russian Orthodox Church”. The Moscow Times (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-09. 
  5. ^ meduza.io https://meduza.io/en/news/2019/01/10/st-isaac-s-cathedral-wasn-t-transferred-to-the-orthodox-church-after-all-a-bureaucratic-document-essential-to-the-transfer-has-expired. Приступљено 2021-05-09.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ РПЦ осталась без Исаакиевского собора. www.lenta.ru (на језику: руски). Приступљено 10. 1. 2019. 
  7. ^ „The transfer order from St. Isaac's Cathedral to the Russian Orthodox Church has expired”. www.tech2.org. Архивирано из оригинала 26. 06. 2020. г. Приступљено 10. 1. 2019. 
  8. ^ РПЦ осталась без Исаакиевского собора. www.kursk-izvestia.ru/ (на језику: руски). Архивирано из оригинала 10. 02. 2019. г. Приступљено 10. 1. 2019. 
  9. ^ „ROC left without St.Isaac's Cathedral”. www.latinscripts.com. Архивирано из оригинала 10. 02. 2019. г. Приступљено 10. 1. 2019. 
  10. ^ „St. Isaac's Cathedral”. www.saint-petersburg.com. 
  11. ^ Ernest B. Furguson, Freedom Rising, page 54
  12. ^ „Wisconsin State Capitol” (PDF). National Register of Historic Places. стр. 26. Приступљено 11. 11. 2011. 
  13. ^ „St. Isaac's Cathedral”. A view on cities. Архивирано из оригинала 18. 10. 2019. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  14. ^ Gautier, Théophile; Tyson, Florence MacIntyre (1905). Russia, Volume 1. The J.C. Winston Co. стр. 316. „Twelve great gilt angels, taking the part of the caryatides, support consoles on which stand the bases of the pilasters which form the interior row of the dome and separate the windows. They are twenty-one feet high, and were made by the galvanoplastic process in four pieces, whose welding together is invisible. They could in this manner be made so light that, in spite of their dimensions, they would not be too heavy for the cupola. This crown of gilt angels, poised amid a flood of light, and shining with rich reflections, produces an extremely rich effect.” 
  15. ^ „The office of the first Russian oligarch”. Архивирано из оригинала 19. 05. 2017. г. Приступљено 09. 05. 2021. 
  16. ^ „Архитектура”. cathedral.ru (на језику: руски). Приступљено 2020-08-14. 
  17. ^ Skempton, A.W. (2002). A biographical dictionary of civil engineers in Great Britain and Ireland p.296. стр. 897. ISBN 978-0-7277-2939-2. 
  18. ^ „An article about the cathedral.”. Архивирано из оригинала 28. 8. 2011. г. 
  19. ^ „An article about gilding.”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 09. 05. 2021. 

Литература уреди

  • Butikov, George (1974). „St Isaac's Cathedral”. Leningrad: Aurora Art Publishers. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Саборна црква Светог Исака на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саборна_црква_Светог_Исака&oldid=26996907”